NOVA POMOĆ KIJEVU IZ RAMŠTAJNA: Analitičari upozoravaju na moguće gašenje Grupe za pomoć Ukrajini

DOK je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, uoči današnjeg sastanka sa saveznicima Kijeva u američkoj vazduhoplovnoj bazi NATO Ramštajn u Nemačkoj, apelovao na nastavak pomoći njegovoj zemlji, američki mediji, među kojima list "Politiko", otvorili su pitanje potpunog gašenja Kontakt grupe za odbranu Ukrajine. Zelenski je pozvao partnere da, po njegovoj zemlji, razmeste trupe.

Foto: Arhiva

On, kako je objavio ukrajinski medij Kijev independent, poručuje učesnicima sastanka na nivou ministara odbrane i vojnih komandanata 50 zemalja članica Grupe, da "bi bilo apsurdno sada ispustiti loptu" i da je njegov čovek za odbranu, Rustem Umerov, već u Nemačkoj vodio prve susrete u četiri oka.

On je saopštio da su učesnici Kontakt grupe odobrili mape puta koje definišu ključne ciljeve Odbrambenih snaga Ukrajine do 2027. "Takođe radimo na tome da naše Oružane snage budu u potpunosti kompatibilne sa snagama Alijanse. Glavni zadatak je da uravnotežimo hitne potrebe naše vojske tokom rata sa dugoročnim ciljevima razvoja ukrajinskih odbrambenih snaga", naglasio je Umerov.

- Već su 34 zemlje, postale deo ovih koalicija. Ovo je takođe važan signal ukrajinskoj odbrambenoj industriji: postoji velika potražnja za oružjem i opremom - rekao je on.

Od februara 2022. godine, grupa je Kijevu obezbedila više od 126 milijardi dolara oružja, obuke i opreme. SAD su dale oko 66 milijardi dolara, nešto više od polovine ukupne pomoći.

- Ovo je posebno burno vreme, jer dolazeća administracija Donalda Trampa pokazuje skepticizam prema pomoći Ukrajini, a nove, ekstremno desničarske evropske vlade izražavaju manje interesovanja za slanje još naoružanja Kijevu - dodaje "Politiko". - Raspuštanje Grupe, moglo bi da bude udarac za Ukrajinu, koja gubi teritorije od Rusije i muči se sa regrutacijom i obukom novih trupa.

"Politiko" tvrdi da će u Grupi, ako i opstane, stvari izgledati sasvim drugačije, pošto američki ministar obrane Lojd Ostin, kao predsedavajući Grupe, bude napustio Pentagon. Ona će izgubiti svog najvećeg zastupnika, a nijedna druga zemlja nije ponudila da preuzme vođstvo.

Zvaničnici NATO, međutim, tvrde da Grupa može da funkcioniše i bez Ostina, mada u drugačijem obliku. Po jednom zvaničniku Alijanse, Velika Britanija, domaćin prvih savezničkih sastanaka, i Nemačka, glavni snabdevač Ukrajine, prednjače na listi potencijalnih lidera. Admiral Rob Bauer, predsedavajući vojnog komiteta NATO, tvrdi da postoji mnogo "ako".

Ostin je ranije, pozivajući na 25. sastanak u Ramštajnu, poručio da će "fokus biti na održavanju zamaha, postizanju rezultata i slanju jasne poruke da je međunarodna zajednica odlučna u podršci Ukrajini". Otvarajući sastanak Grupe, obećao je da će SAD poslati još 500 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini. Paket uključuje rakete za borbene avione, opremu za održavanje F-16, oklopne sisteme i malokalibarsko oružje i municiju. Poslednji paket vojne pomoći, otići će Kijevu pre nego što odlazeći predsednik Džozef Bajden napusti funkciju, što bi moglo da stavi Ukrajinu u jaču pregovaračku poziciju.

- Oružje se finansira preko predsedničkih ovlašćenja za povlačenje, što znači da se može izvući direktno iz američkih zaliha, a Pentagon se zalaže da ga dostavi Ukrajini pre kraja meseca - naveo je Ostin.

Tramp nije precizirao da li će nastaviti američko vođstvo Grupe kada predsednik Bajden napusti funkciju 20. januara, a zvaničnici aktuelne administracije i analitičari odbrane upozoravaju da bi to moglo da se pokaže katastrofalnim za Kijev. Još ima 3,8 milijardi dolara odobrenih sredstava za Ukrajinu koje je Kongres usvojio u aprilu, ali Pentagon kaže da ne može da pošalje tu pomoć u ovom trenutku, jer su mu potrebna dodatna sredstva od Kongresa za obnavljanje sopstvenih zaliha.

Generalni sekretar NATO, Mark Rute, izjavio je danas da zemlje Alijanse moraju da učine sve kako bi Ukrajina mogla da nastavi svoje oružane akcije, jer "nijie u pitanju samo Ukrajina, već i šira geopolitička slika". On je istakao da Ukrajinu treba dovesti u najpovoljniju poziciju za pregovore i upozorio da bi negativan ishod pregovora za tu zemlju mogao da ima šire globalne posledice, jer bi to mogli da iskoriste Kina, Severna Koreja i Iran.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, ocenio je da bi redovno okupljanje saveznika u američkoj vojnoj bazi Ramštajn, zbog razgovora o ubrzanju i sinhronizaciji isporuka naoružanja Ukrajini, najbolje bilo i dalje održavati pod vođstvom SAD, ali da će biti donete nove odluke, ako se SAD povuku iz tog formata. "Ako oni sada odluče da ne produže ovaj format, onda ćemo morati da donesemo svoje sopstvene odluke", rekao je Pistorijus.

Medvedev: Kriza će trajati

MALO je verovatno da će ukrajinska kriza biti rešena brzo, čak ni uz posredovanje novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev. On je rekao da Trampova ideja da Grenland i Kanada postanu deo SAD "teško da se može shvatiti ozbiljno". Po njegovim rečima, Tramp je "jednostavno odlučio da preoblikuje svet, da stvori novu političku geografiju u svom stilu".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije