Култура

Саосећао са људима са маргине: РОБЕРТ ХОДЕЛ, АУТОР ПРВЕ ИНОСТРАНЕ БИОГРАФИЈЕ ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА, О ИНТИМНИМ СЕЋАЊИМА НА ВЕЛИКОГ ПИСЦА

Марина Мирковић

17. 03. 2023. у 13:16

ПОЗНАТИ немачки слависта, преводилац, велики поштовалац те врсни зналац и тумач српске књижевности, универзитетски професор Роберт Ходел, интензивно пријатељевање са Драгославом Михаиловићем и посвећено проучавање дела великог писца сажео је у књизи "Речи од мрамора" ("Лагуна"), првој иностраној биографији недавно преминулог великана, у којој је зналачки осликан његов богат стваралачки и животни пут у турбулентном 20. веку.

Саосећао са људима са маргине: РОБЕРТ ХОДЕЛ, АУТОР ПРВЕ ИНОСТРАНЕ БИОГРАФИЈЕ ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА, О ИНТИМНИМ СЕЋАЊИМА НА ВЕЛИКОГ ПИСЦА

- Када размишљам о Драгославу Михаиловићу као човеку, на памет ми падају две приче - присећа се, за "Новости", Ходел. - Једна се догодила пре неколико година у "Коларцу", у Кнез Михаиловој улици. Пили смо кафу када га је угледала жена која је продавала ствари на улици. Одмах се насмејала и потрчала право према њему. Након неколико поздравних речи, купио је од ње кожни каиш. Када је жена отишла, питао сам га да ли му треба тај каиш. Насмејао се и рекао да код куће има већ хрпу каиша од те жене. Да га нисам питао, он то не би ни споменуо.

Друга прича се тиче размене писама са Бориславом Пекићем у јулу 1972, поводом једне приповетке коју је Пекић посветио свом београдском пријатељу. Михаиловић је своју анализу Пекићеве приповетке започео следећим речима: "Да много, Боро, не околишим, прича ми се није свидела." Пекић је одговорио у истоветном отвореном тону: "Побогу, човече, зар ти ништа ниси научио од социјалистичког друштва у коме имаш сумњиво задовољство да живиш? (...) Ко је паметан икада говорио истину? (...) Дакле, ово што си са мном учинио не покушавај са другима. Ја лично желим, међутим, да се према мени и даље понашаш у духу грађанске искрености, а не с моралним ставом учесника нашег тржишног препорода."

Михаиловић се, ипак, није држао Пекићевог савета, како после, тако ни пре Голог отока, истиче Ходел, и додаје:

- Једном је рекао да га је такав карактер, попут Жике Курјака (Живојин Станимировић) у "Чизмашима", и одвео у затвор. Али, чини се и да та готово тврдоглава искреност, која је у крањој линији могућа само ако се човек не ставља изнад других и ако их поштује као људе, у великој мери обликује и његову књижевност. Михаиловић пише искључиво о појединцима. Колективне категорије као што су класе, етничко-религијске заједнице или народи за њега не играју никакву улогу. Он себе поставља у позицију својих ликова - до те мере да им се готово у потпуности подређује у погледу језика и свести. Ти ликови углавном долазе са друштвене маргине: рудар, неписмена сељанка, вођа велеградске банде, пубертетлија из разорене породице, чистач ципела. Па ипак, аутор успева у томе да читалац осети да његове резерве према овим маргинализованим људима нестају, да им се он емотивно и ментално приближава, и да се идентификује са њима. Овом идентификацијом, Михаиловић је, такође, дубоко укорењен у хуманистичку традицију.

О Михаиловићевој смрти се релативно широко извештавало у земљама немачког говорног подручја, открива нам Ходел - од радија Deutschlandfunk (на ком је дан по смрти писца читан одломак из Михаиловићеве приповетке "Богиње" у Ходеловом преводу на немачки, и говорило се о његовом животу на основу књиге Wie ein Fleck zurckblieb /"О томе како је остала флека" коју је Ходел објавио 2018), преко NDR Kultur, до часописа Јunge Welt и Frankfurter Allgemeine Zeitung, у којем је Михаел Мартенс написао опширан чланак.

- Па ипак, нема никакве сумње: пишчев међународни углед и даље је испод његовог квалитета као аутора који је дао значајан допринос светској књижевности. И на том плану има још да се поради - наглашава аутор исцрпног животописа нашег знаменитог писца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације