"УБИШЕ" МЕ ЖЕНЕ ПАЋЕНИЦЕ: Глумица Јасмина Аврамовић о представи "Мама", позоришту и филму, мајчинству, Ваљеву
ПРВО извођење представе "Мама" (у режији Небојше Брадића) које је синоћ било на репертоару Атељеа 212, после дуже паузе извело је премијерно на сцену глумицу Јасмину Аврамовић.
У матичном театру, Југословенском драмском, тренутно има само једну представу, а публика (па и многе колеге) верују да она, заправо, живи - у Ваљеву. Можда и због тога што је свих ових година остала везана за родни крај, у који и даље одлази кад јој околности то дозволе. С несвакидашњом искреношћу и без мистификације, говори о свом послу, почецима, па и како је дошло до те забуне.
- Ова грешка кренула је још у време мог одржавања трудноће, пре више од тридесет година! Ја, једноставно, волим Ваљево, бежим из Београда кад год могу, али то нема везе са мојим боравком: живим поред Храма, у сопствених 24 квадрата, често и на Видиковцу код пријатеља где ми више прија. Дакле, становник сам Београда и власник рупице у фенси крају. Већ је почело да ми смета што људи мисле да не живим овде, а то што кад немам посла и потребе да будем у прилично за мене напорном граду и одлазим из њега, друга је ствар - каже у разговору за "Новости" Јасмина Аврамовић.
"Неозбиљни" моторџија
- ИМАМ неки мотор, возикам се и лети бежим из града кад год могу на језеро и планину.
Нажалост, немам друштво с тим мотором: или је неко брз, па не могу са овим озбиљним моторџијама, а нема интересовања ни међу овим неозбољним моторџијама. Тако да идем сама. Али, трудим се да бежим у природу што више могу. Волим воду, дупла сам вода, Шкорпија - Рак. Вода ме пуни енергијом, вода ме чисти. Само нека нам воде остану чисте.
Сваки пут кад попијем чашу воде, углавном чесмоваче, кажем: "Хвала ти, крепиш ме и чиниш здравом"...
У Београд је стигла, у почетку, као студент светске књижевности. После две положене године уписала је глуму, верујући да ће једног дана завршити и Филолошки факултет. На ФДУ прошла је из трећег пута, после два уласка у "ужи избор".
- Покојни, дивни Влада Јевтовић, преко неких људи, поручио ми је да дођем поново, јер је веровао да је само реч о погрешном избору онога што сам приказивала на пријемном. И био је у праву. Као аматерска глумица из једног јаког позоришта, "Абрашевић" у Ваљеву, била сам прилично спретна. Уосталом, радили смо са професионалцима. И као таква, хтела сам нешто модерно, а Влада ми је рекао: "Ви да радите Еурипидову `Медеју` за пријемни!". И изађем поново са "О, велики Зевсе и Темидо, госпо"... Онда је професор Бајчетић (који ме, иначе, није прве године примио) казао својим студентима: "Дођите да видите и чујете како неко ко жели да упише глуму говори антички монолог који се учи на трећој години". Мени је то било природно, ја сам се родила с тим...
Тако је Јасмина уписала глуму са "Медејом", у класи професора Арсе Јовановића. Већ следеће године радила је тв серију "Ерићијада", наредне добила стипендију у ЈДП и после дипломског одмах је примљена у ангажман. Ипак, није све ишло баш глатко:
- Била сам у Арсиној класи, али се нисмо добро слагали. Одмах сам му замерила што је отишао у Америку да режира нешто, а ми учимо. Желела сам да пређем код професора Маричића, па смо Оља Бећковић и ја чак хтеле да заменимо класе. Наравно, није било могуће. Остала сам код Јовановића, можда ми је и помогло што смо се нашли у неком клинчу. Касније је професор рекао да је врло поносан на мене.
А захваљујући професору, класа је дошла у ЈДП са Јовановићевом "Колубарском битком".
- Била је то култна представа, ред за карте протезао се до СКЦ. Ми смо нешто певале, водале неке овце, гуске, али је свако од нас на класи добио шансу. Најбоље сам се снашла, сигурно и зато што сам већ имала нешто испечено у аматеризму. Јер, Арса је веровао да ћемо све од заната научити у позоришту, а да он као ренесансни човек треба да нам отвори неке друге видике.
Када се погледа Јасминин "минули рад" на Цветном тргу, у каријери су углавном велики наслови домаће и светске класике. Од свих улога издваја једну, посебну:
Позоришне и друге улоге
НАША саговорница током каријере играла је у великим и значајним насловима матичне куће: "Краљ Бетајнове", "Тако је (ако вам се тако чини)", "Није смрт бицикло (да ти га украду)", "У мочвари", "Барбело, о псима и деци", "Брод за лутке", "Скакавци", Вишњик", "Нижински", "Бура", "Буђење пролећа", "Сеобе", "Зли дуси"...
Широкој телевизијској публици позната је захваљујући серијама и филмовима "Сиви дом", "Византијско плаво", "Шишање", "Отворена врата", "Рањени орао", "Време зла", "Тајна винове лозе", "Монтевидео", "Клан".
- Мој, да кажем, пробој десио се са "Путујућим позориштем Шопаловић" у Мијачевој режији. Како то обично у нашем позоришту бива, одмах нас стрпају у фах. Тумачила сам трагичне јунакиње, жене са неком патњом и муком. После "Полонезе Огинског" где сам играла Рускињу која се враћа у своју кућу после много година, рекла сам да морам душу да одморим. Убише ме жене паћенице! Хоћу комедију, да ми се смеју и да се смејем. Она која ме је веома радовала је улога уличне проститутке 18. века у "Псећем валцеру". На почетку ми је дивни Мијач рекао: "Душо, хајде ми да кренемо, а ти ако желиш сваког тренутка можеш да одустанеш". На крају, толико сам уживала играјући ту шашаву, озеблу проститутку. Представа није била комедија, али мој лик и сцене јесу. Радовала сам се и смејала самој себи.
У ЈДП је већ 39 година у ангажману, мада тренутно игра само у једном наслову - Андрићевој "Госпођици", у режији Горчина Стојановића. Имала је глумачки задатак у Јагошевој представи "Тако је (ако вам се тако чини)", али пошто се игра само једном месечно, после педесет извођења препустила ју је другој колегиници.
- Не играм ни у другим београдским позориштима, осим сада "Маме". "Примила" сам се и на текст и на улогу, што је опет једно стругање душе. Добила сам позив из Атељеа кад сам већ видела како се позориште и ја све више удаљавамо, а камера и ја све више волимо. Јер, то вам је посао од неколико дана и добијете леп хонорар. Завршите и мирни сте. Ја бих опет мало у природу, ван Београда. Иначе сам веома одговорна особа... Дуго ме не зову у матично позориште за нову улогу и ништа им не замерам. Ипак, ја сам стара школа и пре почетка "Маме" позвала сам управницу Тамару Вучковић да саопштим позоришту где примам плату да имам позив из Атељеа. Јер, за мене је нормално да питам да ли могу да радим у другом театру и да ли сам слободна.
Како каже наша саговорница, позоришта увелико имају проблем да направе репертоар, пошто неко одједном почне да снима.
- Разумем ја, тешка су времена и сваки динар и посао је добар. Али, онда си или слободњак, или запослени. Мора да се зна шта је приоритет.
Добила је "зелено" и глумачки задатак у Атељеу прихватила са задовољством, мада је и нова улога из старог корпуса. У "Мами" игра и мајку и свекрву:
- Јао, јесте. Болела је свака проба. Свекрва је један, мајка други тип. Прва је само домаћица са три сина, друга вероватно уметница и има ћерку. Али, обе су мајке које воле своје дете. Тема комада је мајчинство, у данашњем и мало прошлом времену. У том бившем времену жена је могла себи да допусти (и чак воли) да буде само мајка - домаћица, или да буде заинтересована и за каријеру. Како год, свака од њих се боји како ће проћи порођај, да ли ће дете бити живо, здраво, да ли је спремна за то. Прво помисли "да ми је само да проговори", па "само да пође у школу", па ово, па оно. И тако прође живот. Дете оста са собом само, мајка такође, јер мора да га пусти. И кад год том детету нешто не иде како треба, опет се преиспитује: "Боже, да ли сам ја за нешто крива?"... Ово је представа која сваког дирне, препозна се у некој од ситуација. Зато је и добра. Сви у њој могу да пронађу своју муку, дилеме, страхове. Не знам да ли је икада овакава тема, уопште, била у позоришту.
Препоручујемо
САМО СЕ О СЕБЕ САПЛИЋЕТЕ: Глумици Хани Селимовић уручена награда "Ружица Сокић"
15. 12. 2023. у 10:58
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)