Култура

НА ЛИЦУ МЕСТА: Чаролија острва - Српски и грчки уметници на ликовној колонији "Аргостоли 2021"

Миљана Краљ

29. 06. 2021. у 15:45

НЕМА кутка на Кефалонији који није изазов за ликовног ствараоца. На овом острву може да га инспирише свака улица, ћошак, дрво, пролазник, тврди београдска сликарка и костимограф, Бојана Димитријевић, чији се вишегодишњи сан, да управо ту окупи ликовне уметнике из Србије и Грчке, после стрпљивог чекања да се створе повољни епидемиолошки услови, напокон остварио.

НА ЛИЦУ МЕСТА: Чаролија острва - Српски и грчки уметници на ликовној колонији Аргостоли 2021

Али, упркос ковиду 19, који је паралисао планету, она и почасни конзул Србије на Кефалонији, Виктор Рухотас (коме је предочила свој план, иако га претходно чак није ни лично видела), осим у ТВ прилогу, непрестано су размењивали идеје, све док 21. јуна, на трг прекопута зграде Префектуре у Аргостолију, уметници нису изнели своје палете и боје, и повукли прве потезе. Колонија "Аргостоли 2021" је, каже саговорница, као и многе друге ствари у овом непредвидивом времену, дуго спремана, а брзометно реализована.

- Предочила сам Рухотасу да везе Србије и Грчке не би требало да се сведу на туризам и гирос, већ да би требало повезати ствараоце из свих области и креативно унапредити односе двеју братских земаља - наставља Димитријевићева, додајући да је тему о мало познатој заједничкој, средњовековној историји, браку наше Милице Бранковић и овдашњег владара Леонарда Трећег Тока, предложио домаћин, а да се из ње надовезивало све остало. - Колонија је добила подршку локалне заједнице, коју је Рухотас обезбедио, а ми смо кренули на пут ослањајући се на сопствене снаге. Надам се да ће наша држава препознати оно што смо упркос свему овог лета урадили, за неки наредни пут, како би омогућили да овде дође већи број уметника, да им ми обезбедимо прибор, материјал...

Мотиве за дела настала на колонији, саговорница је упијала у Аргостолију, у коме се иза сваке капије, жалузине, баште, крије лепота створена климом и културом једног од шест чувених грчких острва на Јонском мору. Почасни конзул Србије потрудио се да наши уметници осете што више овдашњих чудеса: од тиркизног језера у пећини Мелисани, у коме је по предању, нимфа истог имена са својим другама плесала у част бога Пана, до чудотворних моштију Светог Герасима... али и све овдашње звуке и укусе.

- У фокус сам ставиила вегетацију, која ми је стално пред очима, и комбинујем је са историјским мотивима - прича наша угледна графичарка Милена Максимовић Ковачевић, чија се препознатљива вишеслојност мотива и значења, сада нашла и на акварелима. - Све те маслине, богумиле, расцветани леандри, прва су ми помисао на Грчку, Медитеран... И нас сматрам људима Медитерана, без обзира на то што смо са копна, јер смо то по менталитету и култури.

Али и већ сам долазак на Кефалонију, морским путем, који води поред Итаке, код ове уметнице побуђује и митске и поетске асоцијације: од Одисеја до Црњанског.

На младу илустраторку из Београда Невену Марковић снажан утисак оставила је прича о Милици Бранковић, која је са само 16 година умрла на порођају. Представила је то у три рада, који су могуће језгро неког будућег стрипа (има већ готов краћи сценарио, заснован на једној причи из књиге Силване Хаџи Ђокић "Наустице Бранковића"):

- Покушала сам да се идентификујем са Милицом, замислим како јој је било када су је тако младу отргли из породице, земље порекла, па сам, рецимо, њен долазак овде нацртала на броду, са птицама у позадини, што призору даје, уз носталгију за напуштеним домом и назнаке судбински јој предодређене трагедије - објашњава саговорница, која је Миличином лицу дала карактеристичну лепоту са нашег поднебља.

Уметница прича да кроз њене радове, иначе, провејава доза меланхолије, јер је занимају егзистенцијалне теме, и наставља:

- У стрипу који сам замислила не би било много радње, већ би се састојао од слика које би носиле атмосферу сличну филмовима Тарковског - закључује Марковићева.

Грчка сликарка Ери Клемида, рођена и одрасла на Кефалонији, истиче да је за њу од изузетне важности био сусрет са српским ауторима, јер су у питању професионалци са којима је у прилици да размени мисли и идеје, пита за савет, види како припремају изложбу...

- Мој рад за тему има светионик Светог Теодора у Аргостолију, симбол Кефалоније, кога су подигли у 19. веку, британски окупатори, а уништио катастрофални земљотрес 1953. Обновили су га волонтери шездесетих година, а сликало га је на хиљаде професионалаца и аматера, па сам се одлучила и да се сама окушам - објашњава ова професорка енглеског језика, која је, између осталог, радила и као преводилац у чувеном филму сниманом на овом острву - "Мандолина капетана Корелија", напомињући како историја има веома важну улогу за становнике Кефалоније, коју Турци нису успели да трајно освоје. Важна им је, каже, и прошлост коју деле са Србима, коју ће додатно осветлити и освестити и ова ликовна смотра.

АВГУСТОВСКА "ТРИЛОГИЈА"

ДЕСЕТАК ликовних ствараоца са Кефалоније, углавном аматера, који учествују у раду срспко-грчке колоније, сваког августа, организују изложбе, на којима учествују сликари, скулптори и зналци уметничких заната. Назвали су је "Трилогија" - открива Ери Клемида.