ИНТЕРВЈУ Ивана Михић: Романи су око нас, и ја пишем један

Ана Попадић

05. 01. 2021. у 11:33

ОВО није година да добијеш све што желиш, ово је година да цениш све што имаш... Ова мисао, по мишљењу Иване Михић, можда и најбоље осликава годину иза нас, годину у којој смо сви научили неке нове животне лекције.

ИНТЕРВЈУ Ивана Михић: Романи су око нас, и ја пишем један

Ивана Михић

Позната глумица, продуценткиња и списатељица, за "Новости", сумира 2020, у којој се, баш као и многи други, борила са тешким вестима и изазовима, али успела да сачува мирноћу и оптимизам. У искреном разговору Ивана нам открива како гледа на нове серије са потписом њеног оца Гордана Михића, зашто ње саме нема на екранима, а њених књига у књижарама, и да ли је и њој ова година била "за заборав"?

- Прошле године, 11. августа навршило се годину дана од када физички нема мог оца. Неретко помислим како би се са проблемима који нас стално бомбардују он носио. Пошто је био разуман, јасан и предузимљив и увек проналазио решење за проблем, покушавам да и сама будем таква. И моја мајка је борац и личност која верује у победу. Година попут ове нема потребе да буде година за заборав. Много ствари је научено из невоља које су нас снашле. Много победа је извојевано. Више пута смо видели да смо јачи него што мислимо, да можемо да будемо једни уз друге, да су људи, ипак, хумана бића, да хоће да помогну једни другима и да су занемариви они који користе страх, и туђ и сопствени, да све повуку уназад.

* Већ неко време сте у глумачкој/продуцентској/списатељској "илегали". Да ли је то ваш избор, сплет околности или...?

- Силом прилика и догађаја одвојила сам се и од глуме и од продукције. Писање подразумева посматрање и ослушкивање, и то је припрема. Када вам све постане јасно у теми која вас обузима, лако је пренети све на папир. Интересују ме једноставни људи са компликованим проблемима. То су биле теме и мојих колумни које сам пет година писала за лист "Политика". Данас цела планета кључа од компликација са којима се већина наспрви пут у животу суочава. Из људи неочекивано, или, пак, очекивано, излазе на површину особине које се можда никада не би откриле да није ове опаке ванредности. Изненађења налећу на нас свакодневно. И непријатна, али и она која нам дају наду. Романи су свуда. Готово да се пишу сами. Управо и ја пишем један.

* Без обзира на једну од најтежих година за филмску индустрију, у Србији се никад није снимало више ТВ серија, најразличитијих тема и жанрова. Видите ли себе у неком новом пројекту, као глумица или као продуцент?

- Тренутно не, али драго ми је што људи из бранше имају посла. Не мислим да је у тим пројектима квалитет увек важан. Снима се пребрзо, теме су исте и већином личе једна на другу или су имитација нечег трећег. Чини ми се да такво стање траје предуго. Понестаје идеја, тема, особености, па и шарма... Утркује се ко ће брже и већи број епизода да сними. Зар је поента само напунити програм бројем снимљених серија?

* Шта вама ових дана држи пажњу на екрану?

- Ако гледам телевизију онда углавном пратим програм канала Балкан трип који нам је донео освежење приказујући, ове сезоне, лепоте Србије. Признајем да ме је срамота што нисам знала за многе изузетности које красе мој народ и моју земљу. Изванредни млади људи који су овде у улози путописаца и аутора емисија, међу којима има чак и странаца, баве се историјом, географијом и менталитетом људи са ових простора Балкана.

РАЈ НАДОМАК БЕОГРАДА

У години короне и они који никад нису помишљали на то, сада су се окренули природи, и схватили важност "свог малог раја". Породица Михић је одавно свој мали рај нашла на ободу Београда.

- Моји родитељи су последњих десетак година живели ван Београда, на падинама обале Дунава. Ту су још пре педесет година купили плац и саградили кућу. Често смо све троје боравили тамо, ту су нам долазили пријатељи, рођаци, а тата је мене као малу оданде неретко водио и у школу, а маму на пробе и представе. Често смо мама и ја и сада тамо. Кућа се налази на шумовитом брегу са ког се шири поглед на Дунав и Војводину, а ја волим да кажем да смо на обали Панонског мора. Место је идеално и за одмор и за рад.

* Ваш отац Гордан не само да нам је у аманет оставио нека од најлепших дела наше кинематографије, већ смо добили и две нове ТВ серије ("Златни дани" и "Камионџије д.о.о."), настале по његовим сценаријима. Са каквим емоцијама сте дочекали ове премијере?

- Са великом стрепњом управо због околности и споменутог начина на који се ради. Познајем те текстове, мислим да су савршени, да носе у себи сву духовитост и човекољубље које је мој отац у сваком свом делу давао. Али, дело које ћемо гледати је интерпретација редитеља, глумаца и других сарадника, те ми је страх ипак присутан. Иначе, мој отац је познат по свом неуморном раду, тако да, иако га нема, његова се дела и даље раде. Управо се спрема и филм о Рајку Митићу. Тај сценарио је написао пред крај живота, а на конкурсу ФЦС, након његовог одласка, тај пројекат је подржан. Постоји још десетак Горданових сценарија који чекају реализацију. Један од њих је и велика серија "Огњиште" од осамдесет епизода која се бави деветнаестим веком у Србији. Рецензије за ову серију су невероватно добре.

* Нове "Камионџије" доносе нам савремене приче и нове јунаке. Ко су и какви су јунаци савременог доба?

- То су приче о такозваним "малим људим" и њиховом довијању да кроз живот прођу што је могуће безболније и ако је могуће достојно. Јунаци нашег доба су управо ти "мали" борци.

* Имате ли осећај да нам се нека лоша искуства стално понављају, да ништа нисмо научили из прошлости?

- Углавном људи гледају да лоша искуства што пре забораве. И због тога је могуће да нам се лоше ствари и понављају. Али, није добро ни оптерећивати живот оним што је било лоше. Треба пронаћи меру за све. Наравно, постоје велике трагедије које се не смеју никад предати забораву. Али, то није тема за овај разговор.

* Чему се надате у 2021. години?

- Пре свега да ћу се загрлити са најближом породицом која живи у Бечу, Лондону, Бриселу... Наравно, надам се и нормалној комуникацији са пријатељима и са сарадницима. Многи од њих живе у разним земљама света па бих волела да могу да путујем и виђам их.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02

УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу

УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу

"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."

08. 11. 2024. у 19:44

Коментари (0)

НАВИЈАЧИ БАРСЕЛОНЕ СЕ МАСКИРАЛИ У ДЕЛИЈЕ: Дошли тајно у Београд и урадили нешто нестварно! (ВИДЕО)