НОВЕМБАР седми, година 1984. Млади Асад Набих Басам, из сиријског града Џабле, будући студент Стоматолошког факултета у Београду, слеће на аеродром у Сурчину. Преузима свој пртљаг, узима такси и хита право у Хумску, на стадион ЈНА да стигне на реванш утакмицу Купа УЕФА Партизан - Квинс Парк Ренџерс (4:0), испоставиће се антологијску! Драматика меча, као око пун стадион, "плес" црно-белих на терену, голови Драгана Манцеа, Драгог Каличанина, Миодрага Јешића и Зорана Чаве Димитријевића, очарали су Асада, а Партизан се заувек уселио у његово срце и душу.

Коментари (3)

HVALA

16.04.2023. 13:07

Iskren prijatelj Srbije i FK Partizan. Ipak ti je bolje da ih vise ne gledas, jer ce ti "zamaglit" lepa i uspesna secanja na tadasnji Partizan. Danas je srpski fudbal (klubski) negde tamo u cetvrtoj klasi svetskog kvaliteta, i zaista ga ne vredi ni gledat.