БИЋЕ ЗЛАТНОГ ЗРНА И ЗА ИЗВОЗ: Жетва пшенице је при крају, а на располагању ће нам бити род од 3,2 милиона тона
СРБИЈУ ове године очекује род пшенице од 3,2 милиона тона. Приноси су највише зависили од количине падавина и агротехничке примене и иду од 3,5 до осам тона по хектару.
На нивоу земље, просечни приноси су 5,2 тоне по хектару. Пшеница је доброг квалитета. У нашој земљи годишње се потроши око 1,7 милиона тона пшенице, што значи, са прелазним залихама, да ће бити доста зрна и за извоз.
- Ближи се крај жетве пшенице и можемо да кажемо да је ово била једна добра година за њену производњу - истакла је Сунчица Савовић, председник Удружења "Жита Србије".
- Род ће бити око 3,2 милиона тона. Наша земља је иначе ушла у нову тржишну годину за пшеницу са залихама од више од 750.000 тона. То су рекордне пренесене залихе. Тако да ћемо ову годину започети са 3,95 милиона тона пшенице у земљи. На годишњем нивоу трошимо нешто мање од 1,7 милиона тона, за све намене. Све остало имамо за извоз.
Због квота које је држава увела, власници пшенице, кукуруза и уља у Србији, нису успели да увезу вишкове и ослободе складишта. Уз то, последње три недеље, цене житарица и уља, на берзама, у драстичном су паду. Па и ако буде ослобођен извоз, моћи ће да тргују по прилично нижим ценама.
Ситуација са пролећним усевима засад је прилично добра. Временске прилике последњих десетак дана нису ишле наруку, због суше. Ипак, већ два дана имамо значајне падавине, што ће допринети кукурузу, јер је он у кључној фази развоја. Жетва је тек у септембру и рано је још говорити о будућем роду, сматра Сунчица Савовић.
- Неке почетне процене су да би род кукуруза могао бити већи него прошле године - каже Савовићева.
- Очекујемо око седам милиона тона кукуруза. Соје исто више него лане, па су процене неких 750.000 тона. Када је реч о сунцокрету, видели смо да суша ту нема утицаја и поуздано можемо да кажемо, јер има више површина под сунцокретом, да би род могао бити неких 730.000 тона. То је еквивалент производњи 350.000 тона уља. У Србији трошимо између 80.000 и 100.000 тона уља, а сада имамо залихе од око 40.000 тона, рафинисаног и нерафинисаног уља.
НАЈВИШЕ ИЗВОЗИМО У РУМУНИЈУ
КУКУРУЗ и пшеницу највише извозимо у Румунију и Италију, а затим у БиХ, Северну Македонију, Албанију, Аустрију, Црну Гору и Немачку. Због рата у Украјини, али и забране извоза житарица из Русије, процењује се да би око 30 одсто света могло да остане без пшенице. Нарочито ако се зна да ове две државе учествују са око 30 одсто у светском извозу пшенице, а код кукуруза око 20 процената. У робним резервама тренутно има 800.000 тона пшенице и милион тона кукуруза.
Препоручујемо
"СРАМ ТЕ БИЛО, ОАФЕ ШИЦЕ" Маск жестоко одговорио Шолцу због онога што је рекао у Давосу
АМЕРИЧКИ милијардер Илон Маск поручио је немачком канцелару Олафу Шолцу да треба да га буде срамота назвавши га "Оафом Шицом".
22. 01. 2025. у 08:22
"НЕМА ВИШЕ МИРА" Немачки генерал дао алармантну изјаву о рату са Русијом
ВИШЕ нема мира између Русије и Немачке, рекао је генерал Бундесвера Андре Бодеман у интервјуу за БР24, преноси РИА Новости.
20. 01. 2025. у 12:50
"ИЗБОМБАРДОВАЛИ СМО СРБЕ САМО ТАКО": Певач служио на КиМ 1999. - јавност у неверици због његове изјаве (ВИДЕО)
ПЕВАЧ Џејмс Блант, који се прославио дебитантским албумом "Back to Bedlam", служио је у Кфору 1999. године, за време и непосредно након бомбардовања.
27. 01. 2025. у 12:07
Коментари (1)