НАСЛЕЂЕ "ЗАЛЕЂЕНО" У ОБЈЕКТИВУ МАЈСТОРА: Три и по деценије Милан Марковић фотографише културно благо Србије и чува трагове времена (ФОТО)

Мајстор фотографије Милан Марковић три и по деценије радећи у Заводу за заштиту споменика културе Ваљево, објективом фотоапарата приљежно бележи и од заборава чува националну баштину. За документовање културног наслеђа, добио је престижну Велику награду Друштва конзерватора Србије за животно дело.

Фото: М. Марковић

У образложењу Секције фотографа, која га је предложила за ово високо уздарје, наводи се да је Марковић дао изузетан допринос у области фотографисања, фотодокументовања и документације установе у којој ради и очувању националног културног наслеђа. Изузетно квалитетним фото-документима допринео је сагледавању улоге фотографа у служби заштите непокретних културних добара...

- Пресрећан сам што радим посао који неизмерно волим, али и што сам добио награду за коју су ме предложиле колеге из Секције фотографа на челу са Снежаном Неговановић, али и због тога што је одлука била једногласна - каже Милан Марковић. - Имам звање мајстора, али посебна је част када уследи највеће признање у области заштите споменика културе.

Фото: М. Марковић

Са колегама у Заводу за заштиту споменика културе Ваљево, где је 1989. године почео да ради, између осталог, овековечио је терене и цркве у јужној Србији око трасе будућег ауто-пута, цркве брвнаре широм државе, те истраживао храмове у тадашњој Шабачко-ваљевској епархији. Пуних шест година учествовао је у истраживању живота Срба у Турској, Бугарској, Румунији и Македонији, о чему су објављени чланци у многим стручним публикацијама, одржано више предавања, те штампана књига "Српски трагови у Цариграду, Галипољу и Једрену 1521-2021". Фото-апаратом је забележио сва археолошка истраживања којима се установа у Ваљеву бавила.

- Фотографија је моја велика љубав, још од основне школе - каже Марковић. - Трудио сам се да знања која сам имао пре почетка рада у Заводу пренесем на документарну фотографију и да у њу, колико год је било могуће, унесем дозу креативности. За разлику од данашње дигиталне технике, бављење такозваном аналогном фотографијом било је неупоредиво теже, требало је добро испећи занат.

Марковић је достигао сам врх у домаћој и светској уметничкој фотографији. Од 1979. године успешно је учествовао на више од 1.000 изложби у Србији и иностранству, освојио око 370 награда и признања. Између осталог, његова фотографија која је освојила прву награду на изложби "Плава и прекрасна планета Земља - наш дом", представљала је Србију на "Самиту за Земљу" у Рио де Жанеиру.

Из колекције на тему "Човек протагоноста 20. века", три његова дела изложена су у Међународном музеју фотографије у Серданиоли у Шпанији. Добитник је специјалне медаље као најуспешнији аутор за 10 година Изложбе минијатура у Новом Београду. Имао је 30 самосталних изложби, девет пута био је на првом месту ранг-листе најуспешнијих фотографских стваралаца Србије!

Foto: Фото: М. Марковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Највише волим да фотографишем природу и она ми ту љубав узвраћа прелепим мотивима - каже Марковић. - Документарна фотографија, међутим, битна је мени, али и установи у којој радим. Неких објеката, зграда, споменика, које сам снимио на почетку радног века сада више нема, јер су се урушили зубом времена, а да није фотографија не би се знало како су изгледали. На пример, кад год прођем кроз чувени Тешњар, стару ваљевску трговачку чаршију у којој станујем и радим, сваку промену коју уочим забележим фото-апаратом. Недавно сам кроз разбијен прозор снимио давно затворену радионицу оштрача у којој све стоји онако како је, ко зна када, мајстор оставио. Радује ме што сам овај део Ваљева комплетно овековечио у књизи "Тешњар кроз три века". И данас радим са истим жаром као када сам почињао да се бавим фотографијом, а надам се да ћу тако наставити и кад, за годину дана, одем у пензију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације