МИЛИЦА И ЛЕОНАРДО У ЖИТУ И МАСЛИНАМА: Репортер "Новости" у првој српско-грчкој сликарској колонији на Кефалонији

ИСПОД тврђаве последњег средњовековног епирског владара, грофа Леонарда III Тока, на врху брда са кога се поглед спушта ка мору и Аргостолију, главном граду Кефалоније, која је под његовом управом била од 1448. до 1479. године, са зида једне цистерне за воду помаља се лик овог племића, али и његове супруге - Милице, ћерке последњег српског деспота Лазара Бранковића и Јелене Палеолог.

Фото М. Краљ

У рано јутро, пре него што сунце упече изнад Јонског мора, али и кад стиша поподне свој зажарени ход, професор Факултета примењених уметности у Београду Мирослав Лазовић оживљава муралом заборављену страницу заједничке историје Грчке и Србије.

- Основна идеја овог мурала је да представи дубоко пријатељство два народа, где је Милица Бранковић, коју су запамтили Грци, православци, симбол те међусобне љубави и поштовања - објашњава, за "Новости", Лазовић, учесник прве српско-грчке ликовне колоније "Аргостоли 2021", које не би било без великог ангажмана почасног конзула Србије на Кефалонији, доктора стоматологије, Викора Рухотаса, који неуморно, деценијама већ, преплиће и прожима две културе.

Ликовна колонија коју је са српске стране иницирала сликар и костимограф Бојана Димитријевић, а од 21. јуна, окупља српске и грчке уметнике, одајући почаст недавно преминулом Милошу Шобајићу - као једну од тема има и брачни савез који су склопили гроф Токо и Милица, један од последњих изданака лозе Бранковића.

- Лепо је што Грци и на овај начин негују успомену на њу, доживљавају је као своју и значајно им је да се она и ликовно представи. Када се будући посетиоци буду пењали према утврђењу Леонарда Тока, овај мурал ће моћи да им употпуни знатижељу и помогне да осете и боље "опипају" ту историјску димензију - наставља Лазовић.

И док на скелама слика, а испод његове четке се појављују контуре вековима замагљених ликова, пролазници заустављају аутомобиле, застају. Један чак, путем интернета, свом Кефалонцу у Њујорку, врши директан пренос онога што ради наш уметник.

Судбине Милице и Леонарда, уз историјску, имају и димензију потресне људске драме. Бежећи после очеве смрти и пада Смедерева, преко Босне, где јој се старија сестра Мара удала за Стефана Томашевића (и тако постала последња босанска краљица), Милица је са мајком и млађом сестром Ирином (касније се удала за Скендербеговог сина), доспела у Дубровник. Ту су је 1. маја 1463. венчали за Тока и то у дворани Великог већа. Присуствовали су дубровачки кнез и други угледници грчког, латинског и словенског порекла, али не и младожења. Обред је обављен уз грофове пуномоћнике, који су млади ставили прстен. Милица је грофу родила наследника већ следеће године, Карла Трећег Тока (1464-1518), али је умрла на порођају. Било јој је само 16 година.

Foto: Фото М. Краљ

POGLEDAJ GALERIJU

У прилог овој Лазовићевој тврдњи иде и то што је без обзира на брак склопљен у интересу две племићке фамилије, Леонардо дуго жалио за својом младом супругом. Прошло је пуних 13 година пре него што се поново оженио и тако обезбедио себи одступницу пред Турцима, на двору краља Напуља. У другом браку, са краљевом ванбрачном ћерком, добио је петоро деце, али ни он, као ни његов наследник Карло, из брака са Милицом, никада нису преболели губитак Епира.

- Овако озбиљна тема је изазов, зато што даје уметнику могућност да се бави и универзалним идејама - прича Лазовић, чији мурал, композицијом на којој су представљени и народ, војници... помало подсећа на српско-византијске фреске.

Када је пројекат прави, додаје Лазовић, онда све "легне" на своје место, па овде своју улогу добија и цистерна, јер вода носи значење извора живота, као и жито, које ће стајати уз Милицу, као симбол Србије и маслине уз Леонарда, да би означавале Грчку, некадашњи Епир:

- Али жито и маслина су и симболи плодности. И принцеза је, упркос прераној смрти, била плодна, оставила је потомка.

Чак и цигла од које је направљена цистерна, даће слици, у ликовном смислу, извесну надоградњу, о чему аутор каже:

- Често говорим студентима да је примењено сликарство оно где човеку материјал пружа отпор. Зато треба приступити свакој техници на одређени начин, па цигла може да се користи као део образа, елемент фигуре, неко оруђе... Има симболике и у томе што се у подножју брда налази улица која ће ускоро понети назив Сокобањска, а близу је и Шабачка.

ЗВУЦИ СРПСКЕ ФРУЛЕ

ДА би савладао више од сто квадратних метара празнога, сферичног зида, током осам дана трајања колоније, Лазовићу помажу спретне руке градитеља традиционалних дувачких инструмената (кавала и гајди) и столара Хаџи Ненада Милетића, који је Кефалонију упознао помажући Милошу Шобајићу да реализује изложбу на овом острву пре две године. Иначе, млађи Милетић, Алекса, даровити музичар, побрао је аплаузе грчке публике свирајући фрулу на концерту на отвореном.

МИРАЗ У БИСЕРИМА И ЗЛАТУ

МИЛИЦА је мираз добила у бисерима, драгом камењу, злату и сребру, у вредности од 9.000 дуката. Уговором је било уређено да уколико умре без потомства, половина тога припадне мужу, а ако га надживи, да приде добије 4.000 дуката његовог имања. Када је брак "конзумирала" добила је на доживотно уживање нека места на Кефалонији и све почасти које је имала и њена свекрва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације