ФРАНЦУСКА ЈЕ УЗ ЛИБАН: Традиционалне везе две земље долазе до изражаја, док је председник Макрон чврст у ставу да се спречи ширење сукоба

Одувек смо били на страни Либана и наставићемо да будемо. Ова порука француског председника Емануела Макрона, у ситуацији када прети ширење рата на Блиском истоку, има посебну тежину и показује сву комплексност актуелне ситуације у сукобу Израела с Хезболахом.

Фото: AP Photo/Markus Schreiber

Уколико израелске снаге буду трупама ушле на територију ове земље или уколико се сукоб разбукта, поставља се питање и како ће при том реаговати Француска чији је Либан некадашњи протекторат, а и сада имају тесне везе.

Француска поседује јаку јеврејску заједницу која има знајачај утицај на односе званичног Париза с Израелом. Али, Либан је, ипак, нешто посебно за Француску, у чему историја игра важну улогу.

- Не сме и не може да буде рата у Либану. Наше братске мисли иду ка Либану и либанском народу – поручио је Макрон недавно за говорницом Генералне скупштине УН у Њујорку, а ове његове речи довољно говоре о ставу Француске према евентуалном ширењу рата на ову земљу. 

Станар Јелисеја је такође додао да Француска захтева да свако поштује своје обавезе дуж "плаве линије". Реч је, заправо, о линији раздвајања на основу резолуције СБ УН 1701 о повлачењу израелских снага с југа Либана.

Француска од 1978. године у земљи кедрова има своје снаге као најбројнији учесник међународних мировних трупа. Тренутно је тамо око 700 француских војника. Многобројни пословни људи из Либана раде у Француској, Либанци говоре француски.

Када је у августу 2020. године експлодирало 2.750 тона амонијум-нитрата у луци у Бејруту, услед чега је погинуло 217 људи, а 7.000 повређено, Макрон је одмах отпутовао у Либан, а Француска овој земљи пружила максималну помоћ. И сада је најавио министарску посету Либану.

Хезболах је посебна прича. Макрон је позвао Изразел да престане с ескалацијом и покрет да престане да гађа Израел.

- Хезболах предуго преузима неподношљиви ризик да увуче Либан у рат – поручио је Макрон и позвао "све оне који им достављају средстава да са тиме престану".

Када је реч о Хезолаху, обавио је у кулоарима заседања Генералне скупштине разговор и с иранским председником Масудом Пезешкијаном. Све чини да се спречи ескалација и проблем реши дипломатским путем, јер би компликовани међународни односи били нарочито затегнути када би дошло до даљег погоршања ситуације у овом региону у коме Француска, преко Либана, има своје стратешке интересе.

На сличан начин, Макрон је тако реаговао и почетком године када је у предграђу Бејрута страдао други у рангу вођа Хамаса Салех ал Арури, дроном за који се сумња да га је послао Израел. Тим поводом Макрон је разговарао и са израелским министром Бенијем Ганцом, с намером да се спречи ширење сукоба на Либан.

Због свега тога, односи између Француске и Изреала тренутно су затегнути. То се пре свега осликава у односу између Емануела Макрона и Бењамина Нетанијахуа. Француски председник је потигао тон према Тел Авиву, што је наљутило израелског премијера. У свему томе битна је и чињеница да у Паризу сматрају да су јерверјске власти одавно претерале с интервенцијом у Гази.

Макрон је у Њујорку поновио да Француска одлучно осуђује терористички, страшан и без преседана, напад Хамаса на Израел у октобру прошле године. Рекао је да Израел суочен с овим терористичким нападом има право да се брани и да ускрати средства Хамасу да га поново нападне. Изразио је и жаљење због жртава у овом нападу, међу којима је било и 48 француских држављана.

- Али, рат који Израел води у Гази превише је трајао. За десетине хиљада палестинских цивилних жртава нема никаквог оправдања и објашњења. Превише невиних је страдало и због њих нам је такође жао. Ове жртве су такође скандал за човечанство и опасни извор мржње који прети безбедности свих, и Израела. Овај рат треба да престане, и да до примирја дође што пре, у исто време када избеглице буду ослобођене и хуманитарна помоћ масивно стигне у Газу – био је изричит француски председник, уз напомену да ће се ангажовати да све буде учињено да Палестинци коначно имају државу, живећи уз Израел.

ВЕЗЕ ПОЛИТИЧАРА ДВЕЈУ ЗЕМАЉА

Пријатељске односе красе и везе међу високим политичарима. Жак Ширак, док још није био председник Француске, и Рафик Харири, пре него што је постао премијер Либана, одржавали су чврсте контакте. Када је Харири убијен у Бејруту 2005. године, Ширак је преузео бригу о његовој деци. И Макрон је више пута примао у Јелисејској палати Рафиковог сина Саада Харирија који има двојно француско и либанско држављанство, укључујући и када се преговарало о његовом враћњу из Саудијске Арабије у тренутку када је 2017. године прво дао, а затим повукао оставку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације