БАТА СЕ ВРАЋА СВОЈОЈ ЛУЛИ И КОРАЋИЦИ: Из Алеје заслужних грађана на Новом гробљу пребацују се посмртни остаци славног глумца у родно село

СВЕ што јесам дугујем њој - пише на белој мермерној надгробној плочи испод које ће од сада, па до вечности, у порти Цркве Свете Тројице у Кораћици заједно почивати легендарни српски и југословенски глумац Велимир Бата Живојиновић и његова супруга Јулијана. Бата, који је преминуо 22. маја 2016. године биће пребачен последњег априлског дана из Алеје заслужних грађана на београдском Новом гробљу у родну Кораћицу подно Космаја, где га од децембра 2019. чека његова вољена Лула, са којом је у браку провео више од 60 година.

С.ВИДАЧКОВИЋ

У ову кратку реченицу, коју су њихова деца Јелена и Миљко пронашли у једном очевом интервјуу, стала је сва љубав, пажња, подршка, разумевање које су деценијама неговали Бата и Лула.

- Родитељи су нам у аманет оставили жељу да почивају заједно и то ће коначно и бити тако - прича нам Батин син Миљко, срдачно нас дочекујући у Кораћици. - Прво смо имали проблем са короном, затим је било неких потешкоћа јер смо морали да сачекамо да се земља слегне после копања водовода у Кораћици. Сада смо све завршили.
Миљко каже да је све спремно за тај свечани моменат, ког цела породица Живојиновић ишчекује већ годинама.
- Осећамо се свечано, јер ово јесте једна врста славља, радости, поштовања које указујемо њима и слављење њиховог живота и те љубави. Ретки су примери такве љубави иако је и тај брак имао своје кризе, успоне и падове, али је показао велику снагу и ми као њихови потомци смо тога свесни. То поштовање им изражавамо на тај начин што их поново спајамо и остављамо их, захваљујући доброти владике шумадијског Јована и нашег оца из Кораћице Жељка Милића, који су дозволили да се Лула и Бата сахране у порти цркве.

С.ВИДАЧКОВИЋ

С.ВИДАЧКОВИЋ

С.ВИДАЧКОВИЋ

На полицама сувенири, неколико награда (већина је уступљена Југословенској кинотеци), а изнад камина глумчев шешир од сламе, карикатура Риске и Аранђела из серије "Срећни људи" коју је Бата деведесетих добио на поклон од новинара "Вечерњих новости", те мале бронзане бисте Карађорђа, Тита и Слободана Милошевића. Подједнако велике, једна до друге. Батиних вршњака у Кораћици готово и да нема међу живима, а комшије и рођаци из овог космајског села, на питање о Бати, одговарају исто - такав се више неће родити.

- Бата је био велики, а обичан човек - прича нам комшија Миодраг Радосављевић. - И он и Лула били су дивни, једноставни, ни у једном моменту нисмо могли да осетимо да нас гледају са висине, седели су са нама, дружили се, нормално разговарали.

С.ВИДАЧКОВИЋ

Миле Радосављевић сведочи да је Батина и Лулина љубав била дуговечна јер је била чиста и искрена и волео би, каже нам "да млади брачни парови, приликом венчања, добијају папир на којима би стајала лепа порука и имена брачног пара Живојиновић, како би и срећа новопечених младенаца толико трајала".

Дејан Милојкић и Слободан Чокић су били деца када су упознали Бату. Волео је Бата, када дође из Београда, да оде код Слободановог оца, са којим је у даљем срдоству, па да уз разговор и чашицу седе по неколико сати.
- Памти га и моја старија ћерка, која је имала пет година када је он умро. Духовит, нормалан, добар човек, никада се није разликовао од осталих из села - каже Слободан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације