У ПОТРАЗИ ЗА ЉУДСКИМ БИЋЕМ: Млади уметник Антанасије Пуношевац о изложби у галерији Улус

Миљана Краљ

06. 10. 2020. у 18:55

ДАНАШЊЕГ човека највише мучи недостатак емпатије. Размишљамо само о људима из нашег уског круга, а који су нам, условно речено, за нешто потребни. На улици, у превозу, људи су превише хладни једни према другима.

У ПОТРАЗИ ЗА ЉУДСКИМ БИЋЕМ: Млади уметник Антанасије Пуношевац о изложби у галерији Улус

Фото Игор Маринковић

Овако свет око нас сагледава млади уметник Антанасије Пуношевац (1992), који већ иза себе има осам самосталних поставки, а недавно је у Галерији УЛУС, у Кнез Михаиловој, представио докторски пројекат на београдском Факултету ликовних уметности - изложбу "Простори људског присуства", која је наишла на одличан пријем код гледалаца и ликовне критике.

Људско тело и лице, који су у средишту његових дела великих формата, како тврди, наметнули су му се сами као тема, од самих почетака:

- Још пре уписа на ФЛУ, а и током студија, спонтано сам се окренуо фигурацији, иако имам интересовања и разумем и нефигуративне уметности - каже, за "Новости", Пуношевац. - Фигура ми отвара широк простор ликовних могућности у тражењу израза који ме интересују, по питању формалних карактеристика слике. А нуди, с друге стране и један психолошки, али много више и духовни приступ човеку.

Фото Игор Маринковић

Првенствено га, како објашњава, интересује универзално присуство људског, па се зато није бавио психолошким концептима, већ непосредним посматрањем човека као таквог:

- Ту није битно да ли је то неко нама познат или не, већ која су универзална значења тог лица. То су садржаји који се не тичу неког одређеног момента, социјалног контекста, већ нуде могућност задирања у нешто дубље, што се тиче нашег постојања, али и односа са другим људима. Посебно оним непознатим: колико их видимо на улици, разумемо, да ли нам је битно то друго људско биће. Ови радови тичу се тога како са лица и тела нама непознатих особа можемо да читамо нешто што нам је свима заједничко. Трагам управо за тим архетипским вредностима, а у томе је основно саосећање према другом људском бићу.

Увећање човека

ТО што су људска бића на мојим радовима предимензионирана, говори о мојој потреби да укрстим идеје које се тичу ликовног и значењског. Увећање ту појачава утисак, али не само то. Када посматрач стане испред тих призора, то нуди више могућности да се уочи међусобни однос човека који је пред делом и онога на њему. Дело више није прозор ка неком другом свету, већ постаје аутономни објект, који ту живи. Посматрач га не гледа као симболичку представу, већ као живу материју у простору. Увећање наглашава и тај однос између духовног и материјалног - закључује саговорник.

Фото Игор Маринковић

Изложбу у УЛУС-у Пуношевац је заказао још прошле године, а тема и наслов "Простори људског присуства" су смишљени још пре две године, када је пријавио докторски рад код професора Радомира Кнежевића (иначе, мастер студије, као студент генерације на ФЛУ, завршио је 2015. код професора Гордана Николића). Уместо људског присуства, како каже, због ситуације са пандемијом и инсистирања на социјалној, физичкој дистанци, сада се успоставило нешто супротно - људско одсуство:

- Тако је идеја изложбе у потпуној опозицији од онога што живимо, и у тој контри је актуелна. Надам се да ово што сада имамо неће трајније и дубље утицати на то да се људи још удаље.

Фото Игор Маринковић

Оптимиста сам и мислим да ће чим ова пошаст прође, сви заборавити на то. Исконска је потреба да имамо контакте једни са другима, да будемо блиски.

Цртеж као филозофска категорија

НЕ волим поделе на цртаче и сликаре. Свако ко је то бар једном радио, схвата колико је то неодвојио. Цртеж је за мене филозофска категорија. Он је наше схватање ликовне представе,како је конципирамо и видимо. Цртеж је основа сваке слике и они се разликују у технолошким категоријима, али се у ликовним не могу раздвајати.

Фото Игор Маринковић

Можда је, истиче уметник, ово и тест за наше време, у коме се стално инсистира на технологији, виртуелном свету, да се јединка одваја, да буде самостална...

- Све што се десило са пандемијом доказало је да је много тешко да се тако живи - изричит је Пуношевац.

- Можда нас то мало и освести и доведе до тога да схватимо колико је тешко бити човек и бити сам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

СИНЕР ИСПИСАО ИСТОРИЈУ ТЕНИСА: Нестварна сезона за италијанског тенисера