ИМАЛА ДВЕ ЉУБАВИ - УМЕТНОСТ И ОТАЏБИНУ: Велику Надежду Петровић тифус покосио на даншњи дан, 3. априла 1915.
НАШУ највећу сликарку 20. века, чији је јубилеј, 150 година рођења, ове године Унеско уврстио у календар важних датума за светску културу, тифус је покосио на данашњи дан 1915.
Србија је тога 3.априла изгубила зачетника модерног ликовног израза, оснивача и данас активне Сићевачке ликовне колоније, ликовног педагога и критичара, али изнад свега патриоту.
Као добровољна болничарка у балканским ратовима, већ је била заражена тифусом, од кога се тешко опоравила. А када је избио Први светски рат поново се прикључила борби за слободу, па иако јој Врховна команда понудила "мирнији положај", запутила се у Ваљевску болницу, "велику кужницу, у којој се једва знало, ко је жив, а ко мртав...". После Сувоборске битке епидемија тифуса односила је војнике, цивиле, лекаре, болничарке... Однела је и Надежду.
Прва резервна ваљевска болница, на дан после њене смрти, саопштила је:
"С изразима дубоке и искрене туге објављујемо да смо, поред толиких жртава које су пале против епидемије, синоћ у осам часова принели на олтар драге нам Отаџбине још једну. Ужасној болести подлегла је и Надежда Петровић, академски сликар, наставница Женске гимназије, добровољна болничарка. Умрла је неуморно радећи на неговању и спасавању храбрих бораца још од почетка рата."
Како је својевремено приметила профсорка Лидија Мереник, која је уз професора Игора Борозана, аутор актуелне, велике изложбе "Надежда Петровић: Модерност и нација", у Народном музеју, иако је дело ове сликаре велико, њу је тек прерана смрт на фронту, а не за штафелајем, учинила хероином:
- Надежда је једне вечери добила ратно одликовање које је један војвода скинуо са својих груди да њој прикачи. Признање одато Надежди Петровић, признање које је изједначило са мушкарцима, најбоље је признање које је ова храбра жена могла да добије.
Према писању Мереникове у монографији о великој уметници, своју Србију Надежда је сликала у јарким бојама - од неугледног пута за Ресник, до вековне Грачанице:
- Она није била сликарка естетизоване Србије, већ онакве каква је била - живописне, патријархалне, сиромашне и непросвећене. Њени народски портрети били су довољно стварни и непривлачни да не постану визуелни стереотип "народа", њени пејзажи више су инсистирали на сликарском експерименту, него на идиличном садржају, а историјске композиције биле су јој превише модерне и "нејасне" да би подржале пожељни национални мит... Ипак, Надеждино дело представља једну од највећих прекретница у националној уметности.
ОД ЧАЧКА ДО ПАРИЗА
РОЂЕНА у Чачку 11. октобра 1873, Надежда је била прво од деветоро деце Милеве и Димитрија Мите Петровића. Ујак њене мајке био је народни трибун Светозар Милетић, а оца Димитрија пензионисао је краљ Александар, јер је као историчар одбио да кривотвори и улепшава породично порекло Драге Машин.
Сликарство је почела да учи од ујака Светозара Зорића, професора Велике школе, а наставила код кућног пријатеља, чувеног Ђорђа Крстића. Пут ће је затим водити кроз Европу - на студије у Минхен, а онда и у Париз, Рим... За свега деценију и по бављења сликарством оставила је изузетан опус у коме је око 200 дела.
Пишући о Надежди, угледна историчарка уметности Катарина Амброзић, приметила је да је "знамен Надеждиног сликарства била слобода, мотив две љубави - уметност и отаџбина, а живљење борба". У монографији посвећеној сликарки, Амброзићева још тврди:
- Ући у Европу, али не епигонски и безлично, него стваралачки и аутентично, био је циљ Надеждиних хтења. И није се колебала пред размерама својих високих амбиција, схватајући их у оном смислу како их је касније Растко Петровић формулисао: "Док не преболимо Европу и не научимо европски говорити, никако нећемо успети ни да пронађемо шта је у нама од вредности, а камоли то да изразимо тако да буде од вредности и за остали свет."
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)