МИРОСЛАВЉЕВО јеванђеље, најстарији ћирилични рукопис и свакако један од најзначајнијих споменика наше културе и писмености, поново је постало предмет спорења и оптужби - но, овога пута не ради се о самом оригиналу, чија је историја управо филмска и око чије се рестаурације и конзервације много пута узбуркала наша јавност.
Најновије из рубрике
КЉУЧНО ПИТАЊЕ - "ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ?": Ауторска изложба Биљане Томић "Феномени времена" у галерији "Б2"
У САВРЕМЕНОМ добу и позицијама уметности данас, увођење појмова предметности и утилитарности у галеријски простор асоцирало је на историјске покрете прошлог века, посебно на протест студената 1968, који се завршио отварањем културног простора СКЦ-а 1970/71. Те године нису означавале само бунт студената, већ и бунт нових генерација које су промениле идеологије уметности и увеле нове стандарде у културу и уметност, пише историчарка уметности Биљана Томић, која је и сама активно учествовала у свим овим догађајима, у каталогу своје ауторске изложбе "Феномени времена" у галерији "Б2".
25. 03. 2025. у 16:52
ВИРТУЕЛНИ ИНСТРУМЕНТИ ОЖИВЉАВАЈУ ИЗГУБЉЕНЕ НОТЕ: Концерт "Буђење потиснуте музике" у Музеју науке и технике
ИЗГУБЉЕНА оркестарска ремек дела Крига, Ханфа, Бордевик-Ропмана и Кана, у петак, 28. марта у 20 часова, у Музеју науке и технике, на концерту "Буђење потиснуте музике", уз употребу револуционарне Symphonova музичке технологије, извешће сопран Марија Јелић и диригент Шели Кац.
25. 03. 2025. у 16:41
ПУТ РИМСКОГ ВИТЕЗА У СОМБОРУ: Гостовање археолошке изложбе Народбног музеја Србије
НАРОДНИ музејом Србије, поводом године археологије, са изложбом "С краја на крај Империје. Пут римског витеза", гостовати у Градском музеју Сомбор .
25. 03. 2025. у 16:06
ИЛИЈА ИЗМЕЂУ ЗЕМЉЕ И НЕБА: Изложба Башичевића Босиља у САНУ, са стотину дела самоуког генија из Шида
ОКО стотину дела Илије Башичевића Босиља чине прву самосталну изложбу овог модерног самоука под кровом Српске академије наука и уметности. Ова ретроспектива, чија је ауторка историчарка уметности др Ивана Башичевић Антић, иначе унука великог ликовног уметника, отворена је 25. марта у Галерији САНУ.
25. 03. 2025. у 14:08
ХУМОР ИМА МОЋ ДА РАЗГРАДИ СТРАХ: Интервју - Ђорђе Косић, драмски писац
ПРИЧА о судбини двојице глумаца који су по кратком поступку стрељани 1944, али и другима који су полагали рачуне "народној власти", преточена у драмски текст "Централа за хумор" Ђорђа Косића премијерно је изведена (у режији Оље Ђорђевић) на Сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта.
25. 03. 2025. у 12:50
Petar
29.07.2021. 11:22
Kako je Dosije došao do snimaka? Nelegalno! Jevandjelje je fotografisano u toku noći preko korumpirane zaposlene žene. Najzad da se stane na put prostituisanju Miroslavljevog jevandjelja
Milan Lekić
29.07.2021. 12:06
Господа из Народног музеја и САНУ, да наведу димензије листова Мирослављевог јеванђеља примерка у Народном музеју и оног у Цетињском манастиру, али и димензије "петроградског листа 166"- пре него поново "раскориче" музејски примерак. Ако мисле да ће преварити свет, УНЕСКО, грађане Србије и оне који знају о чему се ради - тешко се варају. Председник САНУ мора да обустави процес "фотошопиране дигитализације" оригинала или "оригиналла" Мирослављевог јеванђеља, док се то не провери, јер он није упознат са детаљима, пошто то Народни музеј крије од њега. И све то, да би се трајно цементирао фалсификат белешке на задњој страни, који је државним "историчарима" Србије и српске историје главни доказ да је отац Стефана Немање "Завида", а не Тихомир (Деса). "Завиду", иначе сви српски летописи, на челу са Хиландарским, као и дубровачке хронике и анали означавају као надимак за Мирослава, брата Немањиног. А све то да би се армирано раскинула генеалошка веза Војислављевића и Немањића. Јер, Стефан Војислав, отаца Михајла Војислављевића, јесте чукундјед Тихомира (Десе), правог оца Стефана Немање, што се лијепо прати и код Дукљанина, ако се издвоје имена историјских српских кнежева. Па ко боље зна порекло Неманића ако не Хиландарци? Или можда, ипак треба веровати најмлађем члану САНУ Љуби Ковачевићу, који је то постао управо својим "доказима" да је отац Стефана Немање Завида, позивајући се на два фалсификата из 19. века: запис са последње стране Мирослављевог јеванђеља и камнеи натпис на цркви Св. Петра и Павла у Б. Пољу "који је случајно откривен" за потребе најмлађег члана САНУ.