АНА ВЕСЛОМ САВЛАДАЛА АТЛАНТИК: Са три другарице превалила 5.000 километара опасности и неизвесности (ФОТО)

ВЕСЛАЧИЦА Ана Жигић отиснула се на немилосрдне таласе Атлантика са одлучношћу која би задивила и најискусније морепловце.

Foto Nikola Skenderija

Неустрашива спортисткиња заједно са три другарице кренула је на путовање које ју је довело до титуле прве жене, пореклом из Србије која је савладала моћне таласе овог океана. Њихова авантура трајала је тачно 39 дана, 12 сати и 25 минута. Пет хиљада километара, од Африке до Америке, од Канарских Острва до Кариба, ове девојке веслале су као једна.

Ана нам с пуно жара прича о својој авантури у мирном кутку једног београдског кафића. Њен осмех је заразан, а прича толико живописна да се чини као да смо заједно били на том чамцу. Док је говорила о својим искуствима, изгледало је као да осећамо енергију и одлучност која ју је водила кроз Атлантик.

- На факултету сам упознала момка који је превеслао Атлантик сам. Мислила сам да је то лудост - прича Ана. - А онда сам једног дана на друштвеним мрежама видела оглас који је поставила наш капетан Вики и без размишљања сам се пријавила. Вики је изабрала мене, Ели и Аби да будемо чланови посаде. Две године су трајале припреме. Сваки викенд смо биле на мору, тренинг је био тежак, ретко сам виђала породицу, али наш напор се исплатио.

Фото CREDIT ANY CONTENT USED/WORLD`S TOUGHEST ROW

Од малих ногу Ана је заволела веслање. Са 12 година је почела да се бави овим спортом, све док, суочена са дијагнозоом ендометриозе, није морала да прекине такмичарске активности због неподношљивих болова. Ипак, само месец дана после операције се вратила у чамац.

- Одлучила сам да свој успех посветим свим женама које се боре са овом болешћу - каже нам. - Женски спортови су скоро невидљиви у медијима. Наша идеја је била да инспиришемо девојчице да се баве спортом, да им покажемо да ако смо ми успеле да пређемо Атлантик, могу и оне. Мислим да смо успеле, јер се пријавило 1.500 нових веслачица. Желим да девојчице виде могућност да дођу до свог циља, а не препреке, да имају неки свој Атлантик који ће моћи да савладају.

Током епског подухвата, Ана и њене другарице нису биле поштеђене изазова на отвореном мору. Морска болест, огромне врућине, велики таласи, ајкуле нису успеле да сломе њихову вољу.

- Понекад ме је било страх, нарочито првих дана када је јако дувао ветар - сећа се Ана. - Таласи су били и до 12 метара. Ноћи су биле страшне, јер смо кренули у време младог месеца. Огромни таласи су ишли према нама, а ми нисмо могли да их видимо. Само би, у тоталном мраку, осетили како талас баца чамац и вода пада на нас. Највећи проблем су били дивљи таласи који иду у погрешном правцу. Неколико пута замало да се нисмо преврнуле. Имале смо модрице свуда по телу. Изгубиле смо мишиће. Једва смо на Карибима успеле да изађемо до обале.

Фото CREDIT ANY CONTENT USED/WORLD`S TOUGHEST ROW

Девојке су веслале два сата, па су имале толико времена да једу, оду у тоалет, скину со са себе и мало одремају. Тоалет им је био канта на палуби, спавало се најчешће на крми чамца, јер је у маленој кабини преко дана било превруће.

- Навикле смо да спавамо три, четири сата дневно, некад и мање - каже Ана. - Иако нам је све сметало и све нас болело, преко ноћи би нас умор савладао. Све што нам је било потребно морале смо да имамо у чамцу, јер би нас дисквалификовали оног момента када би нам неко нешто додао. Чамац је био пун. Правиле смо свежу воду, као у војсци јеле суву храну. Све је било мокро и преслано. Руке су нам биле пуне жуљева, имале смо ране свуда по телу.

Прича нам Ана како су првих десетак дана видиле само птице.

- Неколико пута смо наилазили на огромне сабљарке, али нам, на срећу, нису пробушиле чамац. Осетиле смо да је једна покушала да га прободе, али је брзо одустала. Било је прелепо када смо чули китове како певају под водом, а онда су изронили мама и беба. Делфини су нас повремено пратили. Најмилији ми је био последњи сусрет са њима. Била је ноћ, а ми љуте, уморне, нервозне. Падала је досадна киша. Дуго, дуго је падала. Одједном је изашло сунце. Владала је чудна тишина. Делфини су почели да скачу према нама. Могле смо да их додирнемо. После петнаестак минута су отишли. Киша је почела да пада поново.

Ана нам је открила да би желела још једном да превесла Атлантик. Овог пута би се отиснула са мужем.

- Мало смо се виђали у протеклом периоду. Венчали смо се у септембру, због припрема нисмо отишли чак, ни на медени месец. Једино што ће ме можда спречити да се отиснем у нову авантуру су летеће рибе - кроз смех каже Ана. - Много су досадне. Стално су ускакале у чамац, ударале нас. Једна је летела чак 20 метара. Свако јутро их је било најмање пет у чамцу. Њихов смрад је речима неописив.

Девојке су стигле друге у женској класи, пете у четверцима и осме укупно. У трци је учествовало 38 чамаца, а неки од њих још нису стигли до обале.

Препоручујемо

Познати

0 0

МАМИНА КОПИЈА: Наташа Нинковић показала сина (ФОТО)

01. 09. 2020. у 18:17

Свет

0 1

ДРАМА НА АТЛАНТСКОМ ОКЕАНУ: Поморац одживео несрећу са јахтом, на помоћ мора чекати 20 сати?

06. 10. 2023. у 19:43

Свет

0 2

"БИО ЈЕ НАСМРТ ПРЕПЛАШЕН": Младић спасен после 35 сати проведених у чамцу на Атлантском океану (ВИДЕО)

07. 08. 2023. у 22:32

Свет

2 6

РУСКА ФРЕГАТА "АДМИРАЛ ГОРШКОВ" У АТЛАНТИКУ: Брод "испалио" хиперсоничне "цирконе" на мету удаљену 900 километара (ВИДЕО)

25. 01. 2023. у 07:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације