ПАПРЕНО ПЛАЋАМО ШЕЋЕР УМЕСТО ПЧЕЛИЊЕГ НЕКТАРА: Мед од маслачка уопште не постоји, а продаје се у нашој земљи

МЕД од маслачка не постоји, а продаје се широм Србије. Прави мед од борових иглица се не прави у нашој земљи, али домаћи произвођачи пласирају намирницу под овим називом.

Илустрација / Фото Depositphotos

Све је више ових производа сумњивог порекла и квалитета и када су у питању врсте које се традиционално израђују код нас, попут ливадског, шумског, багремовог...

Потрошачи се на овај начин доводе у заблуду, а такви артикли могу да буду и штетни. Колико су истопљеног шећера, папарено платили и појели потрошачи у Србији, верујући да конзумирају прави, лековити производ, нико не зна.

Последња акција откривања ових фалсификата, пре неколико месеци, показала је да на тржишту Србије 40 одсто меда није исправно. Пре шест година, велику проверу су спровеле надлежне институције, узимајући узорке са свих места и тада је утврђено да је чак 95 процента овог производа лажно.

Фото промо

Назив мед може да има само намирница која не садржи ништа друго осим чистог пчелињег продукта. Према дефиницији то је природна супстанца, производ медоносних пчела од сакупљеног нектара биљака. То је намирница која се конзумира у непрерађеном облику.

Произвођачи не одустају од фалсификовања. Велике организоване криминалне групе, лажне производе успевају да пласирају кроз трговинске ланце и маркете широм Србије. С друге стране, и многа мала пољопривредна газдинства крше закон.

Репортери "Новости" су пронашли бројне сајтове и профиле на друштвеним мрежама путем којих маркети и директно пољопривредници продају лажни мед од маслачка и од борових иглица по цени од око 600 динара. Ови производи су, заправо, сируп. Обично су направљени мешањем маслачка или борових иглица са шећером, а онда се убацују и неки други додаци.

Прозвођачи промовишу и њихова наводна лековита својства, што је, такође, супротно прописима, јер за такву врсту поруке морају да поседују дозволу Министарства здравља.

Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), каже за "Новости" да су то све фалсификати. Он указује да се деценијама на Златибору продавао лажни мед и да је то сада сузбијено.

- Мед од маслачка не постоји, јер је то само једна од биљака са које пчела скупља нектар и нико не може само то да издвоји - објашњава Живадиновић. - То што се продаје под тим називом су обични сирупи.

Што се тиче меда од борових иглица, како наводи, он постоји, али не у Србији. Има га у Грчкој, а настаје тако што што цврчак пије нектар са борових иглица и од тога прави беличасту пену, а онда пчела то скупља.

Фото промо

Поједини пољопривредници наводе да су сируп помешали са одређеном количином чистог меда, а Живадиновић истиче да природни пчелињи производ не сме да садржи никакав додатак да би могао тако да се декларише.

- То не могу да називају медом, него сирупом, а све што садржи треба да буде наведено у декларацији - истиче Живадиновић. - Иначе, према прописима, само регистрована фирма може да меша сировине. Пољорпивредници могу да продају само примарни производ.

Из једног газдинства у општини Дољевац, који продају мед од маслачка и борових иглица, кажу да они прозиводе називају исто као што су њихове баке то радиле.

- Ми то радимо према традиционалном рецепту - наводи Љиља М. - Прво урадимо сируп од маслачка и борових иглица, а после помешамо са медом. Наши купци знају како је то направљено, ми их о томе обавештавамо. И други произвођачи тако зову ове прозиводе.

Живадиновић наводи да на тржишту има свега, разних врста лажног меда. Фалсификатори користе шећер, глукозно-фруктозни сируп, а повремено мењају начин израде. Он истиче да се СПОС против тога бори и пријављује инспекцији све лажне производе.

- Пре неколико недеља повучен је неисправан мед компаније "Ириком" из Земуна која је тај производ пласирала кроз трговински ланац "Светофор" - истиче Живадиновић. - Домаћи произвођачи углавном извозе прави, природни мед, а мале количине завршавају у продајним објектима.

Производ из погона који 8.000 пчелара из наше организације прави, под називом "Наш мед" ушао је само у један трговински ланац. У другим немамо приступ, јер имамо реалне цене.

НЕ МОЖЕ ИСПОД 1.500 ДИНАРА

НЕМОГУЋЕ је да килограм правог, природног багремовог меда на српском тржишту кошта мање од 1.500 динара, евентуално 1.300 у некој малој сеоској продавници, која има ниску маржу - објашњава Родољуб Живадиновић из СПОС-а. - Његова откупна цена данас је 7,1 евро. На то треба додати један евро трошкова, који обухватају и анализе, 10 одсто ПДВ-а и маржу трговаца, а најнижа износи 25 одсто, а иде и до 100 процената.

Препоручујемо

Економија

1 1

ПРВАК НАПРАВИО РУПУ ПИСАЊЕМ? Београђанин тврди да је купио радни сто у "Икеи" са грешком у производњи, не дају му нови, ни паре

09. 09. 2021. у 10:23

Економија

1 6

ИСПРАВНИ АПАРАТИ МОРАЈУ У ЂУБРЕ: Овлашћени сервиси мењају покварене делове само две године од истека гаранције

02. 09. 2021. у 13:54

Економија

1 17

СТОП ЗА НАСРТЉИВЕ ПРОДАВЦЕ! За узнемиравање купаца телефоном прописане новчане казне и до 50.000 динара

07. 09. 2021. у 09:01

Црна Гора

0 4

ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ: Инспектори открили "прикривање" промета угоститеља, због 30 евра вишка е у каси, наплаћена казна 10.000 евра

16. 08. 2021. у 07:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације