ПИСАЦ ВЕЛИКИХ ПРИЧА: Драгослав Михаиловић није имао дилему да ће му књижевност бити и уточиште и мисија

И БИОГРАФИЈА и стваралаштво Драгослава Михаиловића носе на себи печат епохе у којој је овај велики писац живео и стварао.

Фото: Печат

Оставши врло рано без родитеља, провевши детињство у оскудици и сиромаштву ратних и поратних година, Михаиловић је, готово на прелазу из дечаштва у праву младост, у тренутку кад је започео студије књижевности, попут низа својих вршњака, постао политички заточеник и било му је суђено да лично спозна све страхоте тортуре којој су били подвргнути они које је један ауторитарни режим прогласио за своје највеће непријатеље. Пролазећи кроз затворе у Ћуприји, на Ади Циганлији, а потом и кроз логор на Голом отоку, Драгослав Михаиловић је дошао у прилику да види ону застрашујућу страну људске природе, страну која тражи да се служи злу, да се други човек мучи и поништава. Нема сумње да је све виђено и доживљено на тим страшним местима постало снажан подстицај и да се преживи и да се остави сведочанство о патњама кроз које су прошли они који сами нису умели или нису, поклекли под мукама, стигли да говоре о томе.

А кад је изашао из логора и кренуо у живот, Драгослав Михаиловић, сасвим је то очигледно, није имао дилему око тога да ће му књижевност бити и уточиште и мисија. После неколико приповедака у периодици, а највише у Летопису Матице српске, он 1967. године објављује у Матици српској књигу приповедака "Фреде, лаку ноћ" и за ту књигу добија онда веома угледну Октобарску награду града Београда, награду која је обично одлазила у руке писаца који већ имају и књижевни углед и више објављених књига. Сасвим су ретки српски писци којима је прва књига донела такав статус, можда су се у сличном положају нашли само Иво Андрић и Милош Црњански. А кад је већ следеће, 1968. године, Михаиловић објавио и кратки роман "Кад су цветале тикве", његово високо место у српској књижевности је постало неспорно. Може се рећи да је трећа Михаиловићева књига, роман "Петријин венац", објављен 1975. године, донео нешто изузетно - свом аутору је обезбедио статус живог класика српске књижевности, сигурно место у поретку највиших вредности.

Фото: Из књиге "Речи од мрамора", издавач "Лагуна"

Тако је Драгослав Михаиловић, уз много тешкоћа у животу (довољно је у биографијама уз његове књиге погледати списак послова које је морао да обавља, а међу њима је и посао импресарија у циркусу, послова каквима су се и у прошлости бавили они српски писци који су баш, попут Владислава Петковића Диса, ишли пакленом стазом), ипак стигао и до прилике да буде цењен и поштован као писац и да добије и друге видове признања за своја књижевна дела (бројне књижевне награде, чланство у САНУ и сл.). А онда је у последњим годинама живота Ј. Б. Тита, Михаиловић започео још нешто без чега је његово високо место у књижевности и српској култури незамисливо - почео је да бележи исповести голооточких страдалника. Почео је те разговоре од свог пријатеља Мише Пифата и проширио их толико да је његова документарна проза под насловом "Голи оток" могла да се смести у пет томова и да тако постане најпотпуније сведочанство о логорском животу у комунистичкој Југославији. И не само да је записао исповести својих састрадалника, Драгослав Михаиловић је увек бринуо о писцима који су прошли голооточку епизоду. Посебно је било дирљиво видети га како у издавачким предузећима "Нолит" и "Филип Вишњић" бди над књигама непрежаљеног Мирослава Поповића.

У књижевној биографији Драгослава Михаиловића важно место имају и књиге приповедака "Ухвати звезду падалицу", "Лов на стенице", "Јалова јесен", "Преживљавање" и романи "Гори Морава", "Чизмаши" и "Злотвори", "Треће пролеће", али и књиге као што је "Време за повратак", књиге у којима је дошао у прилику да, с једне стране, посебно у преписци са А. Тишмом, проговори нешто о свом схватању приповедачког заната, нарочито о бризи за склапање реченице, пошто од ње почиње сваки облик мајсторства у причању прича, и да, с друге стране, опирући се наслеђу титоизма, затражи појачану бригу за аутентичне интересе српског народа и српске културе. Несклон било каквој дипломатији и угађању заступницима другачијих уверења, а то му је донело много сваковрсног подозрења, Драгослав Михаиловић је у културно-политичким споровима пролазио као човек кога мало ко разуме.

Михаиловић (у средини) као импресарио у путујућем циркусу "Адриа"

А као писац који је показао колико је за једну велику причу о патњи и страдању ("Петријин венац", приповетка "Богиње" ) потребно и оно језичко рухо које је сасвим изван простора књижевног језика, Михаиловић је сматрао да се дијалекатској бази српског језика мора посвећивати већа пажња. То је, на несрећу, протумачено као његово супротстављање самим основама наше и језичке и укупне културне политике и велики писац је, још једном, остао без потребног разумевања.

У тренутку кад је Драгослав Михаиловић тако моћно закорачио у наш књижевни живот у српској прози је, по ко зна који пут, било актуелно поетичко престројавање. Писци који су тих година улазили у књижевност, посебно они најдаровитији и њему блиски (В. Стевановић, М. Савић), нису желели да се служе једним херметичко/алегоријским обрасцем приповедања и показали су снажан интерес за приказивање живота у оним срединама у којима је он морао имати грубе, готово натуралистичке црте и у којима се користи један специфичан језик, сасвим страстао са културом која је непосредно проистекла из народног живота. Драгослав Михаиловић је тако постао симбол једне нове књижевне тенденције којој су наметана и погрдна имена и којој је тако требало да буде оспорено оно основно - уметничка природа. А у питању је био неспоразум. Примера ради, приповетка "Лилика" показује шта се све добија кад писац у обликовању приче пређе на тачку гледишта девојчице која одраста у једном грубом свету, у коме се неком врстом пречице стиже и до оних животних садржаја (еротика, насиље) који би требало да буду изван видокруга детета. Излазећи и у овој приповеци изван књижевног језика, Михаиловић је показао шта се све добија кад се језички израз уподоби једном погледу на свет.

Фото З. Јовановић

Ако имамо у виду најважнија дела Драгослава Михаиловића, ако знамо да је он објавио пет књига документарне прозе која нема пандана у српској књижевности и по томе што је све оно о чему је реч обележено и печатом личног страдања, онда овом великом писцу не можемо замерити што је у књижевности пошао оним путем који је подразумевао потребу да књижевни текст не буде артистичка игра већ да он треба да говори о човеку који се, као у приповеци "Путник" драматично судара са једном идеологијом и који у том судару губи све, или који се, као у роману "Гори Морава", враћајући се у детињство и младост, уверава да је све изгубио и да су око њега само сени, само душе које тумарају у мраку. Исто тако, пуштајући једну, како би један наш писац из 19. века рекао, патницу да изложи сав свој јад, Драгослав Михаиловић нам је, попут великих семиотичара, показао да се било која култура не може одвојити од језика у коме је настала и без кога и не може аутентично да постоји. А сама чињеница да се испод свих приповедака, романа и драма овог писца наслућује доживљајна подлога која је уско везана за најдраматичније и најтрагичније људско искуство које се могло стећи у 20. веку је нешто што Михаиловићевом књижевном опусу обезбеђује ону врсту снаге коју срећемо само у делима писаца какви су у српској књижевности Михаиловићу тако драги Борисав Станковић и Иво Андрић. Одласком из живота, он им се придружује тамо "где свих времена разлике ћуте" и где пролазне људске ћуди не могу да науде ономе што је уистину велико и важно, створено од непролазне језичке твари а потекло из једне аутентичне трагике.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: "Свет ме овај, може бит, вара"

14. 03. 2023. у 11:19

Култура

0 2

ИСПИСИВАО ЈЕ НАШУ ПРИЧУ НАТОПЉЕНУ ПАТЊОМ Одлазак великог књижевника Драгослава Михаиловића

13. 03. 2023. у 11:00

Панорама

0 0

СНИМАК ДРАМЕ: Ајкула се "ушуњала" међу рибаре - видео пун језе, застрашујућа паника

13. 03. 2023. у 16:31

Економија

0 0

ГДЕ СЕ ПРОДА НАЈВИШЕ КУЋА: Један град је за петама Београду, цене од 1.000€

13. 03. 2023. у 13:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације