Култура

ТРАЖЕ ПОМИЛОВАЊЕ ЗА БАСАРУ: Реакције УКС и Тање Крагујевић, заменице председника УО Задужбине "десанка максимовић"

Д. Бт.

30. 01. 2021. у 13:20

ТРАЖИМО помиловање за грешног нашег колегу Светислава Басару поводом његовог романа "Контраендорфин" у коме је описао нешто што се никада није десило са небеском Десанком Максимовић.

ТРАЖЕ ПОМИЛОВАЊЕ ЗА БАСАРУ: Реакције УКС и Тање Крагујевић, заменице председника УО Задужбине десанка максимовић

И опрости му Боже, јер не зна што чини у свом делу овенчаном престижном "Ниновом" наградом.

Ово се наводи у саопштењу Удружења књижевника Србије поводом начина на који је поменути писац "представио" највећу и најпопуларнију српску песникињу.

- Указујемо овом приликом на општи вредносни пад критеријума издавача уредника у издавачким кућама, као и жирија, што доводи и до оваквог омаловажавања не само Десанке Максимовић, већ намеће тренд омаловажавања српских књижевних великана, чиме се обезвређују културни идентитет српског народа и културне вредности које су они створили. Жао нам је што се "Нин" није издигао изнад страсти самопорицања исказаних у награђивању Басарине умотворине. Желимо да некада наш најугледнији недељник буде опет оно што је и био. Пут затирања наших књижевних вредности није пут "Ниновог" избављења. Ово се могло десити у "једној земљи на Балкану" само као слепило. Желимо од срца, колеги Басари, жирију и "Нину" да прогледају. Овакве појаве у српској књижевној култури "но басаран", јер ниво свести читалаца је изнад теофилизације Србије. Десанка, опрости нам - пише у саопштењу УКС. После три дана договарања и "преговарања" око евентуалног реаговања на овај случај, већина од десет чланова Управног одбора Задужбине "Десанка Максимовић" одлучило је да се не изјашњава, не желећи, како смо сазнали, да се спуштају на Басарин ниво (?!). На то се, ипак, одлучила чланица овог тела, истакнута песникиња и есејисткиња Тања Крагујевић, заменик председника УО, у чијем се реаговању наводи:

ПОСРНУЋЕ

ДОДЕЛА "Нинове" награде Светиславу Басари, на челу са бардом наше културе Теофилом Панчићем, живописни је прилог (зло)духу самопорицања, што га проноси пета колона плаћеника који се гоје на рачун колонизатора ове осакаћене земље. Срамотно поигравање животом Десанке Максимовић, која је и мртва, живља од оних што се диче пи....м по гробовима, прикладна је, дакле, парадигма нашег владајућег културног, моралног и духовног посрнућа - каже Миладин Шеварлић, председник Удружења драмских писаца Србије.

- Не бих да оспоравам мишљења уваженог Жирија "Нинове" награде, нити бих то, као песник, могла. Но, проблем "фикције" и "реалности", опште је место не само књижевне теорије, већ и стваралачке праксе. Ауторска слобода, како знамо, може се отети конвенционалним схватањима, али, да ли ипак и до те мере, да писац "може све" - па то важи и за јунака Басариног романа, у часу кад изговара своје (страхотне, бласфемичне) квалификације "лика" коме је, са нејасним разлогом и недостајућем књижевним покрићем, дато име наше познате песникиње.

Ако је тако, онда је питање куда се и коме такав говор упућује, може ли прећи преко свих норми и преко свега до сада знаног, зарад сопстевних побуда, наума и слобода и књижевних "реконструкција". Као да, изазвана значења и поруке, у комплексу онога што сматрамо разумљивим, немају никакве везе са оним што призивају - лансиране у неки нама, читаоцима, још увек непознати простор, који тешко можемо да досегнемо.

Ружи Андрића, "Вечерње новости"...

БАСАРА (односно један од његових јунака) се у новом роману у једном сегменту острвио, поред осталих, и на "Вечерње новости" и - Андрића:

"Постепено сам, не без туге - рече Стојковић, не без сенке туге у гласу - схватио да Андрића крпеном лутком нису направили 'Политика' и 'Вечерње новости', да је Андрић у ствари одувек био крпена лутка, често само кухињска крпа, и да су управо због неконтролисаног штампања Андрићевих есеја о Његошу и Вуку, дакле под снажним Андрићевим утицајем - можда и по његовом наређењу - 'Политика' и 'Вечерње новости' од оснивања биле смрдљиве крпе од новина, чији је сваки смисао ишчилео онога дана када су Trulex, Ajax и тоалет папир постали доступни широким народним масама."

Ако "демитологизација" нема везе са именом наше најпознатије песникиње, те да речи јунака романа не треба доводити у везу са самим писцем, још увек остаје у свести читалаца непосредна веза, коју је могуће установити, системом директних асоцијација, са оним што он сам изговора у својим интервјуима, па тако и у једном недавно објављеном, где каже да је реч о нашем, читалачком, "погрешном избору", наставља Крагујевићева. Фаталној грешци нашег менталитета, књижевног укуса и вредновања, којим је "уздигнута на врх овдашњег Парнаса, иако је у суштини једва осредња песникиња", чије "уратке треба певати уз хармонику и ћемане, а не читати". Што, према стваралачкој логици овог писца, без сумње, његовог јунака ослобађа сваке одговорности да уважава оно што једно реално име (а "роман врви од аутентичних личности, имена и упечатљивих прича, коментара", како се каже у наведеном пасажу) и канонска вредност наше поезије, као и сва хумана и стваралачка ширина збиљске Десанке Максимовић и право њеног гласа, подразумевају, и чији инструмент припада вишеструној лирици, а не инструментаријуму јунака чији профил плови у безграничној слободи којом ипак не успева, да ту слободу, и песничку ширину, у злурадом следу својих (дис)квалификатива, досегне.

- Овакве формуле, ипак, не делују. Оне огољују оно што је цар желео сакрити - његов лични став, и говор, који још увек, у фикционалним дисквалификацијама и у суми језичких бласфемија, не може бити сврстан у домене "чисто стваралачког". Те лебди, у привидном простору "базусловних слобода", довољан самоме себи, али ипак, има и своје циљно место. А то смо ми, који о песникињи мислимо "недозрело", и прихватамо да је чујемо, по њему, уз то поменуто "ћемане". По нама, у богатом звуку и оркестрацији Лирике. "Стваралачка слобода" ту је стављена као опозитив слободи да понеко, и много ко, у дугом низу генерација и деценија - песника, научника, истражавача, тумача, преводилаца, и самих читалаца - има право и слободу да мисли другачије - закључује Тања Крагујевић.