ОВА ПЕЋИНА НАМ ЈЕ ЈЕДИНИ ДОМ: Притиснута немаштином, породица Чутурилов, из Мошорина, живи у лагуму у Тителском брегу (ФОТО/ВИДЕО)

ПЕЋИНА подно Тителског брега у Мошорину, деценију је једини дом петочланој породици Чутурилов. До њиховог дома, једне једине просторије са земљаним зидовима, подом и таваницом са видљивим пукотинама, стиже се, опет земљаним путем, на крају кратке улице Бранка Радичевића.

Фото Љ. Прерадовић

У дворишту препуном разних ствари, дрвеним столом и клупама, са већ скуваном кафом, шаком огрубелом од терета и физичких послова, стиска нам руку и срдачно нас дочекује домаћин Светозар Чутурилов (65) са супругом Марицом Бароњом (46). Нису, веле, венчани али изродили су троје деце: Златицу (18), Миру (17) и Милоша (5). Стидљиво се правдајући да у пећини нема места, прима нас у авлију прекопута, где у чатмари од две просторије станује његова мајка Јованка Грубић (87). У деветој деценији, ова ситна, али окретна старица брине о ћеркама Мири (58), млађој Савки (49) и сину Милошу (52).

Питамо Светозара за здравље, а он каже да не зна коју муку пре да нам опише: да ли болест све троје деце и супруге, сестара, или о животу у лагуму, недостојном човека у 21. веку.

- Ово нам је једини дом - искрено ће Светозар.

- Ни сам нисам добро, али морам да бринем о својој нејачи. Деца су болесна, а најтеже је са Златицом, која болује од епилепсије. Дневно некада има и по два напада. Голема је мука гледати своје дете како се пати. Струју сам некако обезбедио, а воду нам даје први комшија.

У пећини, лагуму у брду, који је, ко зна када војска ископала приликом неких вежби, не може се окренути. Кревет, сто и пећ бубњара, једино су покућство. Стари аутомобил, паркиран с десне стране тик уз улаз у пећину, уједно је орман и шпајз. Ту држе храну и одећу. Лево је шупа прекривена церадом. Ту Светозар држи нешто од алата, да има кад га мештани позову за неки физички посао или у надницу. Радити мора, остали укућани не могу да привређују.

- Добијамо социјалну помоћ и дечји додатак, али највећи део оде на лекове, пелене, храну - као да се правда глава породице.

- Кад могу, купим им и нешто јефтине одеће, али гладни не смеју да буду, па макар ја био празног стомака.

Труде се Чутурилови да обнове и поправе колико и шта могу, али као да се то ништа не види. Страхују да се плафон у пећини не обруши на децу, па често коначе у бакиној кући прекопута. А и тамо, тескоба. Одмах на улазу малена просторија, испуњена креветом.

Foto: Стиже им помоћ од неколико хуманитарних организација и удружења, Фото Љ. Прерадовић

POGLEDAJ GALERIJU

Поред је кварцна пећ, а у соби лево, два кревета и између сто. Проћи се не може. У шпорету који памти и боља времена пуцкета ватра, а Мира, бака Јованкина ћерка, седи на кревету и гули кромпир за ручак. Места за фрижидер нема, па стоји на дворишту.

- Ни ова кућа није за живот, али бар има више кревета да унуци могу овде спавати.

Стиснемо се, па како нам буде - казује нам бака Јованка, која упркос годинама, иза куће обрађује комадић посне земље. Садим ротквице, лук, кромпир, да бар нешто уберем. Више од пола деценије сам у овој кући, није моја, власништво је шумске секције, али ме нико не дира.

Нису Светозар и његова породица одувек у тој пећини подно Тителског брега. Живели су веле, до 2014. у селу, под кирију. Газда продао кућу, морали су да се иселе, а суграђани с вишком нису били вољни да им изнајме. Дошли су код баке Јованке, прекопута раширили шатор и колико-толико уредили пећину. Светозар и Марица, прву зиму су провели под шатором. Тада им је једино решење био овај лагум. И тако већ деценију.

- Није ми за мене и жену, већ да се деци обезбеди колико-толико пристојан живот - искрен је Светозар. - Мени не смета да се купам у лавору и Марици да веш и лети и зими пере у дворишту у кориту, али само да болесну децу обезбедим.

За муку и патњу Чутурилових чуло се и ван Мошорина захваљујући Удружењу "Пријатељи Титела" и њиховој чланици Надежди Влашки. Писали су молбе и апеле многима, да се помогне овим честитим људима. Од Хуманитарне организације "Адра" добијају пакете гардеробе, новогодишње пакетиће, средства за хигијену, пешкире, постељину. И од Црвеног крста им стижу пакети.

- Свака помоћ им је добродошла, али кућа им је најпотребнија - каже Надежда.

- Пре три године обратили смо се Хуманитарној организацији "Срби за Србе", који су од тада ангажовани за Чутурилове. По њиховој препоруци нашли смо три куће које су на продају овде у Мошорину, и очекујемо да их процене и одлуче се која ће се одабрати и о њиховом трошку средити. Породица не би да иде из овог места, ту су навикли и у другој средини би се тешко снашли.

Кућа некадашњег вртића, предочава нам Влашки, била би погодна за породицу Чутурилов. Садашњи станари дворишног стана спремни су да га продају, а ту, под истим кровом је још један стан у који би се сместила бака са својим ћеркама и сином. Тај стан се, објашњава даље Влашки, води на Дирекцију за имовину, обраћали су им се тим поводом, али одговор још нису добили. Организација "Срби за Србе", спремна је да поправи кров и друго што треба, а онда би се уз помоћ хуманих људи, набавило покућство како би се кућа опремила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације