OPET "PRŠTI" OKO JEVANĐELJA: Sporenja izdavača fototipa čuvenog rukopisa sa ministarstvom

Господа из Народног музеја и САНУ, да наведу димензије листова Мирослављевог јеванђеља примерка у Народном музеју и оног у Цетињском манастиру, али и димензије "петроградског листа 166"- пре него поново "раскориче" музејски примерак. Ако мисле да ће преварити свет, УНЕСКО, грађане Србије и оне који знају о чему се ради - тешко се варају. Председник САНУ мора да обустави процес "фотошопиране дигитализације" оригинала или "оригиналла" Мирослављевог јеванђеља, док се то не провери, јер он није упознат са детаљима, пошто то Народни музеј крије од њега. И све то, да би се трајно цементирао фалсификат белешке на задњој страни, који је државним "историчарима" Србије и српске историје главни доказ да је отац Стефана Немање "Завида", а не Тихомир (Деса). "Завиду", иначе сви српски летописи, на челу са Хиландарским, као и дубровачке хронике и анали означавају као надимак за Мирослава, брата Немањиног. А све то да би се армирано раскинула генеалошка веза Војислављевића и Немањића. Јер, Стефан Војислав, отаца Михајла Војислављевића, јесте чукундјед Тихомира (Десе), правог оца Стефана Немање, што се лијепо прати и код Дукљанина, ако се издвоје имена историјских српских кнежева. Па ко боље зна порекло Неманића ако не Хиландарци? Или можда, ипак треба веровати најмлађем члану САНУ Љуби Ковачевићу, који је то постао управо својим "доказима" да је отац Стефана Немање Завида, позивајући се на два фалсификата из 19. века: запис са последње стране Мирослављевог јеванђеља и камнеи натпис на цркви Св. Петра и Павла у Б. Пољу "који је случајно откривен" за потребе најмлађег члана САНУ.