ИНТЕРВЈУ, НИКОЛА МАЛОВИЋ, ПИСАЦ: Где се скрива ђаво у прози Андрића

СРПСКИ писац из Боке Никола Маловић је и књижар и издавач, који по дозволи наследника Јова Секуловића, оснивача најстаријег обалног српског књижарства - баштини традицију 125 година дугог херцегновског класичног књижарства. У разговору с нашим награђиваним обалним писцем овога пута ставили смо фокус на нове наслове, мање на збирку прича "За читање на плажи", а више на дело необично формом - "Андрић и ђаво", у издању Књижаре "Со".

JutjubPrintscreen

о "Галеб који се смеје-роман за децу и одрасле", својеврсан је феномен јер је за пет година доживео чак пет издања, преведен на кинески и енглески. Шта се жели рећи овим преводима?

- Откако се родио, алегоријски роман "Галеб који се смеје" изазива емоције до те мјере да жене, махом, јер су жене данас читаоци, годинама улазе у херцегновску Књижару "Со" и говоре, не знајући да причају с аутором, како су плакале од среће док су приводиле крају читање књиге богато илустроване фотографијама Боке. Тако се о "Галебу који се смеје" сада прича као о роману који доноси срећу. Без све шале, "Галеб који се смеје" је писан с амбицијом не само да скрене пажњу на најљепше медитеранске птице, не само на чињеницу да је на острву Мамула, на улазу у Залив, на мјесту концентрационог логора, изграђен луксузан хотелски комплекс, него и са амбицијом да се читањем лети изнад немањићког Котора, изнад истог таквог Херцег Новог, на начин разумљив и Кинезима и свим народима, посебно стога што "Галеб" тумачи уникатну географију најљепшег залива на свијету, са многим ртовима, мореузима, полуострвима, острвима и заливима унутар залива - јер је Медитеран залив Атлантског океана, Јадран је залив Медитерана, Бока је залив Јадрана, унутар кога постоје четири "велика" залива - Херцегновски, Тиватски, Рисански и Которски, као бабушке, ако до сада није цензурисана руска метафора за цјелину унутар цјелине, унутар цјелине. Роман и младом и зрелом читаоцу развија осјећај за храброст, за очинство, за мајчинство, за породичне вриједности, за слободу која нам се укида... што препознају оне махом читатељке, те плачу на крају. И због чијих се реакција јежим. Јер кад писана емоција постане оперативна, онда је писац зарадио велико П.

о С обзиром на чињеницу да је "Андрић и ђаво" штампан у Херцег Новом, у граду у коме се налази једина кућа коју је он за живота себи и Милици Бабић подигао, хоће ли ваши читаоци зажалити што књиге неће бити у књижарским ланцима у Србији?

- На мору је све сувенир, облутак са плаже, агавина розета, шкољка с плаже, фотографија са галебом или обалним писцем, те тако може сувенир да буде и књига. И не треба жалити у 21. вијеку што свака укориченост није свеприсутна, јер се у принципу ипак може набавити.

о Стиче се утисак да је невелика обимом, књига "Андрић и ђаво" чудесно осмишљена. О ком се жанру заправо ради?

- "Андрић и ђаво" је онеобичено либро, једина на нашем тржишту фото-новела у драмској форми. Петнаестак ликова, листом ориђинала, скупили су се да у башти куће нобеловца Ива Андрића расправљају о томе да ли је писање, што би рекао Селимовић, шејтански посао, или није, те колико је Андрић током дугих ноћи био уроњен у онострано, или ако није, колико је оностраног, опрезан, познавао.

о Фото-новела би могла да се објасни као...?

- Фото-новела је књига интензивно осликано црно-бијелим фотографијама, по дозволи, из врта куће нобеловца и из саме херцегновске куће Ива Андрића - што је куриозитетно, јер оно што читамо у фото-новели, ми гледамо, и обратно. У складу с насловом, свака страна има црни оквир и црну силуету Андрићеве бисте из врта, рад академског вајара Николе Јанковића.

о Од када, како, због чега тачно је почео да вас опседа мотив или фигура ђавола у Андрићевој прози? Да ли је то о чему пишете некаква нова теорија или је све време фикција?

- Не бих рекао да је глагол опседати добар. Хтио сам само да проспекулишем, а читалац да закључи, да ли је Андрић, као велики писац, имао лично искуство с опасношћу са којом се - пред бјелином папира или екрана - суочава сваки велики писац.Текст пред нама је организован да буде фикција с елементима студијске расправе: радња фото-новеле у драмском облику одиграва се 9. октобра 2011. у башти куће Ива Андрића у Херцег Новом. Необична група окупила се поводом 50 година од додјеле Нобелове награде славном писцу. Групу чине угоститељ, искушеник, професорка српског језика, цвјећарка, бивши ватерполо тренер, инжењерка пејзажне архитектуре, алкохоличар, књижевни критичар, произвођач сира, најстарији берберин у Боки, директорка Књижаре "Со", генерални конзул Србије у Херцег Новом и професор поморачке књижевности на Поморској академији у Котору. Група има задатак да докучи је ли у шуми, симболично каже ли се, Андрића ујео Вук, и да ли је као писац до конца живота плесао Игру са смрћу или је пак тај плес он с разлогом све вријеме звао Игра за живот.

о У Андрићевом роману "На Дрини ћуприја", где јунаци ваше фото-новеле проналазе врага?

- Нигдје конкретно, али га, лукаво, има између редова. Када Абидага, главни везиров повјереник за градњу моста, човјек који поткрада везира, умјесто да плати раднике, ухвати Радисава који ноћу саботира градњу, наређује Циганину Мерџану да овога Србина живог набије на колац, и за то му даје шест гроша. И каже Мерџану, џелату који жртве набија на колац с хируршком прецизношћу, да ако Радисав поживи дуго на коцу, ако не умре одмах, даће му још шест гроша. Пажљив читалац се пита када ће мотивски да се појави и трећа шестица? А она се појављује када вишеградски Срби, понизно, долазе да моле Циганина, како кажу, иако ијекавци, за то тело, не тијело, јер су Радисавови остаци за њих већ мошти. Нуде Мерџану још шест гроша, овај прихвата, и формула 666 је испоштована. У једном ће тренутку на ћуприји под мјесечином да буде заиграна партија карата између самог ђавола и Милана Гласинчанина, окорелог коцкара. Када је Милан све изгубио, и кућу и окућницу и све живо и сву земљу, странац - како га описује Андрић - наложио је Милану да заиграју на све, или на живот. Милан опет губи, али не мре скоком у Дрину, јер је управо било свануло. Странац је нестао. Тог јутра у суботу неки је млади Јевреј из спојева камена на мосту ископао ђавољи карташки дукат, који га је касније одвео у пропаст. Милан је пак остао жив, са свим имањем, али га Андрић описује испијеног и одсутног, као да је дао душу оне вечери на мосту.

о У рецензији Светлане Градинац наводи се да је у књижевности Андрић био и муслиман и Хрват католик и Јеврејин, и Србин православац. Мислите ли да је Андрић био наднационалан?

- Занимљиво је да фото-новела "Андрић и ђаво" у апендиксу доноси најнепознатије фотографије Андрића и седам обредних Луција које су 1962. одмах након додјељивања Нобелове награде у Стокхолму 1961, посјетиле мештра Ива у Херцег Новом. На лијевом ступу капије Куће нобеловца Ива Андрића налази се реплика у камену Плакете Шведске академије, пуна масонских и окултних симбола.

Укус и мирис Медитерана

РОЂЕН у Котору 1970, Никола Маловић је аутор 15 књига, добитник десет књижевних награда, укључујући и награду "Бранко Ћопић" коју додељује Српска академија наука и уметности. Познат по романима "Лутајући Бокељ" и "Једро наде" ("Лагуна"), за београдску "Књигу комерц" објавио је треће издање "Боке Которске и Србије" и "Галеба који се смеје", а за "Катену мунди" два издања "Догодине на мору" - наслове који нам из досада непознатог угла дочаравају боје, укусе, мирисе, али и геополитичке слике Медитерана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације