НЕСВРШЕНИ ПИТОМАЦ - ПРЕКАЉЕНИ РАТНИК: Да би закључо ратни савез са Србијом, књаз Никола је тражио 40. 000 дуката

У ВРЕМЕ када је Мишић примљен у Академију, слушаоци су у току четворогодишње наставе изучавали следеће предмете: алгебру нижу и, геометрију са тригонометријом и аналитичком геометријом, практичну геометрију с премеравањем, нацртну геометрију, вишу геодезију, механику, физику, хемију, грађевинство на суву и на води, војне комуникације и логорске грађевине, пољску и сталну фортификацију.

ПРЕОКРЕТ Кнез Милан Обреновић у униформи српске војске, Фото "Википедија"

Учили су и науку о оружју, артиљерију нижу и вишу, тактику, стратегију, ратну и војну историју, ђенералштабну службу, војну администрацију, науку о земљишту са крокирањем, војну стилистику, географију, општу историју, историју српског народа, међународно и ратно право, хигијену, хипологију, науку хришћанску, стенографију, француски језик, немачки језик, цртање (топографско, артиљеријско и фортификацијско) и лепо писање, правила пешачке службе, артиљеријске службе, коњичке службе, пионирске и понтонирске службе, пољску, логорску, гарнизонску и унутрашњу службу, јахање и вожење, гимнастику, борење и пливање.

Али, пре него што су Мишић, Степановић и Бојовић, односно XI и XII класа Академије, завршили редовно школовље, питомци обе класе учествовали су у два велика рата Србије против Турске 1876-1877. и 1877-1878. године.

Када су Мишић и Степа били на другој години школовања у Академији, у пролеће 1875. године, Срби у Херцеговини и Босни дигли су се на устанак („Невесињска пушка“) против несносне турске тираније. Прве вести о устанку снажно су усталасале јавно мњење у земљи. Од кнеза Милана и владе народ је захтевао да Србија одмах прискочи у помоћ браћи преко Дрине и објави рат Турској. Кнез је, међутим, с разлогом страховао да би мала Србија, са необученом и слабо наоружаном војском милицијског типа, без потребних новчаних средстава и међународне подршке, могла да претрпи катастрофалан пораз у борби против огромне Отоманске империје која се простирала на три континента, која је имала велику искусну стајаћу војску опремљену најмодернијим оружјем и опремом, чији су интегритет објективно штитиле велике европске државе, које су, под изговором одбране фамозног status quo на Балкану, тежиле да, у случају распада Турске, приграбе њене поседе. Аустроугарска, која је отворено претендовала на Босну и Херцеговину, претила је оружаним нападом на Србију ако се умеша у сукоб босанско-херцеговачких устаника са Турском.

Ту претњу је веома отворено саопштио аустроугарски министар спољних послова гроф Јулијус Андраши кнезу Милану приликом његовог боравка у Бечу, у јуну 1875. године, где је дошао ради веридбе са Наталијом Кешко, управо у време када је избио устанак у Херцеговини. По повратку у Београд, кнез Милан је годину дана одолевао ратоборном расположењу народа и притиску вођа политичких странака да уведе земљу у рат, јер су му владе свих великих европских гарантних сила, укључујући и Русију, саветовале уздржаност, али је, ипак, одобрио да се врше припреме за рат ако настану повољне прилике за улазак у борбу. Одмах су отпочели радови на утврђивању свих важнијих стратегијских праваца на граници, израда ратне формације војске и других прописа за прелазак војске и државних институција на ратни колосек.

ПОШТО је Србија у то време имала свега 317 школованих официра, одлучено је да се у Војној академији, уместо редовне теоретске наставе, изводи практична борбена обука са обе класе питомаца да би се слушаоци припремили за ниже командне дужности у ратним јединицама.

Преокрет у држању кнеза Милана по питању рата наступио је у пролеће 1876. године када му се учинило да званична Русија није одлучно против уласка Србије у борбу, уверен да она неће дозволити слом Србије у случају војног неуспеха на фронту. Њему је, како је истицао Слободан Јовановић, требало доста времена да се преломи у свом ставу. Али, будући млад и плаховит, какав је био, после заокрета у мишљењу, ништа га није могло зауставити, да без одлагања и до краја спроведе свој наум. Одмах је на владу довео тзв. Акционо министарство старијих либерала Михаиловић-Ристић и наредио да се убрзају припреме за рат. Уведена је нова ратна формација војске и донесено низ других уредаба и прописа о организацији штабова, материјално-санитетском збрињавању трупа, ратни план и план концентрације, а на граници је убрзана изградња утврђења на важним стратегијским правцима.

Народна скупштина усвојила је Закон о ратном народном зајму, закључен је уговор о зајму код руских новчаних завода, донет је Закон о реквизицији у ратним условима. Најзад, 5. јуна 1876. потписан је Уговор о савезу Србије и Црне Горе, у Млецима, о заједничком уласку у рат против Турске ради „ослобођења хришћана на Балканском полуострву“.У текст Уговора о савезу двеју српских држава стављен је нагласак да је њихов „ближи и непосредни цељ ослобођење српског народа у европској Турској“. Поводом закључења савеза са Црном гором, кнез Милан је из државне благајне, у којој је било свега 70.000 дуката готовине, морао да одвоји 40.000 дуката да удовољи црногорском двору и придобије књаза Николу да закључи ратни савез са Србијом. Србија је за рат мобилисала 123.000 обвезника све три класе, а Црна Гора 15.000 народних војника. У исто време потписана је Војна конвенција између две српске кнежевине према којој је извршена подела војишта, али без оперативног садејства, јер је књаз Никола Петровић, тежиште црногорске војске окренуо према Херцеговини, а не према Рашкој области (Новопазарски Санџак), како је предлагала српска влада.

У ВРЕМЕ мобилизације обустављена је настава у Војној академији. Питомци XI класе произведени су у чин поднаредника, а питомци XII класе у чин каплара. Сви питомци добили су ратни распоред, сваки по једног јахаћег коња из Кнежеве гарде и ратну опрему.

Већи део млађих питомаца распоређен је на службу у вишим штабовима за ордонансе, док су питомци XI класе постављани на дужности наставника у пешадијским батаљонима народне војске у својству стручних инструктора и помоћника нешколованим народним батаљонским командантима. Мишић је распоређен за инструктора у Колубарском батаљону Ваљевске бригаде II класе. Одмах после свечаног испраћаја на Врачару, коме су присуствовали сви наставници и особље Академије, војна музика и много радозналог света, питомци су се по групама упутили у своје команде. Мишић је са тројицом другова отпутовао у Ваљево на службу у Дрински корпус, где је стигао сутрадан.

Непосредно пред полазак ваљевских бригада на фронт, Живојин Мишић и његови другови из XI класе Војне академије унапређени су у чин наредника. Друга ваљевска бригада, у чијем је саставу био Колубарски батаљон у коме је наредник Живојин Мишић био инструктор, кренула је на марш са Крушика преко Мионице, Горњег Милановца, Трстеника и Крушевца према Алексинцу. Када су стигли на преноћиште код Трстеника до њих је допирала топовска грмљавина из правца Јастрепца. Пронео се глас да је пуковник Коста Бучевић, командант Суповачке колоне, прешао границу и да напада Турке код Суповца. Дакле, рат је већ почео.

ОБЈАВА РАТА ТУРСКОЈ

ПОШТО је одабрао Параћин за седиште Врховне команде кнез Милан је 30. јуна са историјског Делиграда објавио рат Турској. Три дана раније црногорски књаз Никола објавио је своју ратну прокламацију за рат против Турске. О тим догађајима Сава Грујић је забележио да је на све присутне на Делиграду, који су слушали читање дугачке ратне прокламације врховног команданта кнеза Милана, „највише подејствовао онај став где се објављује да Србија ступа у рат у савезу са братском нам Црном Гором. Дакле, од Косова раздвојени ево нас опет да се под једном српском заставом боримо за слободу и уједињење свега српског народа на Балканском полуострву. Нека је са срећом да Бог да“.

 СУТРА: ПРВИ ОФИЦИРСКИ ЧИН БУДУЋЕГ ВОЈСКОВОЂЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ТРОЈИЦА БУДУЋИХ ВОЈВОДА СЕДЕ У ИСТИМ КЛУПАМА: Будући војвода је цео живот подсвесно осећао да над њим бди лик његове мајке

24. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 16

ФЕЉТОН - ИДЕОЛОШКО ПОДРИВАЊЕ ТЕМЕЉА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: Истина о борби за слободу српског народа није ишчупана из корена народног памћења

23. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ВИЗИОНАРСКЕ СЛУТЊЕ О БУДУЋНОСТИ СРБА: У балканским ратовима Живојин Мишић био је десна рука војводе Радомира

22. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 10

ФЕЉТОН - ИСПОВЕСТ У ОСТРОГУ О АТЕНТАТУ НА КРВНИКА: Гробна тишина била је кулиса за исповест коју је Благоје почео јавно да открива

21. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације