КОТРЉАМО СЕ ПО ВРЕЛОМ КАМЕЊУ: Вељко Мићуновић, редитељ, уочи сутрашње премијере "Швејка" у БДП
СТО година од настанка славног романа Јарослава Хашека "Доживљаји доброг војника Швејка", његова позоришна верзија наћи ће се сутра премијерно на сцени Београдског драмског: представу под називом "Швејк" (са Озреном Грабарићем у главној улози) режирао је Вељко Мићуновић, коме је ово пети ангажман у истој кући. Новом наслову претходиле су представе "Живот је пред тобом", "Смрт трговачког путника", "Анђели чувари" и "Демократија".
Редак наслов на овдашњем репертоару (за разлику од земаља бивше Југославије) био је изазов за нашег редитеља који веома успешно и пажљиво гради уметничку биографију, бирајући с добрим разлогом и писце и дела.
- То је вероватно највећи антиратни роман икада написан. На трусном подручју живимо већ деценијама, а откако сам се договорио да радим ову представу, букнула су још два рата у Европи - каже на почетку разговора Вељко Мићуновић. - Покушао сам да учитавам неку своју причу, унутар оне Хашекове о личној одговорности појединца у систему, шта то он носи и може да изнесе на својим плећима.
о Кажете да је то прича о "евримену", сваком човеку у сваком времену?
- Швејк је не само "евримен" него и наш савременик. Надам се да ће се то и осетити у представи. Крећемо од атентата у Сарајеву, идемо дубоко и одмотавамо тај тепих који стиже готово до наших ногу данас. У неким сегментима смо јако актуелни, у неким свевремени, негде и на рубу политичке коректности. С друге стране, инсистирао сам да се држимо жанра и "гурамо" сатиру. Да она стално испливава и одржава се на површини, заправо, причајући о уметности преживљавања у сваком времену. Небитно да ли је реч о Првом или Другом светском рату, да ли је то нека мука или невреме, до када се то простире - мали човек је принуђен да се довија попут неке јегуље. Да проживљава и преживљава и да олакшава себи хумором. Јозеф Швејк је за мене један од најдивнијих јунака у литератури јер је потпуно посебан: није херој већ човек са неком својом изврнутом и апсурдном логиком, само њему знаном, која гледаоца увлачи у вечно Хашеково питање да ли је Швејк идиот или геније. И да ли се као риба провлачи кроз све те системе случајно, или је то један савршени пазл...
о Шта ће у вашем тумачењу доминирати?
- Озрен је тачно скенирао да нисмо у неком херметичном концепту који нагриза систем и у својој херметичности сам је себи довољан, али ни онако како се углавном радио Швејк - мало пучки и забављачки настројен, од вица до вица. Напротив, мислим да смо тематски фокусирани, а да нам ситуације које правимо дају тај сатиричан однос. Публика може да представу схвати лековито и да се смеје. Ипак, и да осети трагикомичност која ми је била нужна: онај ковитлац који у већини представа покушавам да правим...
о Да ли је стално ратно стање цивилизацијско проклетство? Нека "кафкијанска нит" везује већину ваших представа.
- Болно је, али и отрежњујуће. Живимо у парманентном жаришту и на том врелом камењу некако се котрљамо, мислећи да држимо ствар под контролом, а чини се да су ствари све ужареније. "Кафкијанско време" за мене је инспиративно и у "Швејку", у апсурду који преплављује савремену цивилизацију. Супротстављање великих сила доводи до парадокса, готово до вица, до ситуација које обичном свету постају и смешне. Нажалост, у својој суштини веома је тужно. Зато у "Швејку" нема много психологизације - то је галерија типова у разним ситуацијама. Проводе нас кроз швејковски караван у коме сведочимо различитим временима.
о Свако време има свог Швејка?
- Због тога он и јесте наш савременик. Неко који с једне стране трпи, с друге шурује, с треће забавља, а с четврте - нема ништа против. Зато се и постављају нека велика питања. Колико као појединци из свега тога излазимо оштећени? Глава нам је као на неком билијарском столу: само ударамо од мартинеле до мартинеле. Хоћемо ли преживети и успети да не полудимо, нисам баш сигуран. Али, да олакшавамо себи смехом који је често и отрежњујући, мислим да је нужно.
о Наслов сте свели на једну реч?
- То је због концепта, јер драматушки не користимо само Хашека него и Брехта, као и неке друге савремене материјале. Наравно да је Хашек база и одредница.
о Ваши "Очеви и оци" у Народном позоришту доживели су бројна признања, гостовања и несмањено интересовање публике за свако извођење?
- Можда је био ризик због баласта који је стварала представа Атељеа 212, настала у невремену деведесетих када је прича са одласком младих у рат била врло актуелна. Наша представа има потпуно другачије визуре и зато је нашла свој пут. Естетски је пронашла лични печат, а с друге стране, сачували смо оно што је оставио велики Селенић. Ми смо причу само мало "погурали" у данашњи контекст, желећи да ствар само осавременимо. Исти су нам односи, исти очеви, исте недоумице и размирице. До фаталности. Као и некада, различити политички ставови, такође до - фаталности. Наша располућеност живи до дана данашњег.
о Шта је ваш следећи редитељски задатак?
- у Српском народном позоришту почињу у марту пробе "Искупљења" Бране Шћепановића. Главну улогу играће Борис Исаковић. Диван роман, неправедно запостављен, тумачи ко су наши хероји и прича о увек актуелном прекрајању историје.
Ауторска екипа
У новој представи БДП, уз Озрена Грабарића, играју Милутин Милошевић, Милутин Дапчевић, Милош Лазаров, Вања Ненадић, Дуња Стојановић, Ива Илинчић, Ивана Николић и Ивана Вукмировић. Драматизацију су урадили Ката Ђермати и Слободан Обрадовић, сценограф је Бранко Хојник, костимограф Марија Марковић Милојев, док је композитор и аутор сонгова Невена Глушица.
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)
УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.
24. 11. 2024. у 15:26
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)