ИЗ БЕОГРАДА НА ПОСАО У ПЕЋИНЦЕ И СТАРУ ПАЗОВУ: Општине и градови са дугом традицијом предузетништва настављају економски напредак

ДА се посао налази и добија по месту боравка, житељи београдске општине Савски венац не би морали да брину.

Индустрија у Старој Пазови, Ђорђе Радиновић, Фото Промо/Архива

Последњи, у јануару објављени, подаци Националне службе за запошљавање показују да је то једино место у Србији у коме је пријављена потреба за кадром била скоро једнака броју регистрованих незапослених - 1.014 наспрам 1.034.

Расписаних огласа у другим местима је далеко мање, али ни листе оних који ишчекују нису свуда исте дужине. Прве међу општинама са најмање суграђана који активно траже посао, у односу на број становника су Стара Пазова, Горњи Милановац, Пећинци, па и Љиг.

Посао преко бироа у Старој Пазови тражи тек 1.088 људи, а процењује се да у овој општини живи око 65.000 становника. Овај део Срема годинама је познат по предузетничком духу.

- Годинама смо лидер запошљавања у Срему - поносан је председник Општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић.

- Док је 2012. године било запослено 9.500 становника, данас имамо око 25.000 запослених. Привредни развој, повећан број запослених и укупна пословна клима директно утичу на буџет локалне самоуправе, а то на инвестиције, улагање у инфраструктуру, уређење насеља. Поносни смо на чињеницу да посао у Старој Пазови не може да нађе, готово само онај ко то и не жели. Просек плата код нас на локалу не иде испод педесетак хиљада динара, што је далеко од просека 2012. године.

Хале у Пећинцима, Синиша Ђокић Фото С. Костић/Промо

Недалеко одатле су и Пећинци, у којима су подједнако успешна пољопривредна газдинства и озбиљна индустрија. Зато је у овом месту на евиденцији НСЗ тек 601 незапослени, а броје укупно непуних 20.000 житеља.

- У последњој деценији Пећинци су доживели својеврсно буђење - каже Синиша Ђокић, председник Општине Пећинци.

- За око 15 година отворено је више од 5.000 радних места, па их је сада укупно 8.500, кроз гринфилд инвестиције у општину је ушло 700 милиона евра, а сваког дана око 1.000 до 2.000 људи долази из Београда и других општина овде на посао. Послује 800 фирми, међу којима је 70 великих светских компанија. Тајна привлачности Пећинаца лежи у географском положају, близини ауто-пута, доброј радној снази, али и брзој администрацији. Били смо пример за рекордно брзо и ефикасно издавање грађевиндских дозвола. За нас сваки улагач има ВИП третман и чекање је сведено на минимум.

Мерено евиденцијом НСЗ, прилично добар резултат пише Горњи Милановац. Пријављено је тек 1.245 житеља без радне књижице у граду од око 42.000 становника. И у старој Југославији познат као индустријски центар, Горњи Милановац изгледа ни сада не кубури са послодавцима. На први поглед помало изненађујуће, у Љигу тек 366 грађана јавља се Националној служби за запошљавање у потрази за послодавцем, а у њему живи скоро 12.000 људи.

- Објашњење је једноставно. Налазимо се у близини лазаревачког рудника Колубара - кажу у општини.

- Ту је посао нашао велики број становника Љига. Колубарске јаке плате утицале су и да се просек зарада по глави становниика подигне. Боље су него у Ваљеву, иако је тај град много већи и развијенији од Љига.

Свим овим општинама заједничко је да су близу или тик уз велике саобраћајнице, не кубуре са водом, струјом... Зато их често бирају инвеститори. И домаћи и страни.

- Идеја субвенција је била да се привуку инвеститори у мање развијена подручја - каже Јелена Жарковић, професор Економског факултета у Београду.

- Али, како кажу и надлежни из Министарства привреде, не може нико фирму да натера негде да послује. Оне траже добре услове. Није ништа ново, тако је већ деценијама, Београд и Војводина сигурно имају највећу привачећу снагу. Ту је и већи избор образованог кадра. Неке анализе су показале да су инвестиције побољшале ситуацију у деловима мање развијености.

Подаци републичке статистике показују да је у престоници дефинитивно боља ситуација на тржишту рада. Стопа незапослености је свега девет одсто, за два одсто мање од републичког просека. Истовремено је и најмање људи који су, из било ког разлога, ван тржишта рада - 42 одсто је неактивних.

Следи Војводина у којој је незапослених 9,6 одсто, а неактивних 47 одсто. Подаци о незапослености у Јужној и Источној Србији наговештавају да је овај регион напредовао - 12,1 одсто их је. С друге стране, тамо сваки други житељ, који би могао да ради, из неког разлога то и не покушава. У Шумадији и Западној Србији не ради 14,6 одсто грађана. Ван тржишта рада је 44,1 одсто.

Фондација за развој економске науке недавно је анализирала ефекте Националне стратегије запошљавања за протеклу деценију. Разматрајући више аспеката тржишта рада, истраживање је показало да је Београд додатно напредовао у многим пољима. Стратегија је делимично успела да смањи разлике када се узму у обзир плате по становнику
- Може се рећи да су за разлику од почетка периода три преостала региона знатно уравнотеженија, али да је водећи регион, регион Београда, додатно одмакао од њих - наводе аутори. - Са друге стране, регионалне разлике по питању стопе незапослености незнатно су се смањиле. Међутим, поред броја запослених радника важно је узети у обзир и ценовни аспект тржишта рада, односно зараде радника. Београдски регион је повећао предност у односу на преостала три региона, али је платни фонд међу њима знатно уравнотеженији. Иако је забележио највећи пад, регион Војводине је још увек испред региона Шумадије и Западне Србије чији је платни фонд незнатно порастао и региона Јужне и Источне Србије, чији је удео рада остао непромењен.

У конкретним износима, када се укупни фонд плата подели на све становнике, у Београду је он 2019. достигао скоро 30.000 динара. У 2011. година износио је мало преко 16.000 динара. У Јужној и Источној Србији сада износи 12.050 динара, а био је 6.243, док у Шумадији и Западној Србији по становнику дође 12.465 динара плате, а било је 6.379. Војводина је са 8.805 догурала до 15.454 динара по становнику.

ЗАЈЕДНИЧКО ТРЖИШТЕ

ОВЕ године требало би да заживи идеја да незапослени из Србије, Северне Македоније и Албаније конкуришу на заједничком тржишту рада.

- Време и анализе ће показати праве ефекте, али чини ми се да ће Србија имати користи од тога - сматра професорка Јелена Жарковић. - Недостаје нам ниско квалификована радна снага, пре свега у грађевинарству. Они и сада долазе из тих држава, али ће послодавцима процедура бити знатно јендоставнија. То ће вероватно бити ти послови. Не верујем да ће конкурисати нашој радној снази.

ВИШЕ РАДНИКА НЕГО ЖИТЕЉА

ЈЕДНО од 15 насеља Општине Пећинци су Шимановци, које је специфично по томе да има више запослених него житеља! То је једино село у Србији са 50 фабрика, 3.000 житеља а 3.200 радника. У фабричкој зони села од око 800 хектара, све су стране компаније, осим две велика домаће индустрије. Фабрике у Шимановцима производе аутомобилске делова, машине, грађевински материјал, опрему за пекарску индустрију, кафу и разне друге производе.

Препоручујемо

Црна Гора

0 0

БЕЗ ПОСЛА ОКО 20 ОДСТО РАДНО АКТИВНИХ: Стопа незапослености у Црној Гори порасла за осам одсто у односу на 2019.

11. 09. 2021. у 08:30

Србија

0 0

СМАЊУЈЕ СЕ БРОЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ: На евиденцији НСЗ 8.000 Краљевчана

03. 08. 2021. у 10:56

Економија

0 0

МАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ У СРБИЈИ: Стигли резултати анкете о радној снази

30. 06. 2021. у 14:10

Предузетник

0 0

ЗА НОВА РАДНА МЕСТА 5,75 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА: Национална служба за запошљавање - позив компанијама, грађанима и локалним самоуправама

29. 04. 2021. у 18:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације