ОБАРАЈУ БАЛОНЕ И ТРГОВИНСКЕ РЕКОРДЕ: Никад већа размена Кине и Америке

ДОК свет плаше трећим светским ратом, Кинези и Американци су у прошлој години економски сарађивали у вредности од 642,33 милијарде евра

Фото: Профимедиа/Илустрација

ТРЕЋИ светски рат је на помолу. Непријатељ западног света је Кина, а не Русија. Кинези шпијунирају САД. Американци оборили кинески балон изнад своје територије. У мору сличних информација које плаше човечанство целе планете пословне статистике показују сасвим другачије односе између две најмоћније светске економије.

Према званичним подацима, увоз и извоз робе између САД и Кине је у 2022. години имао вредност од 642,33 милијарде евра, што представља нови рекорд постигнут упркос напетим дипломатским односима Вашингтона и Пекинга.

САД су прошле године увезле робу из Кине у вредноси од 499,51 милијарду евра, преноси Би-Би-Си.

Американци су прошле године трошили више новца на кинеску робу, између осталог, на кинеске играчке и мобилне телефоне.

Извоз америчке робе у Кину се такође повећао и достигао вредност од 143,12 милијарди евра.

За раст трговине између САД и Кине су делимично одговорни и растући трошкови живота, али бројке показују и колико се Вашингтон и Пекинг ослањају једно на друго упркос напетом односу између две земље који траје од 2018. године.

"Владе, компаније и потрошачи би можда желели да се одвоје, али у раздвојеном свету би било тешко достављати продукте по цени коју би фирме и потрошачи били спремни да плате," изјавила је оснивачица Азијског трговачког центра Дебора Елмс, а преноси Танјуг.

Дипломатски односи између Вашингтона и Пекинга су тренутно напети због афере са наводним шпијунским балоном, који је неколико дана летео изнад америчке територије док га у суботу није оборила војска САД изнад Атлантика.

Foto: Printskrin

Рат у Украјини, један од највећих сукоба после Другог светског рата, донео је светској економији ионако начетој ковид кризом нове изазове. Већина роба и услуга је поскупела. Део те статистике има узрок и у новом трговинском рекорду у односима САД-Кина. Ипак, упркос напетостима и скоро шестогодишњем "трговинском рату" двеју супер сила. Ни једна, ни друга страна се не одриче пословног партнерства и могуће зараде.

Упркос оштрим политичким неслагањима, економија уопште не штуца. Напротив.

Ипак, из српске позиције, није лоше примити к знању и овакве информације. Наша држава је често на удару критика зашто није само и једино окренута према западу. Траже да уведемо санкције Руској Федерацији, а ништа мање нас не критикују што се превише ослањамо на инвестиције из Кине.

Када се Европска унија осећала снажно и самодовољно чак је прибегавала и административним отежавањем наших економских односа са најмногољуднијом земљом на свету. Пример је Смедеревска железара. Пре три године увели су нам извозне квоте, због чега је смањена производња челика у Србији. Када је светска економска криза нарасла и када се Стари континент нашао у проблемима, од чега је један и недостатак железа, квоте су брзо заборављене и готово несметано поново можемо да извозимо.

Неки би то оценили лицемерјем, али малобројне нације, попут наше, за тако нешто немају луксуз. Србија може само оно што је и досад радила да проба надљудским напорима да балансира са својим политичким и економским интересима. Да користи кинеске ресурсе за драматично бржи инфраструктурни развој него што би био да чекамо да нас се Брисел сети. Да није било тако, неупоредиво мање километара модерних ауто-путева и пруга би изградили. Да смо слепо слушали налоге из ЕУ и САД данас би наши грађани и привреда плаћали драстично већу цену енергената да смо окренули леђа Русији.

Да се нисмо водили својим интересима и корона криза би била тежа. Зато нам не преостаје ништа друго него да наставимо да балансирамо колико год можемо како бисмо у жељи да слепо следимо туђе, остварили што више наших интереса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације