FRANCUSKA JE UZ LIBAN: Tradicionalne veze dve zemlje dolaze do izražaja, dok je predsednik Makron čvrst u stavu da se spreči širenje sukoba

Oduvek smo bili na strani Libana i nastavićemo da budemo. Ova poruka francuskog predsednika Emanuela Makrona, u situaciji kada preti širenje rata na Bliskom istoku, ima posebnu težinu i pokazuje svu kompleksnost aktuelne situacije u sukobu Izraela s Hezbolahom.

Foto: AP Photo/Markus Schreiber

Ukoliko izraelske snage budu trupama ušle na teritoriju ove zemlje ili ukoliko se sukob razbukta, postavlja se pitanje i kako će pri tom reagovati Francuska čiji je Liban nekadašnji protektorat, a i sada imaju tesne veze.

Francuska poseduje jaku jevrejsku zajednicu koja ima znajačaj uticaj na odnose zvaničnog Pariza s Izraelom. Ali, Liban je, ipak, nešto posebno za Francusku, u čemu istorija igra važnu ulogu.

- Ne sme i ne može da bude rata u Libanu. Naše bratske misli idu ka Libanu i libanskom narodu – poručio je Makron nedavno za govornicom Generalne skupštine UN u Njujorku, a ove njegove reči dovoljno govore o stavu Francuske prema eventualnom širenju rata na ovu zemlju. 

Stanar Jeliseja je takođe dodao da Francuska zahteva da svako poštuje svoje obaveze duž "plave linije". Reč je, zapravo, o liniji razdvajanja na osnovu rezolucije SB UN 1701 o povlačenju izraelskih snaga s juga Libana.

Francuska od 1978. godine u zemlji kedrova ima svoje snage kao najbrojniji učesnik međunarodnih mirovnih trupa. Trenutno je tamo oko 700 francuskih vojnika. Mnogobrojni poslovni ljudi iz Libana rade u Francuskoj, Libanci govore francuski.

Kada je u avgustu 2020. godine eksplodiralo 2.750 tona amonijum-nitrata u luci u Bejrutu, usled čega je poginulo 217 ljudi, a 7.000 povređeno, Makron je odmah otputovao u Liban, a Francuska ovoj zemlji pružila maksimalnu pomoć. I sada je najavio ministarsku posetu Libanu.

Hezbolah je posebna priča. Makron je pozvao Izrazel da prestane s eskalacijom i pokret da prestane da gađa Izrael.

- Hezbolah predugo preuzima nepodnošljivi rizik da uvuče Liban u rat – poručio je Makron i pozvao "sve one koji im dostavljaju sredstava da sa time prestanu".

Kada je reč o Hezolahu, obavio je u kuloarima zasedanja Generalne skupštine razgovor i s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom. Sve čini da se spreči eskalacija i problem reši diplomatskim putem, jer bi komplikovani međunarodni odnosi bili naročito zategnuti kada bi došlo do daljeg pogoršanja situacije u ovom regionu u kome Francuska, preko Libana, ima svoje strateške interese.

Na sličan način, Makron je tako reagovao i početkom godine kada je u predgrađu Bejruta stradao drugi u rangu vođa Hamasa Saleh al Aruri, dronom za koji se sumnja da ga je poslao Izrael. Tim povodom Makron je razgovarao i sa izraelskim ministrom Benijem Gancom, s namerom da se spreči širenje sukoba na Liban.

Zbog svega toga, odnosi između Francuske i Izreala trenutno su zategnuti. To se pre svega oslikava u odnosu između Emanuela Makrona i Benjamina Netanijahua. Francuski predsednik je potigao ton prema Tel Avivu, što je naljutilo izraelskog premijera. U svemu tome bitna je i činjenica da u Parizu smatraju da su jerverjske vlasti odavno preterale s intervencijom u Gazi.

Makron je u Njujorku ponovio da Francuska odlučno osuđuje teroristički, strašan i bez presedana, napad Hamasa na Izrael u oktobru prošle godine. Rekao je da Izrael suočen s ovim terorističkim napadom ima pravo da se brani i da uskrati sredstva Hamasu da ga ponovo napadne. Izrazio je i žaljenje zbog žrtava u ovom napadu, među kojima je bilo i 48 francuskih državljana.

- Ali, rat koji Izrael vodi u Gazi previše je trajao. Za desetine hiljada palestinskih civilnih žrtava nema nikakvog opravdanja i objašnjenja. Previše nevinih je stradalo i zbog njih nam je takođe žao. Ove žrtve su takođe skandal za čovečanstvo i opasni izvor mržnje koji preti bezbednosti svih, i Izraela. Ovaj rat treba da prestane, i da do primirja dođe što pre, u isto vreme kada izbeglice budu oslobođene i humanitarna pomoć masivno stigne u Gazu – bio je izričit francuski predsednik, uz napomenu da će se angažovati da sve bude učinjeno da Palestinci konačno imaju državu, živeći uz Izrael.

VEZE POLITIČARA DVEJU ZEMALjA

Prijateljske odnose krase i veze među visokim političarima. Žak Širak, dok još nije bio predsednik Francuske, i Rafik Hariri, pre nego što je postao premijer Libana, održavali su čvrste kontakte. Kada je Hariri ubijen u Bejrutu 2005. godine, Širak je preuzeo brigu o njegovoj deci. I Makron je više puta primao u Jelisejskoj palati Rafikovog sina Saada Haririja koji ima dvojno francusko i libansko državljanstvo, uključujući i kada se pregovaralo o njegovom vraćnju iz Saudijske Arabije u trenutku kada je 2017. godine prvo dao, a zatim povukao ostavku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije