ДОЂИТЕ ДА ПОНОВО УПОЗНАТЕ КОРЕНЕ НАШЕГ НАРОДА: Марко Крстић, директор Етнографског музеја у Београду, за "Новости"

НАШ се писац и културни делатник Марко Крстић, који је своје менаџерске способности, креативност и доследност у спровођењу идеја и представљању наше културе у свету показао и доказао и на месту директора Завода за проучавање културног развитка - однедавно је први човек Етнографског музеја у Београду.

Новости/Никола Скендерија

Премда је знао да долази на место уз које су последњих година везиване бројне афере, Крстић одриче да је на ову позицију ступио са било каквим предрасудама или предубеђењима. Напротив, он истиче да је вођен само вером у вредност експоната и у знање упосленика музеја, те уверен да сви заједно могу да остваре огромне резултате.

- Нисам се никад бавио предубеђењима или предрасудама, а нарочито не аферама које су често условљене одређеним интересима, погрешним одлукама, личним сукобима или претераном медијском хајком којој је музеј био изложен. Мој долазак на чело Етнографског музеја је потреба да се ствари ставе на своје место и да се музеј покрене напред, и у том смислу, једино предубеђење које сам имао и које имам јесте да пронађем најбољи начин да успем у томе. Мене је увек занимала визија, а не ревизија. С друге стране, Етнографски музеј има дугу традицију од преко 120 година постојања и све те негативне ствари око њега последњих година само су ствар тренутка и као такве ће, сигуран сам, временом избледети.

Какву сте ситуацију/стање/кадар тамо затекли? Шта се показало као најјачи адут а шта као слаба тачка музеја?

- С обзиром на то да сам ја претходно био члан УО Етнографског музеја, био сам добро упознат са чињеничним стањем и са стручним кадром. Најјачи адут су, наравно, збирке, дакле етнографско наслеђе Србије, а најслабији, начин на који то благо представљамо грађанима ове земље и технолошка превазиђеност сталне поставке која се није мењала више од две деценије. Но, сад је време да причамо о решењима, не о прошлости.

Која су се знања или вештине показала као пресудна и прекопотребна за директора овог јединственог музеја?

- Начелно, јединственост Етнографског музеја не подразумева да то исто важи и за људе који су на његовом челу. Што се мене тиче, себе не сматрам директором у класичном смислу, већ човеком који своје способности и вештине испољава на начин да разумем и прихватам време у коме живимо, са идејом да нема напретка без стручних људи, свежих идеја и тимског рада. Наравно, потребно је да имате и добре резултати који вас препоручују. Ти принципи, верујем, важе за сваку установу или фирму.

Видни су напори да се поставка приближи деци, која су позвана да праве "реплике" експоната. Шта је био ваш први потез, први циљ?

- Имајући у виду трагедију која нас је све уздрмала, окренули смо се деци и тинејџерима кроз више активности, јер желимо да им буду доступнији и занимљивији наши предмети и експонати. У сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике, ускоро покрећемо платформу за онлајн продају карата. Наша порука јавности и грађанима је да ће музеј имати више слуха за радно време. Од 1. јула музеј ће уместо до 17 часова, како је до сада било, радити до 20 часова. То смо урадили током трајања изложбе "Италија је у моди" коју је за непуне три недеље видело око 4.500. посетилаца. Дакле, на добром смо путу.

Како бисте дефинисали своју визију - нешто дугорочнији план за институцију којом руководите?

- Моја визија је да Етнографски музеј буде жив, интерактиван, атрактиван и модеран музеј који ће имати слуха и знања да на најсавременији начин представи зашто је етнографија важна у савременом свету и шта нам она говори о нама самима, и као појединцу и као народу. Етнографски музеј мора бити ближи народу, ту му је место.

Шта је оно што поставку Емузеја чини јединственом и вредном посете? Сматрате ли да је јавност у довољној мери упозната са њом?

- Јединственост сваког музеја првенствено почива на сталној поставци као врхунском резултату рада кустоса, конзерватора и техничког особља. Такав резултат ствара вредност да стална поставка буде нешто посебно и изванредно, да буде што посећенија, што видљивија, да оствари утицај на културу, на друштво, на грађане. Да нас повеже. У том смислу, време је да осавременимо нашу сталну поставку која овако постављена више нема снаге да генерише већу заинтересованост ни јавности ни посетилаца. Тридесет хиљада људи годишње посети музеј што је недовољно за наш реноме. Ми ћемо то да променимо, и то је један од наших стратешких циљева.

Располажете ли (са)знањима о поставкама и начину функционисање сличних институција у другим државама, и постоји ли међу њима неки "пример за углед"? Где је ту наш музеј у односу на неке друге сличне, када је реч о поставци али и начину на који је представљена?

- Пример најбоље праксе, бар кад је шире окружење у питању, јесте Етнографски музеј у Будимпешти који има фантастичну поставку и са којим намеравамо да успоставимо сарадњу. Вреди поменути и Словеначки Етнографски музеј и Етнографски музеј у Загребу. Што се тиче наше сталне поставке "Народна култура Срба у 19. и 20. веку", морам да кажем да је она срж целокупне наше етнографске грађе. Ми се припремамо да је током наредних година осавременимо, нешто променимо, нешто и додамо, да је наративно и визуелно пренесемо у 21. век како би искомуницирали са што већим бројем посетилаца, укључујући и странце који су нам, такође, циљна група. То ће бити најбољи начин да прославимо 120 година од прве сталне поставке Етнографског музеја.

Који је прави пут ка модерном музеју који представља вредан сегмент наше националне баштине, који би и школарци и млади људи са интересовањем посећивали и из њега понели вредна сазнања? Колики би ту требало да буде уплив "модерног" - у маркетингу, начину на који је поставка осмишљена?

- Модеран музеј јесте наш основни циљ, као што је и циљ таквог музеја да на што интересантнији и комуникативнији начин представи оно што се са разлогом чува и заштићује у нашим депоима. Модеран музеј је и својеврсни културни тржни центар, где поред изложби, можете упознати и уживати и у другим садржајима - најмлађи у етноиграоници, родитељи у кафеу или дигитализованој библиотеци, или зашто да не, у нашем биоскопу. Ми смо, чини ми се, једини музеј који има свој биоскоп и то у центру града. Моја је жеља да вратимо сјај и култни статус који је некада имао Art Museum биоскоп. А што се тиче маркетинга који је у овим временима подразумевајућ, ми смо већ кренули у једну велику кампању која се зове "Етно није сетно" са идејом да ту тему популаришемо код млађих генерација.

На који бисте начин позвали читаоце "Новости" да обавезно посете Етнографски музеј у Београду?

- У Етнографском музеју су ваши корени, корени нашег народа. Дођите и упознајте их поново. Упознајте себе, лакше ћете дочекати боље сутра.

Надеждино наслеђе

КРСТИЋ најављује да се у Етнографском музеју, 29. јуна у 19 часова, отвара изложба поводом 150 година од рођења сликарке Надежде Петровић:

- Ауторка поставке насловљене "Наслеђе/Legacy: колекција предмета Надежде Петровић" је кустос Јелена Секуловић, а изложба ће бити отворена за посетиоце све до краја септембра. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације