Фељтон
Текстови
Удар из четири колоне
Одмах после збора народних првака у Орашцу, фебруара 1804. године, на коме је донета историјска одлука о дизању устанка против дахија, а за во?у изабран Кара?ор?е, устаници су кренули у борбу, мада зимско доба није омогу?авало ве?а ратна дејства.
Топовима са острва
После освајања вароши, устаници кренули на твр?аву топовском канонадом са Великог ратног острва. Е, изеде ме пас, закон му његов, ре?и су тешко рањеног Васе ?арапи?а. Велики јунак имао снаге да нару?и сахрану у манастиру Раковица
Вождова десна рука
Својом храброш?у и умешнош?у, Станоје Главаш се истицао у многим бојевима. У току Хаджи-Проданове буне Турци ухватили и убили Главаша. Када је Милош Обренови? видео Станојеву главу набијену на колац, у њему је сазрела одлука о дизању Другог српског устанк
Фатална грешка вожда
Постављање Милоја Петрови?а на високу командну дужност имало је за последицу камени?ку катастрофу и траги?ну судбину прослављеног војводе Стевана Син?ели?а. Како су се кумови Младен Милованови? и Милоје Петрови? богатили иза Кара?ор?евих ле?а
Освета главом плаћена
После ?егарске катастрофе, Кара?ор?е одузео Трнавцу звање војводе и протерао га у Остружницу. Двострука освета: Милоје Петрови? организовао убиство Марка Кати?а, а вожд пресудио ликвидацијом Трнавца
Казне због дуката
Фебруара 1809. добошари су на ?ошковима београдских сокака објављивали забрану женама да се ките дукатима. Турци пани?но напуштали опседнути град
Рушење моћног царства
Европска штампа је са симпатијама пратила ослоба?ање Београда од османлија. Кара?ор?е прима у аудијенцију изасланике мо?них властодржаца. Ма? од сувог злата вожду поклонио влашко-молдавски кнез Ипсилантије
Доситеј међу браћом
Доситеј Обрадови? је 18. августа 1807. стигао у ослобо?ени Београд, где му је прире?ен вели?анствени до?ек. Невероватном енергијом и упорнош?у, Доситеј отвара прву високошколску установу у Србији - Велику школу
Вожду мање власти
Све до формирања Правитељствујуш?ег совјета власт је била сконцентрисана у рукама Кара?ор?а и неколицине његових људи. На идеју о формирању управних институција дошао прота Матеја Ненадови? и његов стриц Јаков
Криза прве владе
Како је изгледао састав прве владе у новијој српској историји. Ве? на по?етку мандата влада запала у кризу. Миленко Стојкови? и Петар Добрњац подносе оставке и одлазе у емиграцију
Гнев Црног Ђорђа
Тилзитски споразум изме?у Наполеона и Александра Првог ишао на штету Србије. Све би вас требало побити, мени треба војска, а њу не видим, одбрусио је Кара?ор?е руском ?иновнику који је дошао да уговори састанак са Родофиникином
Бег бечког шпијуна
Близак Кара?ор?ев сарадник Иван Југови? радио за аустријску обавештајну службу. У страху да ?е бити откривен, Југови? побегао у Аустрију што је изазвало запрепаш?ење ме?у ?лановима устани?ке владе
Седам година слободе
Београд је уживао у слободи за време Првог српског устанка само седам година. Наполеонов поход на Русију 1812. имао је судбоносне последице не само за Русе него и за Србе. Букурештански уговор довео у питање све тековине устанка
Вожду повратка нема!
Кад се Кара?ор?е опоравио и појавио на бојишту, Турци су кренули незадрживо у офанзиву. Куга је, у проле?е 1813, харала Београдом. ?ор?е Петрови? са породицом одлази у Земун, одатле у Грац и напокон у Русију
