НАСЛЕЂЕ БРАНИ ОД ПЛАГИЈАТА: Јан Гложик чува традицију чувене школе наивног сликарства из Ковачице

ПИТОМОМ месту у Банату - Ковачици и чуварима њене културне баштине, а нарочито наивном сликарству, дивили су се Ролингстонси, посада Апола 11, шпански краљ Хуан Карлос, Ален Делон, Урсула Андрес и бројне друге светске личности.

ПОДУКА Јан се бави и педагошким радом са децом, Фото Б. Грујић

Наивно сликарство из Ковачице, као фрагмент културе живљења Словака у Банату и реалног сагледавања традиције, обичаја, свакодневних ритуала, малих обичних људи, паора, у светским оквирима запажено је давно, 60-их и 70-их година прошлог века, када је доживело процват.

Није претерано рећи да су импресије на платну Зузане Халупове и Мартина Јонаша, као и двадесетак њихових најдаровитијих ученика и наследника, изазивале готово масовну хистерију.

Да би видели то чудо, наиву као специфичан и до тада мало познат правац у сликарству, светска уметничка елита добрано се заљуљала и завирила кроз широм отворене пенџере питомог и типично банатског места, а да је наива заиста светски хит увериле су се бројне познате личности из света уметности, крунисане главе, обични љубитељи сликарства...

Фото Б. Грујић

Километри осликаног платна, упорност и истрајност да се корени специфичног правца пробуде и надограде, довели су до тога да је наивно сликарство из Ковачице запосело своје место на Унесковом списку нематеријалног културног наслеђа као феномен словачког народа који живи у Србији.

- Самим тим што се културно наслеђе једне националне мањине нашло на Унесковом списку, говори колико је наивно сликарство цењено и какве размере има, а ово је иначе први пут у свету да је једна држава кандидовала баштину мањинског народа, што такође говори о томе колико се и Србија залаже за то да сви буду равноправни са већинским народом - започиње причу Јан Гложик (67), сликар наивац из Ковачице, који сарађује са многобројним галеријама, музејима, културним установама и удружењима, како у Србији, тако и у иностранству.

- Не бих никога посебно издвајао, окупљени смо и мајчински повезани са Галеријом наивног сликарства у Ковачици, чији сам члан од 1989. године, када је било много тешко наћи се на магичном списку, да не причам колико је труда и рада требало уложити - искрен је Гложик, присећајући се да су о критеријуму пријема одлучивали врхунски стручњаци, ликовни критичари и историчари уметности, уз опаску да је данас ситуација другачија и да појединци, који су насликали само једну, или неколико слика, сами себе етикетирају, као да су припадници школе и правца наиве.

Фото Б. Грујић

Убеђен је наш саговорник да би о овом све присутнијем проблему требало повести више рачуна, јер тамни облак прети и стваралаштву у Ковачици, да од феномена светских размера прерасте у кич и плагијат онога што је некада ковачичка наива представљала.

- Наравно да схватам да се појављују нове генерације сликара, то је уосталом и једини услов да словачко наивно сликарство настави да живи, али се мора обратити пажња ко се представља под именом сликара из Ковачице - додаје Јан, истичући да се данас људи сликарством махом баве ради престижа, истицања, популарности, а да је суштина онога због чега и како је настало сликарство у Ковачици, потпуно у другом плану.

- Није исто искрене душе и чиста срца, стати испред платна и насликати нешто што је емоција и покушати то само да копираш - напомиње сликар, захвалан Богу на истинском дару и креативности, као и осећају за иновације и авантуре у уметности, што га је охрабрило да као први наслика слику огромних размера, сада већ давне 1992. године када је његова Ковачица прослављала 190 година од досељења првих Словака на ове просторе.

Затим су оштрим и прецизним потезима киста, настале и друге слике великих размера, на којима су мотиви: двеста година од оснивања Ковачице, долазак Ћирила и Методија на Велику Мораву (ова слика стално је изложена у Министарству иностраних послова у Словачкој), па 500 година реформације др Мартина Лутера, изложена на Евангеличком факултету у Братислави, као и многе друге.

- Доста времена ми треба да насликам једну слику, пошто је сликам срцем и морам бити инспирисан, јер нисам од оних који могу само да "штанцају" слике као на траци, не размишљајући о њеној поруци, мотивима, дубини и сликом морам бити најпре задовољан ја - додаје Јан Гложик уз образложење да не постоје две исте слике и да неке, које су у његовој личној збирци жели да остави својој деци, а да му је управо за њих нуђен баснослован новац.

Сликајући уља на платну и графике од 1975. године, Јан Гложик је своју прву самосталну изложбу у родној Ковачици имао 1983. године, док је први пут у иностранству излагао 1992. године у Братислави, у Словачкој.

Шареним колоритом често приказује и живот рибара, разне библијске мотиве, док је црква у Ковачици увек у позадини његових слика.

Галерија наивног сликарства у Ковачици данас броји 26 сликара који су чланови, уз још десетак сликара који се тако представљају. По мишљењу доказаних припадника школе требало би да прође још доста времена да њихове слике квалитетом потврде вредност и наставе истински правац наиве из Ковачице, који су својим делом утрли Зузана, Мартин и остали признати мајстори наиве.

Фото Б. Грујић

У вину је истина

ПОНОСАН на своје две графичке мапе "Музиканти" и "Ин вино веритас", окушао се Јан и у другим техникама, уљу на стаклу, пастелу, акварелу, комбинованим техникама, осликавајући разне предмете, као што су тиквице, шамлице, а чести мотиви његових дела, су ситуације из свакодневног живота и рада људи са села, на њиви, зимски пејзажи, музиканти, као и традиција и обичаји његових Словака из Ковачице.

Благородна Србија

МЕЂУ бројним наградама и признањима, наш саговорник је 2008. године постао један од 204 носиоца Првог српског пасоша, који је додељивала Влада Србије, а његове слике красе зидове зграда Министарства културе Словачке, Музеја Трубе у Гучи, а најновија дела великих размера, које је насликао са својим колегама су слике "Благородна Србија" и "Моја јединствена Ковачица", које красе Галерију наивне уметности у Ковачици.

Самосталне изложбе

КАО велики хуманиста, своја дела Гложик редовно донира у добротворне сврхе и у корист цркве у родној Ковачици. До сада је имао близу 60 самосталних и више од 70 заједничких изложби, у Словачкој, Француској, Италији, Немачкој, Аустрији, Финској, Холандији, Португалији, Јапану, Кини, Канади, Америци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације