"NEKADA JE FILM BIO NAJBOLJI CIRKUS U GRADU": Reditelj Rajko Grlić o "Neispričanim pričama", novom filmu, Borislavu Pekiću, Dubravki Ugrešić

- BESKONAČNO mi je drago što sam živeo u vreme kada je film bio najbolji cirkus u gradu.

V.C.S.

Ali, to sa našom generacijom nestaje. Na TV-u danas imamo "fast fud" film - malo gledaš jedan, pa prebaciš na drugi, pa ideš da jedeš... Ljudi više nemaju strpljenja, a gledanje filma je ritual. On je nekada bio veći od života - rekao je reditelj Rajko Grlić, autor legendarnih ostvarenja "Samo jednom se ljubi", "Čaruga", "Karaula", "Ustav Republike Hrvatske", "U raljama života"...

U okviru projekta "Booking Balkan", on je u Kulturnom centru "Grad", sa rediteljem Stefanom Arsenijevićem pričao o novom, dopunjenom izdanju svoje knjige "Neispričane priče", koja je nedavno izašla iz štampe i u Srbiji, sa uvodnim tekstom književnice Marine Vujčić.

- Ne osećam se kao književnik, moja knjiga je zbir zabeleški. Pristao sam da je napišem jer su me ubedili da se filmovi ne računaju ako ne napišem bar jednu knjigu. Kad sam otišao u svoj egzil, ubeđen da više neću snimati filmove, pošto se pokazalo da priče koje smo prijatelji i ja pričali nisu doprinele da naš prostor postane civilizovaniji, počeo sam da pišem ove zabeleške. Pisao sam za sebe, ali i da bi moji unuci znali šta se dogodilo i zašto su Amerikanci, a ne Jugosloveni. Jednom sam neke od njih pokazao Anti Tomiću i rekao mi je "Ovo moraš objaviti" - ispričao je Grlić.

Knjiga je izašla do sada u Hrvatskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, SAD, Britaniji i Češkoj, i Grlić je za svako od tih izdanja dodao po nekoliko priča vezanih upravo za zemlju u kojoj će knjiga biti publikovana. Tako je skupio 23 nove zabeleške i izašlo je dopunjeno izdanje knjige. Kako je priznao, nije očekivao rasprodat tiraž od 10.000 primeraka, kao ni oko 500 mejlova čitalaca iz celog sveta, a najviše ljudi sa ovih prostora u egzilu, koji su, podstaknuti njegovim sećanjima i razmišljanjima, poželeli da sa autorom podele i svoja.

Na pitanje Stefana Arsenijevića da li su film ili knjiga bolji svedoci vremena, Grlić je kao iz topa odgovorio - film:

- Film je osnovni izvor informacija za sve buduće arheologe života o tome kako su se ljudi oblačili, šta su jeli, gde i u kakvim sistemima su živeli i kakav je bio njihov odnos prema tim sistemima. Dokument o vremenu. Književnost je puno intimnija i izaziva daleko ličnije reakcije kod čitalaca. Hrabri ljude da pričaju svoje priče.

Budući da je nekoliko njegovih filmova nastalo inspirisano knjigama, poznati režiser podelio je svoja iskustva sa njihovim piscima. Recimo, kada je dobio knjigu Dubravke Ugrešić "Štefica Cvek u raljama života", otišao je kod ove spisateljice i predložio joj da zajedno rade.

V.C.S.

- Odgovorila mi je ono što mi je većina pisaca odgovarala: "Hajde ti to radi i javi kad će premijera." Ipak, nakon moje treće verzije scenarija, pristala je da napiše replike za Bodana Diklića. Kasnije, kada je prvi put videla film u montaži, izašla je ljuta jer sam ga, kako je mislila, bespotrebno ispolitizovao dajući likovima nacionalnost. Pitala je: "Zašto si to napravio?!" Bila je 1983. godina. Godine 2005. gostovali smo na nekom univerzitetu u SAD i pričali o književnosti i filmu, pa i o tom filmu, kad Dubravka Ugrešić kaže publici: "Jeste videli kako smo znali da će se zemlja raspasti zbog nacionalizma?!" - seća se Grlić.

I Borislav Pekić mu je rekao "Javi kad će premijera" kada ga je zvao da zajedno rade scenario za film "Đavolji raj". Posle su ipak pisali zajedno i Grlić je kod njega odlazio u London.

- Pekić je bio izuzetno gospodstveno biće. Ujutro, kad njegova supruga ode na posao, on skuva pola litra kafe, nahrani mačku, sedne za kompjuter i radi do pet popodne, dok ona ne dođe. Uopšte ne jede, nema potrebu za hranom. Kad sam shvatio da ću umreti od gladi, kažem mu da idem da prošetam i odem na doručak. Popodne, kad se vrati supruga i postavi ručak, a krasno je kuvala, on bi pojeo vrlo malo i otvorio bocu viskija. I tako svakog dana novu bocu. Jednom sam mu doneo odličan viski s aerdroma, a on gleda flašu i kaže: "To je šteta trošiti na mene." Bio sam sa njim i jednom prilikom kad je išao kod Mihiza. Odneo mu je 700 strana rukopisa, a ovaj mu je vratio 220. Pekić se nije bunio. Mirno smo otišli na večeru - priča Grlić.

Reditelj je podelio s publikom i kako je nastao film "Karaula", za koji je scenario napisao sa Antom Tomićem. Tomić je prvo napisao dve priče o izvesom čoveku pre i tokom rata. Grlić mu je predložio da napiše i treću - posle rata, i tako zaokruži ciklus:

- Kazao je da će mi poslati tekst za deset dana, a javio se posle godinu. Dvanaest verzija scenarija smo napisali dok nije nastala "Karaula".

Trenutno, u toku je postprodukcija u Beogradu za film "Svemu dođe kraj" po motivima Krležinog romana "Na rubu pameti", za koji su takođe scenario napisali on i Tomić:

- Kada smo pročitali ponovo knjigu, shvatili smo da je to briljantan esej o vremenu sličnom našem. Nismo mogli da adaptiramo ceo roman, hteli smo samo deo i na tome smo se dugo mučili.

Na Arsenijevićevo pitanje zašto je rekao da mu je to zadnji film, Grlić je odgovorio:

- Ovo mi je već četvrti zadnji film, srećom da postoji i poslednji.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Jednorog bez roga - Tenesi Vilijams "Staklena menažerija", Madlenijanum

24. 04. 2024. u 12:20

Kultura

0 0

PRIČA O ZLOUPOTREBI DECE: Predstava "Nestajanje" premijerno u Ateljeu 212

24. 04. 2024. u 12:13

Kultura

0 0

KAKO ČITATI AFRIČKU KULTURU: Predavanje u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu

23. 04. 2024. u 15:28

Kultura

0 2

JELENA ANŽUJSKA DONOSILA DOBRU REČ I MISAO: Reditelj Tanja Mandić Rigonat o premijerama u Tivtu i Budvi, vezi sa publikom i glumcima

23. 04. 2024. u 12:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije