ИНСЕКТИ, ЗМИЈЕ, ДОМОРОЦИ, СВИЊЕ КОЈЕ ТРЧЕ КОЛОНОМ: Овако је Србин из Војводине писао о копању темеља Панамског канала (ФОТО)

ПАНАМСКИ канал поново је у жижи интересовања светске јавности, после најаве америчког председника Доналда Трампа да би САД могле да покушају да поврате контролу над њим. Мало је познато да је у његовој првој, француској градњи учествовало много Срба који су живели у земљи Гала.

Foto: Shutterstock

Успомене једног од њих сачуване су у часопису "Отаџбина" који је 1881. и 1882. објавио више писама анонимног радника, Србина потписаног иницијалима В. М. који је градио Панамски канал. Упутио их је породици у Француској. До данас није познато како су писма стигла до редакције "Отаџбине", али овај Србин је дао глас десетинама хиљада безимених радника од којих су многи оставили животе на почецима градње канала. Писма пружају обиље непознатих историјских и етнографских чињеница које су од прворазредног значаја за научнике.

Foto. privatna arhiva

- О аутору писама не знамо готово ништа - каже за "Новости" др Адам Софронијевић, заменик директора Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" који је са Виктором Лазићем, почасним председником удружења "Адлигат" недавно спровео истраживање о везама Србије и Срба са Панамским каналом од 1881. до 1981.

Софронијевић и Лазић су у фонду "Адлигатовог" Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности, као и у фонду периодике Универзитетске библиотеке пронашли доказе да су Срби учествовали не само у изградњи, већ и у постављању темеља канала. Примерке листа "Отаџбина" у којима су објављена писма су у Легату породице Леко који су Вера и Даница Леко завештале "Адлигату" пре деценију.

- Из писама објављених под насловом "Писма једног Србина из Панаме", закључујемо да је В. М. највероватније пореклом из Војводине, али сазнајемо и детаље о француској компанији која је градила Панамски канал, запосленима и начину на који се радило - истиче Софронијевић.

Адлигат

В. М. пише о живописним личностима из његове радне бригаде, међу којима је црнац Натансон, али и венецуелански генерал који је управљао радовима, а за кога се испоставило да је "корумпирана пропалица".

- Аутор пише и о Панами тога доба. Градови Колон и Гамбоа описани су као безначајни. Колон је имао једну улицу по којој трче свиње, а Гамбао је био скуп од пет колиба усред прашуме. Престоницу Панаму В. М. описује као чистију и развијенију, са неколико лепих кућа и променадом поред мора - каже наш саговорник.

Из писама сазнајемо да је превоз возом од Колона до Панаме (75 километара) изузетно скуп, да карта коштала 30 долара (150 франака). Воз је, како пише, био неудобан: "Путници се превозе колима која у Француској служе за превоз стоке, а на све то пут траје три и по сата." И смештај у хотелу био је скуп. У главном граду Панами постојао је само један хотел! Жалио се и на високу температуру која је достизала и 60 степени Целзијуса на сунцу. В. М. је описао и живот у радним камповима, нападе змија и инсеката, дружење са домороцима...

- Овај извештај из прве руке, свакако је, речено данашњим речником, медијска припрема терена за аустријски утицај у Србији, која је била главни такмац Француској. Зато не треба да чуди да су писма објављена у часопису "Отаџбина" који је основао и уређивао Владан Ђорђевић, оснивач Српског лекарског друштва, премијер и министар у више српских влада, иначе изразито наклоњен Аустрији - каже Софронијевић.

адлигат

Значајна информација

ПРОНАЂЕНА писма из Панаме су дигитализована, а дигитални запис ускоро ће бити и у Народној библиотеци Панаме у Панама Ситију. Тим поводом Виктор Лазић се састао са директорком Маријом Бренес и другим запосленима.

- Свака нова информација о историји Панамског канала је значајна, како нама у Панами, тако и у светским оквирима, зато што канал користи више од 170 држава. Веома смо изненађени, чак узбуђени чињеницом да су у нама далекој Србији пронађени историјски докази о изградњи канала. Проширићемо познавање сопствене историје захваљујући вама - рекла је Дијана Ривас, задужена за односе са јавношћу Народне библиотеке Панаме.

У покушају изградње Панамског канала од 1881. до 1889. који је предводио Фердинанд де Лесепс страдало је више од 22.000 радника. Највише их је умрло од маларије. Потрошено је много новца, данашњих готово 10 милијарди долара, а око 800.000 малих инвеститора из Француске остало је без улога.

- Панамска афера, како је овај подухват назван у светским медијима, завршила се осуђујућим пресудама за Лесепса, који због старости није издржавао казну. Осуђени су и његов син, као и њихови сарадници. Међу њима је био и Гистав Ајфел, који је непосредно пре тога, зли језици кажу новцем намењеним за изградњу Панамског канала, изградио Ајфелов торањ - каже Софронијевић.

Адлигат

Он истиче да је глобални "успех Панамске афере" прославио реч Панама широм света:

- И у српској штампи из тог времена реч Панама постала је синоним за аферу, корупцију, превару. Тако је било све до Другог светког рата. Имали смо неколико "Панама" афера: "Српску Панаму" 1894. када су осуђени запослени у пошти и министарству финансија у Београду због крађе поштанских марака, "Новосадску Панаму" 1899. у коју су били укључени деоничари парног млина, "Суботичку панаму" због малверзација у пореској управи...

Изградњу Панамског канала САД су наставиле су 1904, а завршен је 1914.

Препоручујемо

Култура

0 0

СРБИ ГРАДИЛИ ПАНАМСКИ КАНАЛ: Откриће "Адлигата" и Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"

21. 01. 2025. у 16:03

Свет

0 0

"НЕ УЧЕСТВУЈЕМО У УПРАВЉАЊУ ПАНАМСКИМ КАНАЛОМ" Кина: Поштујемо суверенитет Панаме

22. 01. 2025. у 10:32

Свет

0 2

ПРЕДСЕДНИК ПАНАМЕ О ИЗЈАВИ ТРАМПА: Панамски канал остаће и даље под нашом контролом

20. 01. 2025. у 21:14

Свет

0 3

ТРАМП ЗАПРЕТИО: Планира да преузме Гренланд, Панамски канал и припоји Канаду, ево и како

14. 01. 2025. у 15:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације