БЕЗ АНУШКЕ НЕ БИ БИЛО НИ "ЗЕНИТА": Народна библиотека први пут објавила преписку између најавангарднијег брачног пара

ЗЕНИТИСТИ Анушка и Љубомир Мицић били су прави авангардни брачни пар, налик Лили Брик и Владимиру Мајаковском или Паблу Пикасу и Дори Мар. Ова лепа винковачка Јеврејка нашла се у купаћем костиму на насловној страни Мицићевог романа Rien sans amour, објављеног у Паризу, 1935. године, на француском.

Анушка и Љубомир у Кану / Фото НБС

Ко је Анушка? До сада се знало само да је била Љубомирова супруга и сарадница. На стогодишњицу од објављивања првог броја часописа "Зенит", светлост дана угледала је преписка између ње и мужа, која показује далеко значајнију улогу ове жене.

Из 157 сачуваних писама, публикованих у књизи "Страшна комедија, Преписка 1920 - 1960, Анушка и Љубомир Мицић", у издању Народне библиотеке Србије (приређивачи Саша Илић и Драгана Перуничић), види се да није Анушке - не би било ни "Зенита". Авангардна месечна ревија за уметност и културу штампана је на папиру који је она набављала радећи за београдски огранак фабрике хартије "Липа Мил", власништво њеног ујака, загребачког индустријалца Матије Фројнда. Анушка је преводила уметничке и програмске текстове са немачког и француског, али и са српскохрватског на те језике. Водила је финансијске послове и набављала рекламе. На страницама једног анархистичког листа често би осванули огласи успешних компанија.

Нина Нај (Анушкино зенитистичко име), била је еманципована интелектуалка, преводилац и песникиња. По оцу је припадала породици Кон, а по мајци Фројндовима, са којима је била у блиским односима. Управо ова њена везаност и честа путовања фамилији у Загреб и Цриквеницу, како се види из писама, били су стални извор несугласица са мужем, упркос силној љубави.

Трећина сачуване коресподенције датира из 1927, када је Љубомир отишао у егзил након неуспелог хапшења 1926. и почетка судског процеса. Оптужен је за ширење комунистичке пропаганде. Сачувана су махом њена писма, јер је у страху од злоупотреба на суду Љубомир тражио од жене да сву његову пошту спали. Из преписке се види слом авангардног покрета, али и то да је Анушка издржавала мужа у Француској. Долазила је у сукоб са својом фамилијом, с једне стране, и са Љубомиром, са друге, јер је инсистирао да она дође у Париз, а њене послове у "Липа Милу" преузме хрватски авангардиста Маријан Микац, који би наставио да им шаље новац.

Током преписке крајем двадесетих и током тридесетих година, може се пратити сукоб на књижевној левици, последице велике економске кризе, али и политичке прилике, коалиција Цветковић-Мачек, пораст антисрпске пропаганде у Загребу и раст антисемитизма. На зидовима школе коју похађа Анушкин рођак појављују се графити ЖАП ("живео Анте Павелић"), а део њене родбине размишља да напусти земљу. Неки ће се на то пред рат и одлучити, и управо тај део породице избећи ће Холокауст. Остали ће завршити у Јасеновцу.

Из преписке се види и како је Љубомир прешао пут од ватреног анархисте и левичара, до десничара. Брачни пар рат и послератни период проводи у беди и сиромаштву, у гарсоњери у Проте Матеје 18, у Београду. Живели су од помоћи која им је стизала из Њујорка и Сао Паула, од преживелог дела Анушкине породице. Љубомир је више пута присилно хоспитализован и затваран.

Анушка је умрла 1961. и сахрањена је на Новом гробљу. Љубомир је живео још 10 година, а издржавала га је њена породица. Умро је 1971. и сахрањен поред супруге.

ДРЖАВА НАСЛЕДИЛА ЗАОСТАВШТИНУ

БУДУЋИ да Мицићеви нису имали деце, комплетну имовину, књиге, рукописе, сачуване бројеве "Зенита" и збирку вредних ликовних дела, међу којима су и руски авангардисти, наслеђује Општина Врачар. Ликовна колекција уступљена је Музеју града Београда, а књижевни рукописи Народној библиотеци Србије.

ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО КУЦАНО НА МАШИНИ

ПОСЛЕДЊЕ писмо, једино куцано на машини, датира из 1960. Љубомир га је нашао после Анушкине смрти. Потиче из времена када је био у некој од установа затвореног типа. Из њега се види у каквој је беди несрећна жена живела, како не може да користи купатило јер нема новца за нови "казан", а иста просторија јој служи и као кухиња, и као клозет. Скупљала је грање у парку код Југословенског драмског позоришта, за огрев.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЗЕНИТИСТИ ЦЕЛОГ СВЕТА: Народни музеј представља дела из оставштине Љубомира Мицића

22. 12. 2021. у 17:28

Култура

0 0

ПОЧАСТ "ЗЕНИТУ" И ЉУБОМИРУ МИЦИЋУ: Изложба УЛУС-а гостује у биоскопу "Балкан"

06. 07. 2021. у 18:55

Култура

0 3

ВРАЋАМО ДУГ ЗАБОРАВЉЕНОМ ГЕНИЈУ: У години јубилеја, века авангардне уметности, обнова гроба Љубомира и Анушке Мицић

28. 02. 2021. у 12:38

Култура

0 4

ДУХОВНИ ЗЕНИТ 20. ВЕКА: Сто година нашег најзначајнијег авангардног покрета биће обележено изложбом у "Рими"

25. 01. 2021. у 09:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације