Фељтон

Текстови

Машинбравар са именом конзула

Ћосић посматра Тита из различитих углова и опречним обележјима, у распону од аустријског поднаредника и робијаша, па до маршала и великог манипулатора, од полубога до антихероја

Миливој Павловић | 07. 05. 2016. у 18:57

Под истом идеолошком заставом

Легенда о Титу стигла је до Добрице Ћосића док је као млади партизан ратовао по србијанским шумама. Када је, октобра 1944, приспео у престоницу, мит о Титу пустио је још дубље корене

Миливој Павловић | 08. 05. 2016. у 18:22

Брозова краљевска раскош

Ћосићеве сумње у Тита, у руководство које га окружује и у бољшевички социјализам почеле су да се умножавају од 1962, а кулминирале су Брионским пленумом и одстрањивањем Ранковића

Миливој Павловић | 09. 05. 2016. у 18:01

Грандоманија у животу и у смрти

Посмртно величање Тита иритирало је Ћосића више него оно за живота. Писац је ту атмосферу описао као титолатрију без мере, разума и укуса. "Тиранија лажи тежа је од тираније силе"

Миливој Павловић | 10. 05. 2016. у 18:51

Броз није дао да Добрицу ухапсе

Од 1966, када се Ћосић први пут супротставио поводом положаја Срба на Космету, и поводом стаљинистичког обрачуна с Ранковићем, натоварили су му полицију и Удбу на врат

Миливој Павловић | 11. 05. 2016. у 18:19

Српска гробница на Сремском фронту

Броз је имао многобројне политичке таленте. У неким стварима је био напросто генијалан. Али превелики нагон за влашћу донео му је велику штету, па је упропастио и оно што је добро урадио

Миливој Павловић | 12. 05. 2016. у 18:03

Демократска пљачка народа

Срби нису највештији у стварању институција, у употреби слободе, у неговању самопоштовања и поштовања других, јер смо дуго били турска раја, а потом Титови поданици...

Миливој Павловић | 13. 05. 2016. у 18:16

Фреска о трагичном поколењу

С Добрицом Ћосићем разговарао сам најчешће по подне или увече, после његовог ручка и одмора. Ћосић: Хтео сам да покажем како Тито као расипник и егоцентрик постаје штеточина и контрареволуционар

Миливој Павловић | 14. 05. 2016. у 18:18

Храст који нису могли да оборе

Крај живота Ћосић је провео у уверењу да је главне послове благовремено посвршавао, посебно у књижевности, а да оно што је урадио у политици и не заслужује да се нарочито истиче

Миливој Павловић | 15. 05. 2016. у 16:46

Човек овог тла, за свако доба

Ћосићевим одласком угасио се и жижак који је будно треперио над судбином Србије и српског народа у веку у коме су пропале или биле злоупотребљене толике привлачне идеје, усклици и снови

Миливој Павловић | 16. 05. 2016. у 18:45

Добрица, Ђилас и Солжењицин

Добрица Ћосић је, посебно од седамдесетих година до Титове смрти, носио титулу државног непријатеља број један. У том периоду је, бар три пута, у последњем тренутку избегао хапшење

Миливој Павловић | 17. 05. 2016. у 18:14

Први председников радни дан

Чим је постао први човек државе, Ћосић је забранио служење страних пића. Све је, осим кафе, плаћао из свог џепа. Одбио је да прима плату: "Хоћу о свом трошку да служим држави"

Миливој Павловић | 18. 05. 2016. у 17:35