ПЛАНИРАМО ДАЉЕ ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА: Интервју - Синиша Мали, потпредседник Владе и министар финансија

НЕ јурим функцију премијера, где год да будем даћу свој максимум. Привредни раст наше земље је у 2023, према прелиминарним извештајима износио 2,5 одсто, што је у складу са нашим проценама и очекивањима. То истовремено значи да је у четвртом кварталу 2023. наш привредни раст убрзао на 3,9 одсто БДП. Притом је веома важно што је раст диверсификован и остварен у свим привредним секторима - грађевина, пољопривреда, индустрија и услужни сектор. У апсолутном износу наш БДП је у 2023. износио око 69,1 милијарду евра, а сетите се само да је 2012. БДП у апсолутном износу био 33,7 милијарди евра.

Фото В. Данилов

Овако потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали у божићном интервјуу "Новостима" одговара на питање о расту наше привреде у 2023, који је двоструко већи него у ЕУ:

- У овој години очекујемо да ће наш БДП у апсолутном износу бити око 74,5 милијарди евра и да ћемо расти по стопи од 3,5 одсто. Веома је важан податак и да је у трећем кварталу прошле године стопа запослености износила 50,7 одсто, а 2,36 милиона људи у Србији је било запослено, што је најбољи резултат у историји. Истовремено, стопа незапослености је на рекордно ниском нивоу од девет одсто. Док је једна Немачка у рецесији. Дакле, нигде није лако. Добро је да смо напорним радом пре ових криза, стабилизацијом, модернизацијом и развојем, успели да створимо систем који је отпоран на кризу и који не посрће у великој мери упркос глобалним дешавањима и спољним притисцима.

Да је неко пре десетак година рекао да ће друге највише плате у Србији бити у Бору и да ће наша земља победити америчку Минесоту и шпанску Малагу у кандидатури за домаћина "Експо 2027", нико му не би веровао. Како се преокренула слика?

- Не лако, далеко од тога. Са стране можда изгледа лако, али иза ових резултата је огроман рад, покретање умртвљеног, тромог неефикасног, а огромног, система, велика амбиција да ми то можемо, и труд, труд, труд и још много труда. Пре десет година Србија је била архетип земље како једна европска држава не треба да буде уређена. Само један пример је нефункционисање државног апарата који се апсолутно осликавао на економске бројке - Србију су инвеститори тада заобилазили, није имала развијену инфраструктуру, нити поверење да може да изгура тако велике пројекте да би их неко финансирао, није имала фабрике, радна места. Људи су живели са просечном платом од 330 евра, са око 200 евра просечне пензије и са минималном зарадом од око 15.700 динара. Имали смо катанце на фабрикама и пола милиона људи који су остали без посла, па је сваки четврти грађанин био незапослен и без примања. У десет година отворили смо више од 460 фабрика и производних погона, изградили путеве, брзе саобраћајнице, пруге, болнице, школе, отворили 500.000 радних места, а само прошле године привукли смо око 4,5 милијарди евра страних директних инвестиција, колико очекујемо и у овој години, подигли просечне плате на 840 евра у децембру 2023, просечне пензије на 390 евра у јануару ове године и минималну зараду на више од 400 евра. И континуирано их повећавамо, иако су последње четири године време велике светске кризе, која и нас наравно погађа. Та 2012. је прекретница за Србију у којој, да нисмо кренули са развојем, никада не бисмо постали кредибилни партнер угледних међународних институција, нити завредили поштовање у дипломатским односима. Симболично, 15 година након тога, 2027, са "Експом", Србија ће бити центар света. То је наша велика развојна шанса коју ћемо искористити да покажемо колико смо порасли у претходној деценији. Уз све ово, сматрам да је наш успех утолико већи што те 2012. нисмо кренули од плуса, чак ни од нуле, него из огромног минуса.

Наши партнери са Запада нису били вољни да подрже све пројекте које је Србија желела да покрене. Какав ће бити наш даљи економски и развојни курс?

