ТРИ ВЕКА СВЕТИЊЕ У СУБОТИЦИ: Храм Вазнесења Господњег у Суботици најстарија је хришћанска црква у овом граду

ПРЕ равно три века у Суботици је почела изградња Храма Вазнесења Господњег, тада прве хришћанске цркве у тадашњој Трговишној вароши Свете Марије.

Фото: Ј. Лемајић

Од тога времена, са српским народом, који га је својим рукама подигао и у њега уткао сву своју веру и љубав према роду, Световазнесењски храм, прошао је све борбе, страдања, духовно и материјално уздизање, стварање нових држава... Зато он за Суботичане није само прелепо необарокно здање, већ и сведок свега кроз шта су Срби у овим крајевима прошли и срце и душа православног живља.

Фото: Ј. Лемајић

Давне 1723. године богати и угледни суботички Срби окупили су се око идеје да изграде православни храм на месту на ком је до тада постојала дрвена црквица.

- Храм је завршен три године касније. Црква је доживљавала разне промене. Обнављана је 1804. године за време епископа Јована Јовановића, велика обнова била је и 1910. када је епархију водио епископ Митрофан Шевић, а то је чињено и од 2010. године - каже протонамесник Милош Петровић, старешина ове суботичке светиње.

Почетком 19. века, те 1804, храм је проширен, урађен је под, а у припрати је направљена галерија. Памти се да је грађа Дунавом доношена из Пеште. По њу су Срби ишли у Бездан, а по балване у Мартонош. Велика обнова храма била је и век касније, у тадашњој Аустроугарској, када је архитекта Михајло Харминц, из Будимпеште, уредио цркву по угледу на Саборни храм у Новом Саду. Постављен је звоник од 39 метара, а иконостас је радио Чех Јан Лукеш, ученик Паје Јовановића, док је велики сликар надзирао радове. Стари, али такође изузетно вредан иконостас пресељен је у цркву Светог Димитрија у Александрову.

Занимљиво је да када је освештан обновљени храм 1910, хором је дириговао Стеван Стојановић Мокрањац, који је био чест гост Црквене општине суботичке.

Ничега од тога не би било, кажу хроничари ове богомоље, да није било угледних српских породица Радић, Манојловић и Остојић, али и многих других, који су стасавали уз храм и велики део свога иметка завештали цркви.

Један од крстова који се данас налази у порти, а где ће у недељу бити дочекан патријрах Порфирије, даровао је католик Мате Војнић, а највећи донатор приликом велике обнове храма био је градоначелник Карољ Биро као и Град Суботица.

- Патирјарха ћемо дочекати поред крста који је подигао римокатолик, што је учинио са чашћу и љубављу према православним Србима. И под тим крстом позивамо све да дођу да учинимо празник онаквим какав треба да буде јер је то споменик нашег града и празник нашег града - додаје отац Милош.

А, празник је слава Епархије бачке.

- То је традиција која постоји од 1967. и сваке године се прославља у другом месту наше епархије. Од ове године, патрон Епархије бачке обележава се 2. октобра, јер имамо нове свете у календару Српске православне цркве, који су прошле године канонизовани, а то је Пренос моштију Светог Иринеја (Ћирића), епископа бачког и Светих мученика бачких - објашњава презвитер Вељко Васиљев, архијерејски намесник суботички. - С обзиром на то да смо повезани са овим светитељем - владиком Иринејом, и да наш храм слави три века постојања, одлучено је да прослава буде у нашем граду.

Објашњавајући нове свете у у календару СПЦ, наши саговорници подсећају да је Српска православна црква у Суботици, под вођством тадашњег пароха александровачког Станише Михајловића, током целог Другог светског рата неуморно евидентирала наше сународнике интерниране у логоре Шарвар и Барч у Мађарској, те се и данас тамо налазе списи и архива непроцењиве вредности. Захваљујући управо владики Иринеју (Ћирићу) више од три хиљаде деце је спасено из логора и смештено у српске куће широм Бачке, док су се болесни лечили у болници на Водици, на ободу Суботице. Посебан задатак било је спасавање одојчади са мајкама које су биле смештане у Српској читаоници у Суботици. Захваљујући њима од сигурне смрти спасено је хиљаде Срба. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације