ЗАВОЛЕЛА СЦЕНУ УЗ "ТРАВИЈАТУ": Тамара Бањешевић (34) - оперска певачица која гради каријеру у свету

ДА много успешних младих људи из наше земље имају завидне каријере у иностранству није тајна.

Фото Приватна архива

Док се, углавном, у новинским ступцима ређају достигнућа српских научника, спортиста, програмера, ретко се бележе светски успеси - оперских певача. Тамара Бањешевић (34), сопран, једна је од њих. Рођена Београђанка, са само 19 година отишла је на Музичку академију у Немачкој, а своју прву главну улогу у опери добила је после прве године студија. Убрзо су се ређале роле на оперским сценама широм Европе и света - у Америци, Француској, Италији...

Љубав према класичној музици и опери Тамара је заволела још као дете уз бројне преносе опера на радију и телевизији, као и путем плоча које је код куће редовно пуштала њена мама.

- Када сам имала пет година, сећам се да су ме родитељи тражили по кући, пошто смо имали госте, и да нису могли да ме нађу. После неког времена, мама ме је затекла у спаваћој соби како као омађијана гледам "Травијату" на телевизији - започиње причу, за "Новости", Тамара.

- Касније, када ме је одвела у позориште где смо гледали "Боеме", показала сам прстом ка сцени и одушевљено рекла: "Ја желим овим да се бавим!". Имала сам шест година.

Фото Приватна архива

КАКО су њени родитељи брзо схватили да Тамара има музичке афинитете, прича нам ова млада уметница, убрзо су је послали у музичко забавиште, затим је похађала нижу, па средњу Музичку школу "Станковић", и коначно, Музичку академију у Манхајму у Немачкој. Глас је касније усавршавала на Џулијарду у САД. Одлазак у страну земљу и непознат "терен", где ни језик није говорила, нашој саговорници није био лак:

- Била сам још у средњој школи када сам добила позив да одем у Манхајм на студије. На факултет сам стигла усред семестра, а немачки нисам добро говорила, пошто сам језик учила само три месеца пред пријемни испит. Била сам сама у соби, никог нисам познавала, делила сам кухињу и купатило са другим студентима у дому. На предавањима нисам ништа разумела пошто је све било на немачком, све ми је било толико напорно и интензивно да сам се усред предавања осећала као да сам под водом. А када сам морала да завршавам административне послове била сам уплашена да грешком не отворим неки фонд у Африци или ко зна шта - са осмехом нам препричава утиске са почетка.

УПРКОС почетним препрекама и вођењу правог студентског живота - уз обавезе на факултету радила је и различите послове, од конобарисања, до дељења летака, слагања робе у фабрици - није била тужна због новог живота у далекој земљи:

- Седела сам сама у својој соби и размишљала како би, по логици ствари, требало да будем тужна, отишла сам од куће, својих родитеља, пријатеља, али сам схватила да сам срећна и поред свега тога јер студирам оно што волим. У међувремену сам стекла много пријатеља из целог света. А прву улогу, и то главну, са 21 годином, добила сам на летњем фестивалу у Немачкој где сам играла "Веселе жене виндзорске", певала сам Ану.

Фото Приватна архива

Недуго затим ређале су се улоге дуж Старог континента и САД, певала је у операма "Орфеј и Еуридика", "Чаробној фрули", Cosi fan tutte, "Заљубљене три наранџе", "Танкреди", "Фигаровој женидби"... Због ангажмана у различитим градовима, принуђена је на живот са коферима, па је за Тамару кућа уз позоришта широм света.

САГЛАСНА је да живот оперског певача "није мед и млеко", наша саговорница нам описује да су припреме и пробе за сваку представу веома интензивне и исцрпне, што уме да буде и те како напорно, али и да сав посао ради са задовољством и великом љубави што се и види на њеном лицу док причамо:

- Ако бих упоредила рад у Њујорку, Паризу или Немачкој, по интензитету рада највише се ради у Америци - каже Тамара.

- Пробе трају од јутра до мрака, једноставно, све мора да буде савршено - изглед, звук, начин певања режија... Док је у Европи мало флексибилније. Французи су по том питању најопуштенији, далеко од тога да нису посвећени, да се не проба много, само што није толико напоран темпо рада. У Немачкој је слично.

ИАКО пева у светски познатим операма на свим меридијанима, занимљиво је да никада није наступала на домаћој сцени. У поређењу са осталим нацијама, како каже, оперских певача из Србије и нема толико у иностранству. Највише су то Руси, Американци, Немци. Од наших уметника који певају и живе у свету издваја Давида Пижића, Жељка Лучића, Саву Вемића, Соњу Шарић, Николу Дискића...

Фото Д. Миловановић

Због обавеза у домовину долази ретко, по два пута годишње, осим прошле године када је због пандемије после толико дуго година ван родног града била код своје куће са породицом. Слободно време у Београду користи за одмор и дружење са најближима и пријатељима, и мачором Тићком. Ускоро, ипак, неће имати превише времена за разоноду пошто је од следеће сезоне очекује неколико ангажмана у немачкој и француској опери.

КОФЕРИ МАЛИ ЗА ЦИПЕЛЕ

УЧЕСТАЛЕ селидбе и путовања због различитих ангажмана на "два краја света" умеју да задају муке, па је тако с годинама морала да научи како да у мале кофере спакује све потребне ствари.

- На моју велику жалост, морала сам да одустанем од великих кофера, што ми је тешко пало јер много волим ципеле, па не могу да ми стану све које бих хтела да понесем - каже Тамара, уз неизбежан осмех.

ОПУШТАЊЕ УЗ "РАМШТАЈН"

- У СЛОБОДНО време заиста ретко слушам музику, то ми је више посао, углавном гледам неки филм или читам. Али ако бих издвојила неки бенд, то би свакако био "Рамштајн", од других жанрова највише волим електронику и психоделију које ме опуштају - каже Тамара. 

- Не могу да издвојим омиљене композиторе, то се некако код мене стално мења, у зависности од представе коју радим: можда тренутно највише Монтеверди, Рамон и, наравно, Бах.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације