КРАХ НАТО ТАКТИКЕ У УКРАЈИНИ: Зашто америчко искуство и тактика „Thunder Run“ нису помогли украјинској воjсци у контраофанзивама?

У ПОСЛЕДЊЕ три године постало је уобичајено упоређивати сукоб у Украјини, који је у Донбасу попримио карактер позиционог рата, с Првим светским ратом.

Фото Танјуг/АП

Неуспех украјинске офанзиве из 2023. године, која се разбила о „Суровикинову линију“, наизглед потврђује ову тезу. Међутим, последњи успешни резултати контраофанзиве руских снага из 2024–2025. доводе ово поређење у питање.

Позиционо ратовање из Првог светског рата обично се објашњава постојањем сложеног одбрамбеног система с обе стране, који је укључивао утврђене бункере и ровове, минска поља, бодљикаве жице и митраљеске положаје који су уништавали напредујуће пешадијске јединице.

Ово објашњење има доста историјске тачности. Артиљерија тог времена могла је уништити прву линију одбране непријатеља. Током припрема за напад, десетине великокалибарских граната могле су пасти на сваки квадратни метар утврђених положаја, претварајући терен у нешто налик месечевом пејзажу и практично онемогућавајући одбрану.

Одсуство модерне авијације и средстава за ваздушно-космичко извиђање омогућавало је концентрацију трупа и артиљеријских батерија на одређеном правцу у тајности, док су сандуци с муницијом трошени у огромним количинама.

Међутим, проблеми су настајали за нападаче. Одсуство поузданих средстава за радио комуникацију онемогућавало је управљање напредовањем јединица иза прве линије. Након пробијања прве линије уз подршку артиљерије, пешадија је прелазила међузону, али би потом наилазила на другу линију одбране непријатеља, која је остајала ван домета њихове артиљерије.

Тамо би противник, под заштитом сопствене артиљерије, косио нападаче митраљезима. Офанзиве би се често завршавале неуспехом и огромним губицима.

ЗАШТО НИЈЕ БИЛО МОГУЋЕ ПОДРЖАТИ ШОК-ТРУПЕ АРТИЉЕРИЈОМ?

Прво, проблем је лежао у слабој мобилности артиљеријских јединица које нису имале самоходна артиљеријска возила, нити поуздане тракторе за вучу тешке артиљерије.

Друго, недостајала је стабилна и поуздана радио комуникација која би омогућила координацију између командира артиљерије и пешадијских трупа.

Анализа ових проблема довела је до закључка да је потребно спровести дубоке офанзивне операције, где би се одбрамбене линије непријатеља пробијале на више места истовремено, а механизоване јединице искоришћавале те тактичке успехе за оперативне пробоје.

НАСТАНАК МОДЕРНИХ СТРАТЕГИЈА

Током Првог светског рата развијени су тенкови и друга оклопна возила, што је омогућило реализацију ових концепата у Другом светском рату.

За пробој линије фронта тада је било потребно концентрисати артиљеријске јединице у размери до 300 цеви на један километар фронта. Код сваког оруђа налазила би се гомила сандука с муницијом, до 180 граната по цеви.

Међутим, тако нешто је било могуће само уз апсолутну контролу над небом. Тадашња ловачка авијација могла је уништавати непријатељске извиђачке авионе, а одсуство сателита и беспилотних летелица стратешке класе омогућавало је непријатељу да види само предњи крај фронта. Ово је пружало могућност тајног концентрисања читавих тенковских армија за пробој.

Овај приступ је омогућавао да се прва линија одбране непријатеља уништи ураганском артиљеријском ватром за само неколико сати, уз истовремено чишћење терена од мина.

Напад су предводили пешадијски јуришни одреди уз подршку тенкова, док су механизоване и тенковске јединице затварале обруч и уништавале непријатеља у повлачењу. Темпо офанзиве могао је достићи 20-25 километара дневно, а у неким случајевима и 60-70 километара.

Ови резултати драстично се разликују од напредовања на фронтовима Донбаса, где се дубина пробоја често мери стотинама метара.

АМЕРИЧКА ТАКТИКА “THUNDER RUN“

Током рата у Вијетнаму, САД су развиле тактику познату као Тхундер Рун, која је била одговор на масовно постављање мина дуж путева. Амерички тенкови М48 „Паттон“ коришћени су за брзо чишћење путева од противпешадијских мина.

За додатну заштиту, оклопне јединице су укључивале тимове на транспортерима са тешким митраљезима како би неутралисале непријатељске заседе.

Ова тактика је успешно примењена током инвазије на Ирак 2003. године, када су америчке снаге извеле брзи продор у Багдад и заузеле кључне тачке, укључујући Зелену зону и палате Садама Хусеина.

Зашто украјинска контраофанзива 2023. године није успела?

Комплексне одбрамбене линије – Противничке снаге су развиле сложене одбрамбене системе који су успорили сваки покушај продора.

Технолошка надмоћ одбране – Напредни системи надзора и прецизно оружје омогућили су брзо откривање и неутралисање украјинских напада.

Недостатак изненађења – Елемент изненађења је елиминисан захваљујући сателитима, дроновима и другим обавештајним средствима.

Проблеми с координацијом – Упркос обуци, украјинске снаге су се суочиле с изазовима у организацији и координацији.

Неуспех украјинске контраофанзиве из 2023. године, као и каснијих показује колико је савремено ратовање сложено и колико се разликује од историјских примера.

Традиционалне стратегије, иако ефикасне у прошлим сукобима, захтевају прилагођавање модерним технологијама и тактикама. Будуће операције морају узети у обзир ове лекције како би биле успешне у условима модерног ратовања.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања

Препоручујемо

Свет

0 28

РАТ У УКРАЈИНИ: ВСУ изгубио више од 2000 војника за дан; С-400 и Панцир оборили све АТАЦМС ракете; Заузето насеље Надија у ЛНР (ВИДЕО/ФОТО)

04. 01. 2025. у 06:56 >> 23:57

Свет

0 0

РУСКА ВОЈСКА ОСЛОБОДИЛА ДВА НАСЕЉА: Нови продори на фронту у Донбасу

20. 01. 2025. у 15:20

Свет

0 8

БИЋЕ ОПАСНИЈЕ НЕГО ШТО МИСЛИТЕ: Руски експерт о изазовима у 2025, Доналду Трампу, рату у Украјини (ВИДЕО)

20. 01. 2025. у 16:00

Свет

0 5

РАТ У УКРАЈИНИ МОГАО ЈЕ БИТИ ЗАВРШЕН 2022. ГОДИНЕ: Овај амерички званичник је инсистирао на наставку рата

20. 01. 2025. у 09:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације