Фељтон

Текстови

Сами створили државу

Јован Скерлић: Срби су сами створили своју државу, у којој је сва влада у рукама Срба, а не у рукама туђинаца, као што је случај са другим ослобођеним државама на Балкану

др Милош Ковић | 12. 12. 2015. у 18:48

Разнородни политички покрети Срба у суштинским стварима били су јединствени. Заснивали су се на начелима народног суверенитета и демократије, а спајало их је и заједничкa судбинa. Одлике двопартијског система

др Милош Ковић | 13. 12. 2015. у 17:51

Свако време има водиљу

Национализам је подразумевао слободу нације од унутрашње тираније или стране окупације, њено право да сама одлучује о својој судбини и свом богатству и дели заједничку културу

др Милош Ковић | 14. 12. 2015. у 18:41

Језик темељ патриотизма

И конзервативна и либерална британска штампа 1914. године пишући о Босни и Херцеговини и Далмацији, све становништво без обзира на веру, сматрала је искључиво Србима. Српска припадност уобличена је у Пећкој патријаршији

др Милош Ковић | 15. 12. 2015. у 18:11

У загрљају бечке империје

Аустроугарску опасност Срби су тумачили као део шире, светске јагме великих сила за стварањем колонијалних царстава, праћене потчињавањем и уништавањем. Сукоби са Бечом и Пештом довели су до ширења југословенске идеје

др Милош Ковић | 17. 12. 2015. у 19:45

Невесела слика Европе

Да би владала над милион и по становника БиХ, Аустроугарска је користила скоро исто онолико трупа колико је Британија имала у Индији, са њених триста милиона људи. Беч је свој колонијализам видео у освајању јужнословенских земаља

др Милош Ковић | 18. 12. 2015. у 18:37

Отпор духовној окупацији

Све што ће Србија учинити после 1903, од економског отпора до југословенске политике, биће последица решености да се од Беча одбрани тешком муком стечена држава и национална независност

др Милош Ковић | 19. 12. 2015. у 18:49

Победа у културном рату

Српски интелектуалци доба 1903-1914, по угледу на идеје Доситеја Обрадовића, сматрали су да је требало, преко културе, а потом и политичким деловањем, извршити "моралну обнову" нације

др Милош Ковић | 20. 12. 2015. у 17:12

Епоха народног препорода

Јован Цвијић: Патриотска осећања спадају у најбоља и најпоноснија осећања која човек може имати. У нашем народу ваља неговати дух праве слободе, тежње за правдом и верску толеранцију

др Милош Ковић | 21. 12. 2015. у 18:50

Беседе о патриотском раду

Демократија је, захваљујући Скерлићу и Цвијићу, али и поретку заведеном доласком краља Петра Карађорђевића на власт 1903, заиста постала кључни састојак српске националне идеје

др Милош Ковић | 22. 12. 2015. у 18:14

Нација променљива појава

Прелазак на југословенску пропаганду после 1904. године, откривао је уверење српских стваралаца и интелектуалаца да се национални идентитет могао смишљено обликовати и мењати

др Милош Ковић | 23. 12. 2015. у 17:57

Заједница идеала и сећања

Француско објашњење да је нација "заједница воље" омогућавала је да се у Србији, упркос објективним препрекама, уобличи југословенска политика, као још једно оруђе отпора

др Милош Ковић | 24. 12. 2015. у 18:31

Идеали нису у прошлости

Срби су се одувек заносили славом предака, заборављајући да је још Доситeј говорио да "славу треба од себе почињати". Просветитељство мора да буде основа националне идеологије

др Милош Ковић | 25. 12. 2015. у 18:05

Асимилација Срба у Хрвате

Јаша Томић је писао да је нација духовна, културна заједница коју одређују заједничке успомене, страдања у прошлости и воља да се у садашњости дели заједничка судбина

др Милош Ковић | 26. 12. 2015. у 18:31

Држава и стварање нације

Стојан Новаковић је неколико деценија био кључна личност српске националне политике у Старој Србији и Македонији. Имао је утицај на интелектуалце који су били тумачи националне идеје

др Милош Ковић | 27. 12. 2015. у 19:26

Језик аргумент за уједињење

Љубомир Јовановић први упозорио да је Хрватски национални покрет прво, у име сарадње, прихватио српски језик, да би потом све што је постало југословенско прогласио за хрватско

др Милош Ковић | 28. 12. 2015. у 18:23

Јединство поцепаног народа

Српска национална идеја, с краја 19. и почетка 20. века, била је нераздвојна од демократије и заснована на савремености, на "природном праву", уместо на хрватском "историјском праву"

др Милош Ковић | 29. 12. 2015. у 18:16

Национализам и патриотизам

У сукобу српског и хрватског националног покрета око Босне и Херцеговине и јужне Далмације језичка политика била је важно средство, па је и сам Скерлић узео учешћа у овом одмеравању снага

др Милош Ковић | 30. 12. 2015. у 16:20

Национална солидарност

У схватањима најутицајнијих српских интелектуалаца и идеолога, и поред све разноврсности критеријума за одређивање националне припадности, субјективна мерила су преовлађивала

др Милош Ковић | 02. 01. 2016. у 18:35