КОСМОС БАЛКАНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ: In memoriam Љубодраг Јанковић Јале
Пре десетак дана заувек је отишао врхунски уметник Љубодраг Јанковић Јале. Рођен је у Пироту 1932. године, а преминуо у Београду, где је деценијама живео. Његова породица је из Јагодине, где је провео детињство и почео да црта и слика.
Гимназију је завршио у Јагодини и као рођени сликар још као дечак насликао "Аутопортрет", на коме је решио већину проблема свог потоњег сликарства. Од 1947. до 1951. похађао је Средњу школу за примењену уметност (одсек графике) у класи утемељивача новије српске графике М. С. Петрова. Потом је 1954. године дипломирао на Академији примењених уметности (одсек сликарство), где је предавао као редовни професор на предмету Акт до одласка у пензију 1997. Јанковић је имао више од 35 самосталних изложби, ретроспективну у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" и као последњу већу 2021. године ретроспективу цртежа у Модерној галерији Ваљево. Добитник је 14 награда и признања, од њих је најважнија "Политикина" награда за сликарство 1997. године. Писац овог текста је био у жирију за доделу те награде, која је била намењена другом. Не познајући лично Јанковића, због чисто ликовних квалитета, успео је да преокрене одлуке жирија уз помоћ Синише Вуковића и награду додели Јалету. Ликовна дела овог значајног уметника налазе се у 31 институцији, од којих су најважније Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду и Музеј града Београда, мада ниједна од тих установа није никада ништа учинила за њега.
Јанковић је једини српски уметник, не само у XX веку, који је студиозно и надмоћно, на највишем нивоу, стварао у домену сликарства, цртежа, графике и вајарства, а као илустратор је сарађивао са више издавачких кућа. Различите видове његовог стваралаштва прате и три веће монографије које, осим есеја најбољих критичара, имају и изванредну графичку опрему проф. Зорана Блажине, па спадају у најлепше српске монографије. Јанковићев опус је добро документован, како и одговара његовом значају.
Близак Леониду Шејки, Љуби Поповићу и Живојину Павловићу, од почетка је међу најважнијим српским фигуративним сликарима фантастичне вероисповести, па никада нећемо сада моћи да добијемо одговор зашто није био члан Медиале. Његова фантастика различита је од свега што се ствара(ло) у свету. Најпре је представљао аскетски мршаве фигуре и ликове усред раскошног измаштаног биља, као ликовни израз мрачног духа изгубљене поратне генерације. Сабласно и заводљиво је седамдесетих година заменио ликовно супротни свет купачица, фигура на плажи, суђаја и богиња, митских фигура, крајње волуминозних и стилизованих у веома вештим скраћењима и деформацијама. У тој другој фази, коју ће унапређивати до краја, полазиште за ирационално било је у искуству Пабла Пикаса, Хенрија Мура и Марина Маринија. Уместо подивљале маште и сликарства суровости, донео је космос балканске митологије и културу овог тла.
Препоручујемо
ГРАНИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Једногласно усвојена Декларација о границама српског језика
21. 06. 2022. у 12:46
ПОЧЕО ПЕТРОВДАНСКИ ПОСТ: Ево како да не осетите глад - сви праве исту грешку
20. 06. 2022. у 16:46
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)