ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА: Професор Сузана Рајић о научном скупу посвећеном значају његовог наслеђа за нашу историју

УЗ звуке клавира и песме "Што се боре мисли моје", започеће следеће среде у Историјском музеју Србије, научни скуп посвећен њеном аутору, под називом "Кнез Михаило Обреновић - владар, личност и дело".

Фото архива

Тродневну манифестацију, са међународним учешћем, заједнички организују Правни факултет, Одељење за историју Филозофског факултета и ИМС, и то у част јубилеја - два века од рођења кнеза Михаила.

- Истовремено, 2023. навршава се и 155 година од његове трагичне погибије и 120 година од свирепог убиства последњег Обреновића, краља Александра - подсећа, за "Вечерње новости", професор др Сузана Рајић, са Филозофског факултета, члан организационог одбора овог скупа. - У обавези смо зато да се представницима ове династије бавимо исцрпно и свестрано, што налаже максималну позорност наше научне и друштвене савести.

Саговорница подсећа да је први период Михаилове младалачке владавине трајао кратко, а да је други, од 1860. до 1868, који такође није био дугачак, оставио достигнућа капиталних размера. То наслеђе подразумева закон којим је издвојена установа владе (министарског савета), односно закони којима је почело стварање модерне српске војске.

Фото M.A.K.

- Овим, али и осталим законодавним активностима ћемо се на скупу посебно бавити, јер су оне Србију одвојиле из једног оријенталног миљеа, у европски - сматра саговорница. - Кнез Михаило је био изузетно важан и за формираље идеје - Балкан балканским народима, односно за ослобађање од османске владавине и формирање српске, али и других националних држава. То је била његова света мисао која је водила све Србе, до краја 19. и у 20. веку. Кнез Михаило је трагично скончао у Топчидеру, али је завештање његово остало.

Фото ИМС

Упркос неоснованим критикама да је био аутократа, просвећени апсолутиста, чак некакав тиранин, професорка Рајић сматра да је гајио велику љубав према српском роду, свестан мањкавости и недостатака у развитку српског друштва:

- Његово поновно ступање на престо после очеве смрти, на јесен 1860, навело га је да размишља како то неписмено друштво унапредити, описменити, развити у духовном, културном, политичком погледу, па тек онда приступити великим и замашним реформама, такође поступно. Сматрао је да једна таква заједница, на ниском нивоу развитка привређивања, не изискује модерне институције, већ рад и освешћивање, у свим аспектима. Његови критичари то су истицали у пежоративном смислу.

Међу његове историјске заслуге, историчарка сврстава и вешту дипломатску акцију, у којој је Београд, али и друге градове отргао од Османске царевине и иселио турске гарнизоне.

Фото ИМС

- И то без иједног метка! То је била велика вештина процењивања тренутка, тако важна у дипломатији. Томови и томови научних радова написани су поводом ослобођења српских градова од Турака, и свуда провејава та општа оцена да је кнез Михаило пропустио неку добру прилику да се зарати са Турском. Српска војска је тада имала само 4.000 људи у сталном кадру, остало је била народна милиција. Недостајало је 100.000 пушака, средства и оружје, које је кнез Михаило кријумчарио из Америке, Русије, Немачке, јер Србија, као вазална држава није имала права да се наоружава. У то је уложио огромну снагу и материјална средства. Када је повољно окончана дипломатска акција, схватио је да нема довољно услова да се подигне општебалкански устанак, да ће то бити страдање са далекосежним последицама. Противници су то сматрали недостатком куражи.

Његов дипломатски приступ, политику сарадње са Мађарима, по питању Босне и Херцеговине, посету Цариграду, после успешне акције добијања градова, политичка опозиција је најжешће критиковала, наставља саговорница:

- Били су бескрупулозни у политичкој борби. Опозиција је била малобројна, али је имала листове у иностранству, у Швајцарској, Француској... Писали су најпогрднијим изразима о српском владару, што га је заиста лично погодило. Био је увеређен, јер је желео и радио најбоље, трудио се из петних жила, а његови резултати послужили су опозицији за поткусуривање. Истински су га тиштиле патње српске браће и осталих хришћана који су живели у изузетно тешком и обесправљеном положају под османском влашћу. У том контексту врло је важан његов последњи план како да се домогне Босне. У веома зрелим политичким преговирима са Ђулом Андрашијем, види се да је желео да добије Босну, без званичног мешања Србије у рат.

Опозиција је радила дуго и стамено, за своју заверу користила и развод и вест да се жени рођаком Катарином.

- Компонента несрећног приватног живота је била изузетно тесно повезана са атентатом у Топчидеру и његовим убиством. Несрећа у браку, са кнегињом Јулијом, пореклом Мађарицом, католикињом, окончана је раздвојеним животом. Тада је био још млад човек, од непуних 40 година и имао прилике и наде да ће његов владарски и приватни живот кренути узлазном путањом. Међутим, на крају је остало само горко сећање да је свет напустио без наследника. То је за једног владара и династију изузетно ризично.

Могућност његове поновне женидбе и остварења наследника, била је од кључног политичког значаја и подигнута на највиши државни ниво, сматра професорка Рајић:

- То га је вређало. Сматрао да је његов приватни живот, његова ствар. Био је исувише поносан да претреса лична питања са својим министрима и окружењем, а они довољно навалентни да га стално подсећају на чињеницу да нема законитог наследника. Све то скупа је исцрпљивало кнеза Михаила, уз изгарање за државне интересе.

Предстојећи научни скуп ће, како каже, кроз 50 различитих тема расветлити његову личност - као владара, супруга, сина, задужбинара, ктитора и човека који је водио српску спољну политику у једно врло критично време:

- Лик и дело кнеза Михаила треба вратити у прави историјски контекст из ког је истргнут. Он заузима посебно место у српском народу и због особености свог карактера, који је био нешто свето. Тиме се објашњавају сузе међу Србима када је прострујала вест да је убијен. Та туга се није могла сакрити. Многи историјски извори наводе да на парастосима поводом његовог страдања, "људима плаче срце за кнезом Михаилом". То је била једна велика трагедија кроз коју је српски род прошао у 19. веку - закључује професор др Сузана Рајић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације