Ауторски текст Марка Чадежа о српској економији у 2025.

Наш пут има четири кључне тачке: Спремите се – биће то фасцинантно путовање

Фото: ПКС

Уживајући у божићним празницима ван канцеларије, пијући трећи еспрессо у току дана (јер, зашто се зауставити на два?), импресиониран сам колико нам глобална економија никада не дозвољава да дођемо до даха, чак ни док смо на одмору.  2025. година није изузетак. Инфлација опада, вештачка интелигенција преузима све – од канцеларијских задатака до писања поезије (да, поезије), а енергетске потребе су све веће.

Свет нам је поставио сложен изазов у виду слагалице пуне прилика и променљивих околности. Србија, мала земља великог срца и још већих снова, нашла се на раскрсници. Нисмо ту само да реагујемо на глобалне промене; ми их активно обликујемо. Замислите то као путовање по Балкану – пуно неочекиваних скретања, задивљујућих видиковаца и, да, повремено пробушене гуме, пише Марко Чадеж у ауторском тексту објављеном на Линкдину.

Наш пут кроз ову годину има четири кључне тачке: суочавање са глобалним изазовима, одважно представљање свету, складиштење енергената
и суочавање са обећањима и границама вештачке интелигенције. Спремите се – биће то фасцинантно путовање.
 

Суочавање са глобалним изазовима:

Одржати главу изнад површине

Глобална економија у 2025. подсећа на ролеркостер: нижа инфлација доноси олакшање, док нас растуће енергетске потребе држе у стању напетости. Централне банке, укључујући америчку Федералну резерву, смањују каматне стопе, подстичући људе да троше. То су добре вести за трговце, али немојмо заборавити – неко мора да снабдева енергијом све те тржне центре и онлајн наруџбине. Очекује се да ће глобална потрошња енергије порасти за 2 одсто ове године, а фосилна горива и даље доминирају у енергетском миксу, упркос растућим напорима за развој обновљивих извора енергије.
 

За Србију то представља и шансу и изазов. С једне стране, пад инфлације могао би да  подстакне страна улагања и да повећа потражњу за нашим извозом. С друге стране, растуће цене енергије и строги прописи ЕУ у вези са емисијом угљен-диоксида су пред нашим вратима. Балансирамо између економских амбиција и одговорности према животној средини.
Али, да будемо искрени: Срби одлично функционишу под притиском. Било да је у питању превазилажење историјских преокрета или прављење ракије од сумњивих берби, увек нађемо начин.

ШАНСА #1:

Отварање ка свету: Од Београда до Азије, Африке и шире

Једна од највећих снага Србије одувек је била њена способност да се повезује. Било кроз трговинске руте, дипломатију или заједнички хумор, увек смо градили мостове. 2025. године, та улога је важнија него икад. Да, ЕУ остаје наш најважнији економски партнер и крајњи циљ, али у временима када Брисел проживљава кризу идентитета, а чланице ЕУ се боре са сопственим економским проблемима, свет се убрзано мења.

Поновно повезивање са Африком

Африка-Србија безбедносна конференција одржана у децембру 2024. није била само престижни догађај – то је било Писмо о намерама. Као домаћини више од 40 афричких делегација, поново смо оживели историјске везе настале кроз Покрет несврстаних.

Сада, пред нама су конкретне прилике. Брза урбанизација и инфраструктурне потребе Африке савршено се уклапају са српском експертизом у грађевинарству и инжењерингу. Наше компаније могу донети знање и иновације афричким тржиштима, стварајући нове трговинске руте за српски извоз.

Изградња мостова ка Азији

На азијском тржишту, Србија прави значајне  искораке.

Потписали смо Споразум о слободној трговини са Кином, преговарамо са Јужном Корејом, а 2024. године имали смо и историјску посету јапанске пословне делегације. Као партнери у финансирању новог међународног копнено-морског коридора који повезује Југоисточну Азију са Европом, учвршћујемо односе који би могли радикално да промене нашу економију.

Кинеске компаније, суочене са трговинским баријерама и економским изазовима код куће, све више траже тржишта у иностранству. Србија је идеалан партнер због свог стратешког положаја, приступачне радне снаге и лаког приступа европским тржиштима. Замислите Београд као Диселдорф из 1980-их за јапанске компаније: као одскочну даску за улазак у Европу. Заједно, Будимпешта и Београд могу да предводе Европу у неизбежној будућности трговине са азијским велесилама.

