НЕПОГРЕШИВИ ПУТНИК КРОЗ ВРЕМЕ И ВАСИОНУ: Изложба о Милутину Миланковићу поводом века од реформе Јулијанског календара (ФОТО)
МОЈЕ срце је тамо где је моја отаџбина, била је једна од најважнијих животних девиза Милутина Миланковића, који је пре једног века, као представник своје земље, учествовао на Свеправославном конгресу у Цариграду.
Његов предлог реформисаног јулијанског календара, тада је усвојен - једногласно. Ово до сада најпрецизније рачунање времена у људској историји, са одступањем од астрономске године само 2.75 секунди, касније је примењено у грчкој, румунској, цариградској и александријској православној цркви, док су српска, јерусалимска и руска црква, као и Света Гора, остале при старом календару.
Обележавајући стогодишњицу тог достигнућа, Музеј науке и технике и Удружење "Милутин Миланковић" представљају репрезентативну изложбу чији су аутори Славко Максимовић и Зора Атанацковић, уз помоћ стручних сарадника Слободана Стојановића, Миодрага Динића и Игора Топаловића. Кустос је Соња Зимонић, а отворио је академик Зоран Кнежевић, председник САНУ. У оквиру јубилеја организована је и дводневна међународна конференција на Грађевинском факултету у Београду.
Поставка посвећена Миланковићу - грађевинском инжењеру, математичару, астроному, климатологу, геофизичару, доктору технолошких наука, академику, оснивачу катедре за небеску механику на Београдском универзитету, оснивачу математичке климе и климатског моделирања, познатом по теорији ледених доба, заокружује његову биографију: од рођења у Даљу, 28. маја 1879, преко школовања у Бечу, до смрти у Београду, 12. децембра 1958. Прича о Миланковићевом детињству и школовању, грађевинској пракси, патентима, научном раду, списатељској оставштини, сачињена је од архивских докумената, личних предмета, експоната Музеја науке и технике који се односе на техничка достигнућа у његово време, али и описа најзначајнијих догађаја из његовог живота.
Живот крај Дунава
ЦЕО мој живот прошао је крај велике реке. У младости, јутром сам гледао Дунав како откида комаде очеве земље. Студентске дане у Бечу провео сам крај њега. Са Капетан Мишиног здања Београдског универзитета често сам гледао на Дунав у пролеће и у јесен. У изгнанству, у Пешти, њиме сам се тешио. Ево ме под старост опет крај Дунава... - записао је велики научник.
- Високо је позициониран на списку чувених научника света - истичу аутори изложбе која прати Миланковићева путовања "кроз васиону и векове", у исцрпном и садржајном каталогу. НАСА га је у књизи "На раменима дивова" укључила међу 15 највећих умова свих времена који су се бавили проучавањем планете Земље. Његово капитално дело "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" сврстано је међу најзначајнија научна дела 20. века. Њему у част, кратерима на Месецу и Марсу дато је његово име а Европска унија за геонауке сматра га оцем модерне климатологије и додељује медаљу са његовим именом за врхунске домете у проучавању промена климе.
Часови пливања Мики Аласу
ОД доласка Миланковића у Београд, па до смрти Михаила Петровића - Мике Аласа, 1943, двојица професора били су велики пријатељи. Делили су и Математички семинар, у коме су се ретко сретали. Како аутори изложбе бележе, Мика је био раноранилац, а Милутин је у то доба ишао на починак:
- Посебно су занимљиви били Микини часови пливања, које му је држао Милутин. То је било толико "успешно" и занимљиво да није било ни горег наставника ни лошијег ђака.
После школовања у родном Даљу и Осијеку, Миланковић је прво дипломирао на Бечкој политeхници, а потом и докторирао, о чему је потом сведочио: "Тако сам, први од свих Срба, постао доктор техничких наука, на свечаној промоцији 17. децембра 1904." После анексије БиХ, и изненадне смрт брата Воје, осетио је потребу да из Аустроугарске пређе у Србију, па оставља добро плаћен посао инжењера у бечкој грађевинској фирми барона Питела, и 1909. прихвата позив београдскох Филозофског факултета и место предавача на Катедри за примењену математику.
Као најмлађи професор по звању и годинама, предавао је Рационалну механику, Теоријску физику и Небеску механику, на чијим темељима ће потом сазидати нову науку. У Београду се, у Вазнесенсокој цркви, у освит Првог светског рата, оженио Христином Тинком Топузовић (током свадбеног путовања, Аустроугари су га затворили у Даљу, као држављанина Србије), са којом је био 44 године у браку и добио сина Василија Васка.
Тесла - понос и небески знак
ЈОШ као дечаку, Миланковићу је Тесла био узор. Никада га није упознао, али му је поводом 75. рођендана, упутио телеграм - честитку, у којој је писало:
- Скоро је четрдесет година како сам, као мали експериментатор, чуо први пут Ваше име, које је онда одјекнуло широм целог Српства. Пре тридесет година, с поносом сам слушао, у предаваоницама бечке технике, исто то име, спомињано од мојих тадашњих професора с највећим признањем. А од двадесет година овамо, ја са своје катедре изговарам са истим оним поштовањем са којим помињем име Волте и Фарадеја. Никли, али далеко израсли из наше средине, Ви сте понос и небески знак да ће наш народ, овенчан бојном славом достојно понети и заставу мисије коју сте Ви развили у светлост дана и високо уздигли.
Са тада митрополитом Гаврилом (Дожићем), кренуо је на Свеправославни конгрес у Цариград, 1923. да би представили предлог наше државе и цркве за реформу јулијанског календара који је урадио календариограф Максим Трпковић. Опште мишљење учесника Конгреса било је да се предлог не усвоји, јер није постигнута сагласност око покретних празника, а нашем научнику се, док је лутао по Босфору, јавила спасоносна идеја. Задржао је структуру јулијанског календара, и увео анулацију тадашње разлике са грегоријанским, која је тада износила 13 дана. Увео је и утврђивање распореда будућих преступних година којим се обезбеђује да дужина средње календарске године буде што ближа дужини тропске (чиме је добио најпрецизније прорачунавање времена, према коме би дан вишка требало да се појави тек 43200. године). Предложио је да се покретни празници одређују применом егзактних астрономских прорачуна Месечевих мена, па би се Васкрс празновао прве недеље после појаве пуног Месеца иза пролетње равнодневице. Иако до данас нико није нашао бољи систем за одређивање времена, код нас је и даље на снази - стари јулијански календар.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)