Фељтон

Текстови

Крај на почетку

У хладној зимској загреба?кој но?и изме?у суботе и недеље, 11. и 12. фебруара 1961, при улазу у парк из Јандри?еве улице 35, висило је обешено, о стуб фењера, једва висок два метра и нешто, тело београдског песника и студента филозофије Бранка Миљкови?а,

| 11. 02. 2006. у 00:00

Ватра и ништа

Када је окон?ан живот младог песника Бранка Миљкови?а, Броз је још држао полуге штампе. Зато ниједан лист дуго година није се усу?ивао да се позабави трагиком Миљкови?еве судбине. Изузеци су били загреба?ки недељници "Вјесник у сриједу" и "Телеграм", лист

| 12. 02. 2006. у 00:00

Оставка из револта

Редакцију "Књижевних новина" Миљкови? напушта због одбијања уредништва да се штампају две песме Петра Паји?а. Писмо оставке и данас се налази код Паји?а, а према његовом мишљењу, Бранко је, вероватно, тада имао и друге разлоге што је напустио уредништво п

| 13. 02. 2006. у 00:00

Као у паклу

Ако те занима како сам, ре?и ?у ти: осе?ам се као у паклу, писао је Бранко пријатељу Златку Томи?и?у. Како су неки његови другари по перу по?ели да га "пецкају" да му је награда додељена за песму о "сину наших народа", а не за збирку "Ватра и ништа"

| 14. 02. 2006. у 00:00

Сусрети са смрћу

Своје се?ање на Бранка Миљкови?а под називом "Балзак из Ниш", Живорад Лази?, колега по перу и са факултета, завршава овако: "Годинама смо 12. фебруара одавали пошту Бранку. Крај његовог ве?ног дома рецитовани су стихови, при?але се успомене. Миљкови?ево о

| 15. 02. 2006. у 00:00

Хлад­на ва­тра

Код Миљ­ко­ви­?а је све у крај­но­сти, на­ро­?и­то ва­тра, она је хлад­на! Ва­жно свој­ство Миљ­ко­ви­?е­ве по­е­зи­је и ње­го­вог пе­сни?­ког по­ступ­ка је­сте стал­на те­жња ка про­ме­ни, написао је Слободан Ракити?

| 16. 02. 2006. у 00:00

Слу­тио смрт

Бре, бре, ро­де мој што се ?у­диш, Ми­ле! Је­сте, ов­де сти­же Бран­ко зва­ни Бал­зак из Ниш, али за­пам­ти да он ни­је као ти ша­ба?­ка ?и­ви­ја. Ако баш хо­?еш да се ис­так­неш по­зна­ва­њем мог ни­шког на­дим­ка, мо­раш за­пам­ти­ти и за по­том­ство за

| 17. 02. 2006. у 00:00

Др­во смр­ти

Др­во о ко­је се на­вод­но обе­сио пе­сник би­ло је су­ви­ше та­на­шно да из­др­жи те­жи­ну нор­мал­ног људ­ског те­ла. Јед­на од вер­зи­ја за­што је Бран­ко на­стра­дао у за­гре­ба?­кој шу­ми го­во­ри да су ње­га уби­ли ни­ко дру­ги но уста­шки по­да­ни

| 18. 02. 2006. у 00:00

Са­го­рео у ва­три

Пе­сник је са­го­рео у стал­ној на­пе­то­сти у ве­ли­ком опа­сном пла­ме­ну сво­је пе­сни?­ке ствар­но­сти

| 19. 02. 2006. у 00:00

Из­го­рео у го­во­ру

Бран­ко био нај­лу­цид­ни­ји пе­сник ко­га сам ика­да по­зна­вао, не­над­ма­шне ело­квен­ци­је у ко­јој је про­сто го­рео, за­бе­ле­жио је Сте­ван Ра­и?­ко­ви?.

| 20. 02. 2006. у 00:00

Политика
Тенис
Фудбал