Складиштење енергената: Револуција под нашим ногама
Ако би глобална трка за складиштењем енергената била нова златна грозница, Србија би била нешто ново, неистражено и пуно потенцијала. Наша налазишта литијума, бакра и бора кључна су за производњу батерија које покрећу електрична возила и чувају обновљиву енергију. Само налазиште литијума у долини Јадра, једно је од највећих у Европи, и представља фактор промене.
Свет убрзано развија капацитете за складиштење енергије на мрежи, а ове године очекује се повећање од 80 гигавата – осмоструко у односу на 2021. годину. Србија не седи на ресурсима; активно се укључује у енергетску транзицију.

Изградња ланца производње

Од рударења литијума до производње катодних материјала и батерија, Србија има потенцијал да предводи целокупан ланац производње. Овај процес не подразумева само извоз сировина већ изградњу снажног екосистема који привлачи инвестиције, ствара нова радна места и јача нашу економију.

Баланс између раста и одрживости

Решавање еколошких питања на темељу чињеница, а не идеологије, није само регулатнорни захтев, већ и морална обавеза.

Али ако постоји нешто у чему су Срби изузетни, то је проналажење решења. На крају крајева, претворили смо старе индустријске комплексе у савремене центре иновација где се производи Фиат Гранде Панда ЕВ или СИМЕНС трамваји Авенио у Крагујевцу – зашто то не бисмо урадили и за зелену енергију?

ШАНСА #3:

Вештачка интелигенција и дигитална трансформација: Светла (и скупа) будућност

Вештачка интелигенција је можда звезда глобалне економије 2025, али не заборавимо – она је енергетски интензивна дива. Дата центри, кичма вештачке интелигенције, троше огромне количине електричне енергије. Очекује се да ће се глобална потрошња енергије за дата центре удвостручити до 2026. године, и да ће достићи приближни ниво целокупне потрошње струје Јапана.

Србија,  као дигитално чвориште

Са растућим ИТ сектором и повољним ценама енергије, Србија има потенцијал да постане регионално средиште за дата центре. Компаније попут Nvidije, Google-a i Microsoft-a инвестирају у развој великих дата центара, а стручна радна снага и близина европским тржиштима чине нас атрактивним партнером.

Таленти и иновације

Али да не улепшавамо превише:  изазови су и даље присутни. Од капацитета електро мреже до глобалних несташица полупроводника, биће потребно да се суочимо са неким тешким ситуацијама. Ипак, ако постоји нешто што Срби знају да раде, то је да препреке претворе у прилике.

Могућа коначна дестинација: Центар прилика

Путовање Србије кроз 2025. није само одговор на глобалне трендове—то је смишљена стратегија за обликовање наше будућности. Од успостављања нових партнерстава са Африком и Азијом до лидерства у области складиштења енергије и вештачке интелигенције, Србија доказује да мале земље могу имати велике амбиције. Пут који је пред нама неће бити лак. Биће препрека, фаза раста, и тренутака сумње у себе. Али док размишљам о томе колико смо далеко дошли, испуњен сам оптимизмом. Србија није само у процесу прилагођавања глобалним променама—она помаже у њиховом обликовању.

Зато, подижемо чашу за путовање—путовање пун изазова, прилика и храбрих амбиција. А ако наиђемо на препреке и саплетемо се? Па, урадићемо оно што увек радимо: смејаћемо се, учити и наставити даље. Јер у Србији, путовање је једнако важно као и дестинација.

Новогодишња жеља: На српски начин

Како улазимо у 2025, дозволите ми да поделим жељу—и малу исповест. Као и сваке године, са великим ентузијазмом сам записао своје новогодишње резолуције.
Замишљате оне уобичајене: пити мање кафе (немогуће), изгубити тежину (видећемо), и коначно престати радити до касно (ха!).

Али да будемо реални—новогодишње резолуције су попут оних добронамерних међународних споразума: пуне добрих намера, али тешке за спровести. Зато желим да пожелим нешто другачије, нешто што је јединствено српско. Желим да наставимо да прихватамо своје посебности, наш хумор и нашу непоколебљиву отпорност. Желим да наставимо да налазимо снагу у изазовима, смејемо се у лице неприликама и славимо наше победе—велике и мале. Надам се да ћемо сањати велике снове, вредно радити, и, да, можда се почастити још једним парчетом сарме више него што би требало.

2025. биће пуна обрта и изненађења, али ако ико може да путује кроз непредвидљиво, то смо ми. Имамо историју, таленат и дух који нам не дозвољавају да одустанемо. Нека ова година буде посвећена не само постизању циљева, већ и наставку путовања са оптимизмом, одлучношћу и, наравно, здравом дозом самоироније.

За 2025. годину—годину у којој ћемо пригрлити хаос, искористити прилике и поново доказати да је Србија мала само на мапи. Срећна Нова година!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације