KRAH NATO TAKTIKE U UKRAJINI: Zašto američko iskustvo i taktika „Thunder Run“ nisu pomogli ukrajinskoj vojsci u kontraofanzivama?

U POSLEDNjE tri godine postalo je uobičajeno upoređivati sukob u Ukrajini, koji je u Donbasu poprimio karakter pozicionog rata, s Prvim svetskim ratom.

Foto Tanjug/AP

Neuspeh ukrajinske ofanzive iz 2023. godine, koja se razbila o „Surovikinovu liniju“, naizgled potvrđuje ovu tezu. Međutim, poslednji uspešni rezultati kontraofanzive ruskih snaga iz 2024–2025. dovode ovo poređenje u pitanje.

Poziciono ratovanje iz Prvog svetskog rata obično se objašnjava postojanjem složenog odbrambenog sistema s obe strane, koji je uključivao utvrđene bunkere i rovove, minska polja, bodljikave žice i mitraljeske položaje koji su uništavali napredujuće pešadijske jedinice.

Ovo objašnjenje ima dosta istorijske tačnosti. Artiljerija tog vremena mogla je uništiti prvu liniju odbrane neprijatelja. Tokom priprema za napad, desetine velikokalibarskih granata mogle su pasti na svaki kvadratni metar utvrđenih položaja, pretvarajući teren u nešto nalik mesečevom pejzažu i praktično onemogućavajući odbranu.

Odsustvo moderne avijacije i sredstava za vazdušno-kosmičko izviđanje omogućavalo je koncentraciju trupa i artiljerijskih baterija na određenom pravcu u tajnosti, dok su sanduci s municijom trošeni u ogromnim količinama.

Međutim, problemi su nastajali za napadače. Odsustvo pouzdanih sredstava za radio komunikaciju onemogućavalo je upravljanje napredovanjem jedinica iza prve linije. Nakon probijanja prve linije uz podršku artiljerije, pešadija je prelazila međuzonu, ali bi potom nailazila na drugu liniju odbrane neprijatelja, koja je ostajala van dometa njihove artiljerije.

Tamo bi protivnik, pod zaštitom sopstvene artiljerije, kosio napadače mitraljezima. Ofanzive bi se često završavale neuspehom i ogromnim gubicima.

ZAŠTO NIJE BILO MOGUĆE PODRŽATI ŠOK-TRUPE ARTILjERIJOM?

Prvo, problem je ležao u slaboj mobilnosti artiljerijskih jedinica koje nisu imale samohodna artiljerijska vozila, niti pouzdane traktore za vuču teške artiljerije.

Drugo, nedostajala je stabilna i pouzdana radio komunikacija koja bi omogućila koordinaciju između komandira artiljerije i pešadijskih trupa.

Analiza ovih problema dovela je do zaključka da je potrebno sprovesti duboke ofanzivne operacije, gde bi se odbrambene linije neprijatelja probijale na više mesta istovremeno, a mehanizovane jedinice iskorišćavale te taktičke uspehe za operativne proboje.

NASTANAK MODERNIH STRATEGIJA

Tokom Prvog svetskog rata razvijeni su tenkovi i druga oklopna vozila, što je omogućilo realizaciju ovih koncepata u Drugom svetskom ratu.

Za proboj linije fronta tada je bilo potrebno koncentrisati artiljerijske jedinice u razmeri do 300 cevi na jedan kilometar fronta. Kod svakog oruđa nalazila bi se gomila sanduka s municijom, do 180 granata po cevi.

Međutim, tako nešto je bilo moguće samo uz apsolutnu kontrolu nad nebom. Tadašnja lovačka avijacija mogla je uništavati neprijateljske izviđačke avione, a odsustvo satelita i bespilotnih letelica strateške klase omogućavalo je neprijatelju da vidi samo prednji kraj fronta. Ovo je pružalo mogućnost tajnog koncentrisanja čitavih tenkovskih armija za proboj.

Ovaj pristup je omogućavao da se prva linija odbrane neprijatelja uništi uraganskom artiljerijskom vatrom za samo nekoliko sati, uz istovremeno čišćenje terena od mina.

Napad su predvodili pešadijski jurišni odredi uz podršku tenkova, dok su mehanizovane i tenkovske jedinice zatvarale obruč i uništavale neprijatelja u povlačenju. Tempo ofanzive mogao je dostići 20-25 kilometara dnevno, a u nekim slučajevima i 60-70 kilometara.

Ovi rezultati drastično se razlikuju od napredovanja na frontovima Donbasa, gde se dubina proboja često meri stotinama metara.

AMERIČKA TAKTIKA “THUNDER RUN“

Tokom rata u Vijetnamu, SAD su razvile taktiku poznatu kao Thunder Run, koja je bila odgovor na masovno postavljanje mina duž puteva. Američki tenkovi M48 „Patton“ korišćeni su za brzo čišćenje puteva od protivpešadijskih mina.

Za dodatnu zaštitu, oklopne jedinice su uključivale timove na transporterima sa teškim mitraljezima kako bi neutralisale neprijateljske zasede.

Ova taktika je uspešno primenjena tokom invazije na Irak 2003. godine, kada su američke snage izvele brzi prodor u Bagdad i zauzele ključne tačke, uključujući Zelenu zonu i palate Sadama Huseina.

Zašto ukrajinska kontraofanziva 2023. godine nije uspela?

Kompleksne odbrambene linije – Protivničke snage su razvile složene odbrambene sisteme koji su usporili svaki pokušaj prodora.

Tehnološka nadmoć odbrane – Napredni sistemi nadzora i precizno oružje omogućili su brzo otkrivanje i neutralisanje ukrajinskih napada.

Nedostatak iznenađenja – Element iznenađenja je eliminisan zahvaljujući satelitima, dronovima i drugim obaveštajnim sredstvima.

Problemi s koordinacijom – Uprkos obuci, ukrajinske snage su se suočile s izazovima u organizaciji i koordinaciji.

Neuspeh ukrajinske kontraofanzive iz 2023. godine, kao i kasnijih pokazuje koliko je savremeno ratovanje složeno i koliko se razlikuje od istorijskih primera.

Tradicionalne strategije, iako efikasne u prošlim sukobima, zahtevaju prilagođavanje modernim tehnologijama i taktikama. Buduće operacije moraju uzeti u obzir ove lekcije kako bi bile uspešne u uslovima modernog ratovanja.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Preporučujemo

Svet

0 28

RAT U UKRAJINI: VSU izgubio više od 2000 vojnika za dan; S-400 i Pancir oborili sve ATACMS rakete; Zauzeto naselje Nadija u LNR (VIDEO/FOTO)

04. 01. 2025. u 06:56 >> 23:57

Svet

0 0

RUSKA VOJSKA OSLOBODILA DVA NASELjA: Novi prodori na frontu u Donbasu

20. 01. 2025. u 15:20

Svet

0 15

BIĆE OPASNIJE NEGO ŠTO MISLITE: Ruski ekspert o izazovima u 2025, Donaldu Trampu, ratu u Ukrajini (VIDEO)

20. 01. 2025. u 16:00

Svet

0 5

RAT U UKRAJINI MOGAO JE BITI ZAVRŠEN 2022. GODINE: Ovaj američki zvaničnik je insistirao na nastavku rata

20. 01. 2025. u 09:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije