УЗ КРОВ НАД ГЛАВОМ ГРАДЕ И ПРИВРЕДУ: Ефекти подршке државе младима за куповину првог стана

ПРОГРАМ подршке државе младима за куповину прве некретнине, осим што помаже у решавању проблема стамбеног збрињавања, има значајну улогу и у подстицању привредне активности.

Фото: Профимеда

Економско-социјални утицаји ових мера су вишеслојни - подстичу формирање нових породица, смањују емиграције младих и неједнакост у приступу становању, јачају грађевински сектор, повећавају потрошњу и запошљавање, истиче економиста Иван Николић у најновијем издању часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ).

Очекује се да ће Предлог закона о кредитима за младе бити усвојен у скупштини током фебруара, да би од 1. марта почела његова примена. Овим актом утврђује се гарантна шема и субвенционисање дела камате као мера подршке младима у куповини првог стана. Односи се на држављане Србије од навршених 20 до 35 година у тренутку подношења захтева за кредит, којима држава омогућава куповину прве непокретности са само један одсто учешћа.

Према Николићевим речима, грађевинарство је фундаментална карика у развоју националне економије, а снажна активност у овом сектору одржива је само уз јаку станоградњу. Како додаје, то не мора да буде искључиво изградња нових станова, већ је реч о ширем концепту који обухвата улагања и у реновирање, енергетску ефикасност и модернизацију стамбених објеката. Он оцењују да се улагање у станоградњу Србије мора додатно увећати.

Власница једне познате агенције за некретнине, Каћа Лазаревић, указује да у понуди, поготово у Београду нема довољан број добрих станова са релативно пристојним ценама, са квадратуром за један млади брачни пар. Она је апеловала на инвеститоре да праве станове какви су неопходни нашем тржишту, до 100.000 или 200.000 евра.

- Кад треба да дођете и да купите стан, ви сте у ситуацији да имате 100.000 евра и обратите се агенцији, која каже за те паре немамо шта да вам понудимо - објашњава Лазаревићева. - То је оно најстрашније, јер то је једна веома велика сума новца за било кога да је прикупи, а схватите да са тим новцем можете на некој далекој периферији да купите неки неуслован стан. Брачни парови који имају две пристојне плате, они могу себи да приуште, на пример, одређену уштеђевину и кредит, и бирају станове до 200.000 евра. То је просечан купац, који не прелази ову суму.

Повољнији станови и у Београду и широм Србије углавном се налазе ван главних урбаних зона. Међутим, ни у насељима ван централних градских општина у престоници више нема много јефтинијих некретнина. Тако је у Борчи и Кумодражу, које су раније бирали кредитни купци који имају ограничена средства, просечна цена оглашених станова порасла за чак 500 евра у последње две године и достиже цифру од 2.000 и 2.500 евра по квадрату, показују подаци портала специјализованог за некретнине "4 зида". Сличан тренд поскупљења бележе и Ресник и Железник.

Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), добијених на основу званичних купопродајних уговора, у првом полугодишту 2024. године највеће просечне цене по квадрату забележене су у Београду - код староградње 2.160 евра, а код новоградње 2.453. Иза Београда следи Нови Сад, где се квадрат продавао за 1.945 евра у староградњи, а у новоизграђеним зградама за 1.970 евра. У готово свим осталим градовима и у новим и у стари зградама просечни квадрат је био јефтинији од 1.500 евра. На трећој позицији је Ниш са ценом од 1.275 евра у новоградњи и 1.490 у староградњи. На другом крају листе, где су места са најмањим просечним ценама станова, су Врање, Зајечар, Прокупље и Кикинда где је квадрат у старим и новим зградама коштао од 670 до 820 евра.

Како истиче Лазаревићева, да би се дошло до повољније цене квадрата у престоници купци морају да направе одређене уступке, јер не могу сви живети у центру Београда.

- Постоје одређени делови града који су раније саграђени, квалитетни су, имају довољно зеленила, паркинг око куће, али потребно је адаптирати стан - наводи Лазаревићева. - Такви станови су доступни и то је Браће Јерковић, Медак 1, 2 и 3.

Како је оценила, најскупље цене квадрата су у елитим зградама, без обзира на локацију, а то је на Врачару, Сењаку, Дедињу, али највише на Новом Београду, јер тамо се дижу читави комплекси и унапред се знају цене таквих зграда. Говорећи о најјефтинијим квадратима, када је у питању стара градња, она каже да цене варирају од 2.500 до 3.500 евра у зависности од тога у каквом је стању некретнина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације