Фељтон
Текстови
Религија вододелница нација
Спољну безбедност Југославије чувао интерес великих сила да задрже Немачку од израстања на положај главног европског хегемона. Опште бирачко право је отворило процес кроатизовања целих југословенских области
Милорад Екмечић | 06. 12. 2018. у 18:49
Ламент због свесно учињене грешке
Историја Срба у Југославији од 1918. до 1941. дели се у више периода, који се, по унутрашњеполитичкој структури разликују један од другога, као да не припадају прошлости исте државе
Милорад Екмечић | 07. 12. 2018. у 17:49
Снага Комунистичке партије
У политичком и социјалном погледу, југословенска држава је била суочена са изазовима, истим или сличним као у већини европских држава и друштава после окончања рата 1918. године
Милорад Екмечић | 08. 12. 2018. у 19:10
Ватикан моћна потпора Хрватима
После проглашења јединствене југословенске државе 1918. године, ниједна политичка странка, као ни цела српска култура, није формулисала циљ који би српски народ требало да следи
Милорад Екмечић | 09. 12. 2018. у 18:59
Историјски промашај радикала
Политичке странке у српском народу које су га водиле до победе 1918. више нису могле да обнове своју бројчану снагу, и убедљивост својих програма, као што је тo био случај до уједињења
Милорад Екмечић | 10. 12. 2018. у 18:37
Варјача за троимену нацију
Демократска странка није никад изградила праву идеологију и то је разлог њеног малог историјског учинка. У српском народу је увек било мање столица него способних људи да седну у њих
Милорад Екмечић | 11. 12. 2018. у 18:34
Немоћ српских политичких странака
Српске политичке странке биле су збуњене појавом сепаратизма и нових католичких и муслиманских покрета. Сва решења у изградњи југословенске државе препуштали су државној администрацији
Милорад Екмечић | 12. 12. 2018. у 18:11
Масони у заједничкој држави
Значајну улогу у оснивању југословенске државе имали су слободни зидари. Они су покушавали да буду јединствени, али није им пошло за руком да се избегну све замке сепаратизма
Милорад Екмечић | 13. 12. 2018. у 18:58
Превртљивост Стјепана Радића
После бесмисленог крвопролића у Скупштини 20. јуна 1928, Стјепан Радић је направио историјски заокрет који је постао значајан беочуг у разарању југословенске државе 1941. године
Милорад Екмечић | 14. 12. 2018. у 19:19
Видљив прогрес у "време краља Аце"
Проглашење диктатуре 1929. био је политички назадак целог југословенског друштва, али је у одређеним областима остварен видљив успех. Подела на бановине била је нека врста федерализма
Милорад Екмечић | 15. 12. 2018. у 18:50
Фатаморгана о заједничкој нацији
Демократски оријентисани српски интелектуалци били су последњи који нису схватили да језик није подлога националног јединства, него црквени плот који је то јединство разорио
Милорад Екмечић | 16. 12. 2018. у 19:06
Конкордатске крваве литије
Тражећи решење за очување државног јединства, Милан Стојадиновић је потписао Конкордат са Ватиканом 25. јуна 1935. По Конкордату, деца из мешовитих бракова морала су се крстити у католичкој вери
Милорад Екмечић | 17. 12. 2018. у 18:50
Хрватска саму себе ампутирала
Принц Павле Карађорђевић је сменио Милана Стојадиновића што је на своју руку у Риму са Мусолинијем преговарао о "ампутацији Хрватске". Мандат за стварање нове владе је добио Драгиша Цветковић
Милорад Екмечић | 18. 12. 2018. у 18:16
Верски фанатизам јачи од логике
Оснивањем Хрватске бановине земља је била дестабилизована. На њеним подручјима, са мешаним српским и хрватским становништвом, почели су сукоби који су били увод у грађански рат
Милорад Екмечић | 19. 12. 2018. у 18:11
Грабеж око прављења граница
У другој половини тридесетих година прошлог века се у свим областима јавног живота, подједнако у култури као и у политици, осећао пораст улоге комунизма у српском и југословенском друштву
Милорад Екмечић | 20. 12. 2018. у 18:23
Спрега масона и комуниста
Петорица истакнутих партијских вођа, Броз, Владимир , Едвард , Копинич и Велебит припадали су масонској ложи "Конкордија", са седиштем у Лондону. Партијска историја је прикривала националистичка лутања Мирослава Крлеже
Милорад Екмечић | 21. 12. 2018. у 18:40
Запечаћена судбина Србије
И да масе људи на београдским улицама нису прокључале са узвицима "Боље гроб него роб" Југославија би била распарчана. Једно од решења за Србију била је независност, по статусу Словачке
Милорад Екмечић | 22. 12. 2018. у 19:03
Хитлер је страховао од четника
Заједничко припремање државног удара у Београду 27. марта 1941. године био је први историјски корак у каснијем савезу западних сила и Совјетског Савеза за време Другог светског рата
Милорад Екмечић | 23. 12. 2018. у 19:16
Тријумф католичког сепаратизма
Без немачког војног удара и насилног распарчавања, југословенска држава сама од себе не би нестала. У тражењу решења за опстанак, унитарна држава би постала федеративна
Милорад Екмечић | 24. 12. 2018. у 19:04
Диктатура пролетаријата
У време индустријализације до 1965, село је у Југославији напустило 9.200.000 људи. Милион Срба се преселио у Србију из других република. То је више уназадило град него што је унапредило село
Милорад Екмечић | 25. 12. 2018. у 19:00
Магловити циљеви у социјализму
Стварање сељачких задруга изазивало отпор. Тако се у децембру 1949. у околини Велике Кладуше побунило муслиманско становништво. Побуну је угушио генерал Хамдија Омановић
Милорад Екмечић | 26. 12. 2018. у 17:45
Сукоб Јосипа Броза и Нешковића
Благоје Нешковић се први успротивио заснованом принципу "Слаба Србија - јака Југославија" и због тога је Јосип Броз одлучио да га склони из политичког живота Србије и Југославије
Милорад Екмечић | 27. 12. 2018. у 18:56
Лутања око државних граница
Југословија је у јанауару 1945. тражила на северу Истру, Трст и Корушку. У Мађарској подручја Печуја и Баје, на истоку Темишвар и Решицу, затим Пиринску и Егејску Македонију са Солуном
Милорад Екмечић | 28. 12. 2018. у 18:17
Страх од сусрета са Стаљином
Писменост није била боља страна образовања Јосипа Броза. Иза себе није оставио писмене пројекте и теоријске расправе. За великог државника су га квалификовали интуиција и познавање карактера људи
Милорад Екмечић | 29. 12. 2018. у 22:14
Мрежа од два милиона доушника
Када је Стаљин обнародовао раскид са Југославијом, Тито је отишао на Брионе - некадашње летовалиште хабзбуршког цара и италијанског краља - који су делом били под британском окупацијом
Милорад Екмечић | 30. 12. 2018. у 19:25
Кардељ преписује од Мусолинија
Темељна анализа италијанског фашистичког закона из 1944. о подруштвљавању индустрије показује да је он заправо био основни извор идеје о самоуправљању у југословенским предузећима
Милорад Екмечић | 02. 01. 2019. у 18:17
Копирање аустријског модела
Титоизам није прогрес од стаљинистичког тоталитаризма ка демократији, него дегенерација од стаљинизма ка католичким тоталитарним диктатурама Средње Европе између два светска рата
Милорад Екмечић | 03. 01. 2019. у 19:11
Тајни војни савез са Западом
Југословенска делегација, у којој су били министар Владимир Велебит, два генерала и 16 официра, стигла је 6. августва 1951. године у Пентагон. Још из времена рата била је упадљива Титова склоност ка личној удобности
Милорад Екмечић | 04. 01. 2019. у 18:34
Сјај позлаћених униформи
Криза југословенске државе настајала је из неспособности ужег броја југословенских вођа у непосредном окружењу маршала Јосипа Броза да схвате и препознају историјску стварност
Милорад Екмечић | 05. 01. 2019. у 20:18
Разарање државних творевина
По повратку са лечења у Лондону, Едвард Кардељ је кренуо пут Босне и Херцеговине и тамошњим функционерима пласирао идеју о признању муслиманске нације као конститутивног дела државе
Милорад Екмечић | 07. 01. 2019. у 20:30
Шеф разара државу коју је створио
На конгресу Савеза комуниста 1964, Словенаци и Македонци траже формирање националних економија. Супротставили су се Добрица Ћосић и Хасан Бркић тврдећи да то води ка националним државама
Милорад Екмечић | 08. 01. 2019. у 20:17
Изнуђен мит о хрватској историји
Нови национални препороди су до краја оптерећени замрачењем свести о својој прошлости са три маније, а то су митоманија, мегаломанија и клептоманија. Измишља се нависоко и нашироко
Милорад Екмечић | 09. 01. 2019. у 18:38
Тито је био "прикривени католик"
Два месеца пред смрт, на самртној постељи у Љубљани, Тита је посетио свештеник Франц Крижник. Крижник ће непосредно после тога под нерасветљеним околностима погинути у саобраћајној несрећи
Милорад Екмечић | 10. 01. 2019. у 17:55
Страх од српске националне државе
Сломом југословенске федерације 1992. године, слично као са нацистичком окупацијом 1941, Срби нису изгубили само своју државу, него и своју историју кроз коју је она стварана
Милорад Екмечић | 11. 01. 2019. у 19:02