БИЛА је зима, 26. децембар 1975. године. Те вечери на репертоару мог позоришта на Црвеном крсту био је "Шампион", моја последња, опроштајна представа. Када је завеса пала - остао сам потпуно сам. Свако је отишао на своју страну. Кренуо сам кући, у позоришту никог, осим ноћног чувара, није било. Он ми је једини на растанку пружио руку. Тада сам одлучио да више никад, као глумац, не прекорачим праг неког позоришта...
ЗБИРКА песама "Пречитавања" Лауре Ковач, професорке књижевности и песникиње из Суботице, дијалог је ове ауторке са народном поезијом и мало другачије читање познатих мотива.
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
ЈЕДНОГЛАСНОМ одуком жирија награда „Полексија Тодоровић“ 37. Чукаричког ликовног салона припала је Александру Ђурићу, сликару и почасном председнику удружења „Лада“, за рад „Карта северног неба“.
НОВИНАРСТВО за Славицу Вучковић (1947- 2024), која је највећи део свог професионалног пута прешла у „Вечерњим новостима“ , није било професија, већ начин мишљења, и питање става. А како је писала, не правећи компромисе и не узмичући ни пред чим, тако је и живела- усправно, особено, и до краја доследно.
Коментари (0)