- Главне правце развоја смо увелико трасирали и наши резултати показују да је тај правац добар. Наше је да наставимо истим путем и бар истим темпом, ако не и брже. То значи наставак великих инфраструктурних улагања. Само у овом тренутку ми у Србији имамо 11 ауто-путева и брзих саобраћајница у изградњи. Цела наша земља ће бити премрежена ауто-путевима и брзим саобраћајницама. Па ми смо од 2012. урадили 468 километара ауто-путева и 108 километара пруга и реконструисали чак 807 километара пруга. Притом, на корак смо до инвестиционог рејтинга, а за то је само потребно да дуже време бележимо раст и успехе. Знам да ми то можемо, нашли смо начин за економско излечење Србије и нећемо стати са развојем. Болне реформе су иза нас, наставићемо започети посао и даља велика улагања, а много ће их бити. Посебно у вези са "Експом", али и изван тог пројекта очекујемо даљи раст економске активности, преливање позитивних ефеката на многе друге секторе, даље економске користи попут нових радних места, гурања БДП до нивоа који нам осигурава даљи раст животног стандарда.

Шта је српски економски план за наредне четири године?

- У две речи - даљи раст! Планирамо даљи и континуиран раст плата, пензија и минималне зараде, БДП у већем износу, даљи раст запослености, даљи раст прилива страних директних инвестиција и подизање општег квалитета живота. Све то кроз висока капитална улагања јер је то мотор развоја који даље гура привреду, и све секторе, а битно нам је да сви расту. Томе ће највише допринети припреме и организација специјализоване "Експо" изложбе, јер ће се градити као никада досад, укључујући путеве и пруге, пратећу комуналну инфраструктуру, Национални стадион, 1.500 станова, пуно пратећих објеката. То ће бити приоритет.

Председник је послао сигнал да Брнабићева неће више бити премијерка. Хоћете ли је ви наследити или је та позиција резервисана за Вучевића?

- Није то питање за мене, и ја заиста не волим да коментаришем нити да спекулишем о било каквој подели функција. Никада нисам јурио за функцијама и фотељама. Бићу тамо где буде процењено да својим знањем, енергијом и идејама могу највише да допринесем. На којој год позицији да будем, даћу свој максимум, да од Србије наставимо да стварамо још боље место за живот.

Често вас председник позива да обезбедите новац за неке непланиране пројекте. Којом алхемијом налазите паре да се одржи финансијска стабилност?

- Све то ми имамо у виду када правимо буџет, тако да увек ту има неких резерви. Морате да мислите на све унапред. Свакако, данас је то мало лакше него раније. Пре десетак година Србија није имала довољно новца на рачуну ни за исплату месечних пензија. Те 2012. на рачуну државе било је 70 милиона евра, а само за исплату пензија је требало 350 милиона евра. Данас имамо пет милијарди евра на рачуну, ликвидни смо, стабилни, одговорно управљамо јавним дугом и он је у сигурним оквирима, имамо перформансе развијене земље и сви макроекономски показатељи су на задовољавајућем нивоу. Управљати таквом земљом је свакако лакше, иако светских изазова попут актуелних криза никада не мањка. Било је тешко извући нас из блата, али то је иза нас. Сада настављамо са развојем, а за то су нам потребни стабилност, новац и углед.

Доступан сам и док трчим

A НИЈЕ тајна да сте заљубљеник у спорт и рекреацију, али вас председник због тога понекад критикује. Како се припремате за маратоне и јесте ли му доступни током рекреације?

- Доступан сам увек, чак и када трчим, тако да то није проблем. Дуже дистанце трчим викендом рано ујутру, а током недеље су то неки краћи јутарњи тренинзи. Иако то некима може деловати исцрпљујуће, већи физички напор вам доноси више енергије за остатак дана, тако да можете квалитетније да се бавите својим послом. Признајем да није увек лако испратити мој ритам, али тако функционишем и то доноси резултате. На крају крајева, и све што радимо је један велики маратон, а на маратон не можете неспремни.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације