НОВА ПОМОЋ КИЈЕВУ ИЗ РАМШТАЈНА: Аналитичари упозоравају на могуће гашење Групе за помоћ Украјини

ДОК је украјински председник Володимир Зеленски, уочи данашњег састанка са савезницима Кијева у америчкој ваздухопловној бази НАТО Рамштајн у Немачкој, апеловао на наставак помоћи његовој земљи, амерички медији, међу којима лист "Политико", отворили су питање потпуног гашења Контакт групе за одбрану Украјине. Зеленски је позвао партнере да, по његовој земљи, разместе трупе.

Фото: Архива

Он, како је објавио украјински медиј Кијев индепендент, поручује учесницима састанка на нивоу министара одбране и војних команданата 50 земаља чланица Групе, да "би било апсурдно сада испустити лопту" и да је његов човек за одбрану, Рустем Умеров, већ у Немачкој водио прве сусрете у четири ока.

Он је саопштио да су учесници Контакт групе одобрили мапе пута које дефинишу кључне циљеве Одбрамбених снага Украјине до 2027. "Такође радимо на томе да наше Оружане снаге буду у потпуности компатибилне са снагама Алијансе. Главни задатак је да уравнотежимо хитне потребе наше војске током рата са дугорочним циљевима развоја украјинских одбрамбених снага", нагласио је Умеров.

- Већ су 34 земље, постале део ових коалиција. Ово је такође важан сигнал украјинској одбрамбеној индустрији: постоји велика потражња за оружјем и опремом - рекао је он.

Од фебруара 2022. године, група је Кијеву обезбедила више од 126 милијарди долара оружја, обуке и опреме. САД су дале око 66 милијарди долара, нешто више од половине укупне помоћи.

- Ово је посебно бурно време, јер долазећа администрација Доналда Трампа показује скептицизам према помоћи Украјини, а нове, екстремно десничарске европске владе изражавају мање интересовања за слање још наоружања Кијеву - додаје "Политико". - Распуштање Групе, могло би да буде ударац за Украјину, која губи територије од Русије и мучи се са регрутацијом и обуком нових трупа.

"Политико" тврди да ће у Групи, ако и опстане, ствари изгледати сасвим другачије, пошто амерички министар обране Лојд Остин, као председавајући Групе, буде напустио Пентагон. Она ће изгубити свог највећег заступника, а ниједна друга земља није понудила да преузме вођство.

Званичници НАТО, међутим, тврде да Група може да функционише и без Остина, мада у другачијем облику. По једном званичнику Алијансе, Велика Британија, домаћин првих савезничких састанака, и Немачка, главни снабдевач Украјине, предњаче на листи потенцијалних лидера. Адмирал Роб Бауер, председавајући војног комитета НАТО, тврди да постоји много "ако".

Остин је раније, позивајући на 25. састанак у Рамштајну, поручио да ће "фокус бити на одржавању замаха, постизању резултата и слању јасне поруке да је међународна заједница одлучна у подршци Украјини". Отварајући састанак Групе, обећао је да ће САД послати још 500 милиона долара војне помоћи Украјини. Пакет укључује ракете за борбене авионе, опрему за одржавање Ф-16, оклопне системе и малокалибарско оружје и муницију. Последњи пакет војне помоћи, отићи ће Кијеву пре него што одлазећи председник Џозеф Бајден напусти функцију, што би могло да стави Украјину у јачу преговарачку позицију.

- Оружје се финансира преко председничких овлашћења за повлачење, што значи да се може извући директно из америчких залиха, а Пентагон се залаже да га достави Украјини пре краја месеца - навео је Остин.

Трамп није прецизирао да ли ће наставити америчко вођство Групе када председник Бајден напусти функцију 20. јануара, а званичници актуелне администрације и аналитичари одбране упозоравају да би то могло да се покаже катастрофалним за Кијев. Још има 3,8 милијарди долара одобрених средстава за Украјину које је Конгрес усвојио у априлу, али Пентагон каже да не може да пошаље ту помоћ у овом тренутку, јер су му потребна додатна средства од Конгреса за обнављање сопствених залиха.

Генерални секретар НАТО, Марк Руте, изјавио је данас да земље Алијансе морају да учине све како би Украјина могла да настави своје оружане акције, јер "нијие у питању само Украјина, већ и шира геополитичка слика". Он је истакао да Украјину треба довести у најповољнију позицију за преговоре и упозорио да би негативан исход преговора за ту земљу могао да има шире глобалне последице, јер би то могли да искористе Кина, Северна Кореја и Иран.

Немачки министар одбране Борис Писторијус, оценио је да би редовно окупљање савезника у америчкој војној бази Рамштајн, због разговора о убрзању и синхронизацији испорука наоружања Украјини, најбоље било и даље одржавати под вођством САД, али да ће бити донете нове одлуке, ако се САД повуку из тог формата. "Ако они сада одлуче да не продуже овај формат, онда ћемо морати да донесемо своје сопствене одлуке", рекао је Писторијус.

Медведев: Криза ће трајати

МАЛО је вероватно да ће украјинска криза бити решена брзо, чак ни уз посредовање новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. Он је рекао да Трампова идеја да Гренланд и Канада постану део САД "тешко да се може схватити озбиљно". По његовим речима, Трамп је "једноставно одлучио да преобликује свет, да створи нову политичку географију у свом стилу".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације