"НЕКАДА ЈЕ ФИЛМ БИО НАЈБОЉИ ЦИРКУС У ГРАДУ": Редитељ Рајко Грлић о "Неиспричаним причама", новом филму, Бориславу Пекићу, Дубравки Угрешић

- БЕСКОНАЧНО ми је драго што сам живео у време када је филм био најбољи циркус у граду.

В.Ц.С.

Али, то са нашом генерацијом нестаје. На ТВ-у данас имамо "фаст фуд" филм - мало гледаш један, па пребациш на други, па идеш да једеш... Људи више немају стрпљења, а гледање филма је ритуал. Он је некада био већи од живота - рекао је редитељ Рајко Грлић, аутор легендарних остварења "Само једном се љуби", "Чаруга", "Караула", "Устав Републике Хрватске", "У раљама живота"...

У оквиру пројекта "Booking Balkan", он је у Културном центру "Град", са редитељем Стефаном Арсенијевићем причао о новом, допуњеном издању своје књиге "Неиспричане приче", која је недавно изашла из штампе и у Србији, са уводним текстом књижевнице Марине Вујчић.

- Не осећам се као књижевник, моја књига је збир забелешки. Пристао сам да је напишем јер су ме убедили да се филмови не рачунају ако не напишем бар једну књигу. Кад сам отишао у свој егзил, убеђен да више нећу снимати филмове, пошто се показало да приче које смо пријатељи и ја причали нису допринеле да наш простор постане цивилизованији, почео сам да пишем ове забелешке. Писао сам за себе, али и да би моји унуци знали шта се догодило и зашто су Американци, а не Југословени. Једном сам неке од њих показао Анти Томићу и рекао ми је "Ово мораш објавити" - испричао је Грлић.

Књига је изашла до сада у Хрватској, Србији, Северној Македонији, Словенији, САД, Британији и Чешкој, и Грлић је за свако од тих издања додао по неколико прича везаних управо за земљу у којој ће књига бити публикована. Тако је скупио 23 нове забелешке и изашло је допуњено издање књиге. Како је признао, није очекивао распродат тираж од 10.000 примерака, као ни око 500 мејлова читалаца из целог света, а највише људи са ових простора у егзилу, који су, подстакнути његовим сећањима и размишљањима, пожелели да са аутором поделе и своја.

На питање Стефана Арсенијевића да ли су филм или књига бољи сведоци времена, Грлић је као из топа одговорио - филм:

- Филм је основни извор информација за све будуће археологе живота о томе како су се људи облачили, шта су јели, где и у каквим системима су живели и какав је био њихов однос према тим системима. Документ о времену. Књижевност је пуно интимнија и изазива далеко личније реакције код читалаца. Храбри људе да причају своје приче.

Будући да је неколико његових филмова настало инспирисано књигама, познати режисер поделио је своја искуства са њиховим писцима. Рецимо, када је добио књигу Дубравке Угрешић "Штефица Цвек у раљама живота", отишао је код ове списатељице и предложио јој да заједно раде.

В.Ц.С.

- Одговорила ми је оно што ми је већина писаца одговарала: "Хајде ти то ради и јави кад ће премијера." Ипак, након моје треће верзије сценарија, пристала је да напише реплике за Бодана Диклића. Касније, када је први пут видела филм у монтажи, изашла је љута јер сам га, како је мислила, беспотребно исполитизовао дајући ликовима националност. Питала је: "Зашто си то направио?!" Била је 1983. година. Године 2005. гостовали смо на неком универзитету у САД и причали о књижевности и филму, па и о том филму, кад Дубравка Угрешић каже публици: "Јесте видели како смо знали да ће се земља распасти због национализма?!" - сећа се Грлић.

И Борислав Пекић му је рекао "Јави кад ће премијера" када га је звао да заједно раде сценарио за филм "Ђавољи рај". После су ипак писали заједно и Грлић је код њега одлазио у Лондон.

- Пекић је био изузетно господствено биће. Ујутро, кад његова супруга оде на посао, он скува пола литра кафе, нахрани мачку, седне за компјутер и ради до пет поподне, док она не дође. Уопште не једе, нема потребу за храном. Кад сам схватио да ћу умрети од глади, кажем му да идем да прошетам и одем на доручак. Поподне, кад се врати супруга и постави ручак, а красно је кувала, он би појео врло мало и отворио боцу вискија. И тако сваког дана нову боцу. Једном сам му донео одличан виски с аердрома, а он гледа флашу и каже: "То је штета трошити на мене." Био сам са њим и једном приликом кад је ишао код Михиза. Однео му је 700 страна рукописа, а овај му је вратио 220. Пекић се није бунио. Мирно смо отишли на вечеру - прича Грлић.

Редитељ је поделио с публиком и како је настао филм "Караула", за који је сценарио написао са Антом Томићем. Томић је прво написао две приче о извесом човеку пре и током рата. Грлић му је предложио да напише и трећу - после рата, и тако заокружи циклус:

- Казао је да ће ми послати текст за десет дана, а јавио се после годину. Дванаест верзија сценарија смо написали док није настала "Караула".

Тренутно, у току је постпродукција у Београду за филм "Свему дође крај" по мотивима Крлежиног романа "На рубу памети", за који су такође сценарио написали он и Томић:

- Када смо прочитали поново књигу, схватили смо да је то бриљантан есеј о времену сличном нашем. Нисмо могли да адаптирамо цео роман, хтели смо само део и на томе смо се дуго мучили.

На Арсенијевићево питање зашто је рекао да му је то задњи филм, Грлић је одговорио:

- Ово ми је већ четврти задњи филм, срећом да постоји и последњи.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Једнорог без рога - Тенеси Вилијамс "Стаклена менажерија", Мадленијанум

24. 04. 2024. у 12:20

Култура

0 0

ПРИЧА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДЕЦЕ: Представа "Нестајање" премијерно у Атељеу 212

24. 04. 2024. у 12:13

Култура

0 0

КАКО ЧИТАТИ АФРИЧКУ КУЛТУРУ: Предавање у Музеју афричке уметности у Београду

23. 04. 2024. у 15:28

Култура

0 2

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА ДОНОСИЛА ДОБРУ РЕЧ И МИСАО: Редитељ Тања Мандић Ригонат о премијерама у Тивту и Будви, вези са публиком и глумцима

23. 04. 2024. у 12:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације