У КРУПНОМ ПЛАНУ ФИЛМСКИ КРИТИЧАРИ: Књига есеја "Посебан кадар" од заборава сачувала значајна имена хроничара домаће кинематографије

ОД свих секвенци и кадрова виђених на овогодишњим летњим филмским фестивалима, један је, ипак, био - "Посебан кадар".

Са предсатвљања "Посебног кадра" на Палићу, Фото промо

Од Сомбора, преко Палића, до Требиња (а ускоро ће бити и на Филмским сусретима у Нишу), публици је представљено јединствено издање, сачињено од нешто више од педесет есеја посвећених критичарима и новИнарима који су животе посветили седмој уметности. Тако је од заборава отргнут читав један сегмент историје наше кинематографије, којим се пре ове књиге у издању "Чигоја штампе", а коју је уредила Јелица Сојанчић, нико није систематски бавио.

Фото промо

На једном месту ту су први пут окупљене животне и радне биографије хроничара филмских збивања, које су истовремено и сведочанство о духу времена у којем су радили, од шездесетих година прошлог века, па до данас.

- "Посебан кадар" је и омаж новинарима и критичарима посвећеним филму којих више нема, а заслужују да им се ода почаст - тврди Јелица Сојанчић у уводу ове хрестоматије, у којој су и приче о онима који још активно бележе и анализирају стање у нашем филму. - По природи ствари такав пројекат се убраја у категорију културе сећања која подразумева пуну животворност, односно медијску археологију, јер бележи догађаје, културну климу и уређивачку политику своје епохе. "Посебан кадар" је евентуално и кључ за разумевање једне професије и њених актера, калауз за све браве, па ко може се отвори тај може да се обогати. Шта нам је свима идеал? Образованост, ширина духа, нагледаност, начитаност и лакоћа пера се подразумевају. Ценим, неретко се ту прокријумчари и ексцентричност. Можда смо сви ми небитни за историју филма, можда критичарски занат у себи носи нешто претенциозно - али ако се ми не сетимо колега који су нам били пријатељи, ко ће?

А само ако се и овлаш погледа листа оних чијим се доприносом бави ово дело, одмах је уочљиво да је реч о личностима од изузетног значаја. Међу њима су Милутин Чолић, Драган Бабић, Бранко Вучићевић, Богдан Тирнанић, Милан Влајчић, Дубравка Војводић, Небојша Ђукелић, Небојша Поповић, Динко Туцаковић, Милан Д. Шпичек... А има и данас активних - Радослава Ралета Зеленовића, Ненада Дукића, Горана Терзића, Милана Никодијевића, Саше Радојевића и многих других.

Чак пет имена са овога списка су целокупну, или бар део своје професионалне судбине, везали за "Вечерње новости". У "Посебном кадру" су се тако нашле приче о Милану Митићу (1932- 2014), Радмили Мили Кодемо (1938-2010), Ранку Мунитићу (1943- 2009), Бориславу Бори Анђелићу и Божидару Божи Зечевићу.

Фото архива

- Доласком у "Вечерње новости" Милан Митић је унео у редакцију дух великих фестивала - сведочи Ново Томић у овој књизи. - Кан је био на првом месту покривен до последњег детаља. Са Кроазете извештавао је све док није престао да ради у тада најтиражнијим новинама у Југославији, а успеси нашег филма, посебно Емира Кустурице и Милене Дравић били су му ветар у леђа доприносећи и великом интересовању читалаца за кански фестивал, па није била реткост да Миткетове информације, анализе и критике филмова из Кана заузму и целу страницу новина.

Као филмски кртитичар био је непристрасан, а после пензионисања писао је и бритке ТВ коментаре. Овај неодољиви шармер и изузетно духовит човек, и сам је био драмски писац иза кога је остало десетак награђиваних и радо играних комада.

Фото архива

- У професији која је својевремено имала готово исте бенефиције као и рудари, мало ко опстане пола века, док су жене новинари које су непрекидно писале више од 50 година, како је то радила Радмила Мила Кодемо, још ређа врста - стоји у "Посебном кадру". - Јединствена је била не само по том новинарском маратону, током кога је неуморно, и са истом страшћу бележила и животне дамаре и филмске чаролије веће од живота, већ и по својој упорности, енергији, речитости, радозналости која је није никада напуштала. Мила је била жена због које се, када је била млада, дословно, препливавао Дунав, тамо где је најшири и најбржи.

Писала је о темама из свих области културе, најдуже и највише о филму, а у њеном импресивном опусу издвајају се интервјуи са највећим светским звездама друге половине 20. века- Орсоном Велсом, Жаном Моро, Бертом Ланкастером, Ричардом Бартоном, Ванесом Редгрејев, Сиднијем Полаком...

Иако је текстове објављивао у већини значајних београдских и југословенскких редакција, Бора Анђелић најдуже је писао за "Вечерње новости", извештавајући из Кана, Берлина, Торонта.

Фото архива

На ове фестивале А категорије одлазио је не само као акредитовани новинар, већ и као критичар, који је као члан жирија Фипресција, био међу онима који су препознали и наградили прве филмове Атома Егојана, Квентина Тарантина и Џафара Панахија. На Палићу је био селектор и уметнички директор, а исте функције имао је и на Фесту (2010-2014):

- У Београд и на наш Фест су на таласу тог новог оптимизма (Борин слоган и мото за рад на Фесту), дошли Рејф Фајнс, Питер Богаднович, Јиржи Менцл, Мајл Медсен, Стивен Фрирс, Стив Куган, Франко Неро, Кристифор Ганс, Патрис Леконт, Фелисити Џоунс... - истиче Иван Карл у тексту о Анђелићу.

Из ауторског чланка актуелног филмског критичара "Новости", Божидара Зечевића, сазнајемо да је од 16. марта 1966. када је као осамнаестогодишњак постао филмски критичар листа београдске омладине "Студент", до прошле године, објавио 1.100 критика!

Фото архива, П. Милошевић

И то у листовима, часописима, на радију и телевизији, у Србији, Југославији и шире, не рачунајући есеје, студије, монографије посвећене филму и 12 књига.

- Будући да још немам намеру да "бацим перо у трње", журим да попуним и ову недељну колумну, јер ме на столу још чека - чист бели папир - закључује Зечевић у тексту за "Посебан кадар".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације